0
Rusija je izvestila o nizu napada bespilotnim letelicama širom zemlje, uključujući i napad na aerodrom, stotinama kilometara od Ukrajine, koji je zapalio najmanje dva vojna teretna aviona.
Moskva je više puta optuživala Ukrajinu da stoji iza udara bespilotnih letelica poslednjih meseci.
Ukrajina nije preuzela odgovornost za ovo, iako je predsednik Vladimir Zelenski ranije rekao da su napadi na rusku teritoriju „neizbežan, prirodan i apsolutno fer proces“.
Koliko je bilo napada dronovima u Rusiji?
BBC Verifaj prati izveštaje o napadima dronova u ruskim medijima od početka 2023. godine.
Prema njima, ove godine ima više od 190 sumnjivih napada u Rusiji i na Krimu koji je Rusija anektirala, prenosi BBC.
Napadi preko noći 30. avgusta najrasprostranjeniji su napadi koje je BBC pratio u jednom danu od početka godine, a dronovi su pogodili najmanje šest regiona u Rusiji od juga do severozapada.
Do sada su 2023. godine napadi dronovima bili koncentrisani u oblastima Brjanska, Belgoroda i Kurska u Rusiji u blizini zapadne granice sa Ukrajinom, kao i na Krimu.
Tri osobe su poginule 23. avgusta u napadu dronom u Belgorodu, a petoro je povređeno kada je nekoliko dana ranije pogođena železnička stanica u Kurskoj oblasti, saopštili su ruski zvaničnici.
Prema snimku koji je verifikovao BBC, jedan od vodećih ruskih bombardera Tupoljev Tu-22 zapaljen je u vazdušnoj bazi južno od Sankt Peterburga, zbog sumnje na napad dronom.
Takođe je bilo desetak napada morskim bespilotnim letelicama 2023. na ruske ciljeve u Crnom moru, uključujući i pomorske baze i Krimski most.
Napadi dronova na Moskvu
Dronovi su stigli do regiona Moskve, koji je udaljen oko 450 km od granice sa Ukrajinom.
Došlo je do napad na neboder u izgradnji 23. avgusta i na izložbenom kompleksu Ekpo centra u prestonici nekoliko dana ranije.
Letovi su preusmereni sa Međunarodnog aerodroma Vnukovo u Moskvi nakon napada dronom 4. jula, a aerodrom je nakratko zatvoren nakon napada dronom 30. jula i 1. avgusta.
Rusija je optužila Ukrajinu da je pokušala da ubije predsednika Vladimira Putina u navodnom napadu na njegovu rezidenciju u Kremlju u Moskvi 3. maja – Ukrajina je to negirala.
Društveni mediji izveštavaju da je nekoliko nedavnih napada na Moskvu uključivalo bespilotne letelice tipa „Biver“ – jurišni avion velikog dometa za koji se tvrdi da ga je nedavno proizvela Ukrajina.
Specijalista za bespilotne letelice Stiv Rajt, sa Univerziteta zapadne Engleske, unakrsno je ispitao slike ovih letelica u odnosu na verifikovane snimke udara na Moskvu 30. maja.
Zaključio je da su ova dva primera konzistentna u dizajnu i da je „Biver“ „najverovatnije“ korišćen.
U februaru, dron se srušio oko 100 km od Moskve, u, kako je lokalni guverner rekao, pokušaju gađanja civilne infrastrukture.
Činilo se da je slika olupine u skladu sa UJ-22 – tipom dronova koji proizvodi Ukrajina.
Ima domet od 800 km u autonomnom letu. Njegov domet pod direktno kontrolisanim letom je mnogo kraći.
Napadi na rusku infrastrukturu
Naftna postrojenja, aerodromi i energetska infrastruktura su ciljani 2023. godine.
BBC je idenfikovao najmanje devet prijavljenih napada dronovima na skladišta nafte. Jedan od njih bio je u Sevastopolju, velikom gradu na Krimu, koji je pogođen 29. aprila, uništavajući nekoliko njegovih rezervoara za naftu.
Rafinerija nafte je zapaljena 31. maja na Krasnodarskoj teritoriji na jugu Rusije, oko 200 km od granice sa Krimom. Regionalni guverner je rekao da je to verovatno izazvao dron.
Lejla Gest, analitičarka u bezbednosnoj konsultantskoj kompaniji Sibilajn, kaže: „Ukrajinske snage će vrlo verovatno dati prioritet rafinerijama nafte, kao i železničkoj infrastrukturi i široj ruskoj logistici, kako bi izazvale maksimalan poremećaj“.
Koliko daleko mogu da lete ukrajinski dronovi?
Obe strane u sukobu su raspoređene dronove, a Rusija koristi bespilotne letelice iranske proizvodnje na ciljevima u Ukrajini.
Ukrajina kaže da ubrzano povećava proizvodnju dronova kako potražnja raste na prvoj liniji fronta.
Što se tiče dometa, stručnjaci kažu da bi bespilotne letelice lansirane iz Ukrajine mogle da dosegnu duboko u rusku teritoriju.
„Iako Ukrajina nije potvrdila da su njene oružane snage izvele napade na Moskvu, mislim da preventivni napadi koje smo videli prošle godine dokazuju da Ukrajina ima sposobnost da pokrene napade te vrste sa velike udaljenosti sa teritorije Ukrajine“, kaže David Kenkioti, urednik bloga Aviationist.
Specijalista za dronove Stiv Rajt je takođe rekao da je moguće da bi dron mogao da pogodi Kremlj pošto je lansiran iz Ukrajine.
PROČITAJTE JOŠ:
U aprilu ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju Mihail Fedorov pohvalio se ukrajinskim dronom koji „može da leti od Kijeva do Moskve i nazad“.
Kencioti kaže: „Ukrajina je u velikoj meri koristila nekoliko dronova, a bespilotna letelica Bajraktar TB2 se pojavila kao prava zvezda vazdušnog rata za Ukrajinu, nanevši velike gubitke ruskim snagama, od kojih su neki snimljeni na snimku“.
Turska je poslednjih meseci prodala Ukrajini naoružane bespilotne letelice Bajraktar TB2, dok je turski proizvođač dronova donirao operacijama masovnog finansiranja podrške Ukrajini.
BONUS VIDEO:
