Nakon sedam meseci putovanja, NASA rover "Persevirens" priprema se večeras za sletanje na Mars, što će biti početak višegodišnje potrage za dokazima drevnog mikrobiološkog života na Crvenoj planeti. Projekat je "težak" oko 2.7 milijardi dolara, a sletanje i upravljanje roverom košta oko 300 miliona.
Iako se čini tako dalekom – crvena planeta već je na dohvat ruke roveru „Persevirens“ (istrajnost na srpskom).
Pravo ime za čudo tehnologije koje je za sedam meseci prevalilo 470 miliona kilometara.
„Najizazovniji je ulazak u atmosferu Marsa, koja ima tek jedan posto Zemljine gustine. To je taman za zagrevanje pri sletanju, ali nedovoljno da nas uspori. Kada udarimo u atmosferu pri brzini od 20 hiljada kilometara na sat trebaće sedam minuta da sletimo“, rekla je jedna od glavnih ljudi misije Lori Glejz.
Rover bi trebalo da sleti u krater Jezero – bazen širok 45 kilometara na Marsovoj severnoj polulopti. Naučnici veruju da je pre 3.5 milijardi godina krater bio dom reci koja se ulivala u jezero i stvarala talog u delti u obliku lepeze.
Prvo će preći deltu, nekadašnju obalu jezera i na kraju ivice kratera.
„Ova misija je zaista fascinatna, istraživanje će se baviti mogućnošću života na Crvenoj planeti i ono što je čini najrelevantnijom i najvažnijom do sada jeste to, što bi trebalo da rezultira novim povratkom na Mars“, ističe Fernando Abiljera iz NASA.
The rover will set out on expedition across Jezero Crater, where a river once ran into a lake similar in some ways to lakes on Earth: https://t.co/xbFI1YlxmO. There's even a river delta that looks remarkably like the one at the mouth of the Mississippi. 2/4 pic.twitter.com/Mpb46gs3Z3
— NASA Mars (@NASAMars) February 18, 2021
„Persevirens“ je na put krenuo krajem jula s Floride i najveće je vozilo ikad poslato na Mars. Teško je tonu, ima robotsku ruku od dva metra, 19 kamera i dva mikrofona. Ako stigne netaknut biće tek peti rover koji je uspešno završio putovanje od Zemlje do Marsa.
„Biću vrlo napeta. Mislim da ćemo svi biti nervozni dok budemo gledali. Dobićemo signale i videti stvari poput otvaranja padobrana što će nam dati nekakav utisak kolika je brzina sletanja. Ali biće to vrlo opasno za živce jer moramo da čekamo signal da je srećno sleteo“, kaže Lori Glejz.
Najveća brzina rovera je 152 metra na sat. Prve fotografije brzo će biti dostupne, dok se video snimak, uključujući ulazak u atmosferu, očekuje kasnije.
„Sedam minuta užasa biće zaista zastrašujući, jer su to trenuci u kojima ne možemo ništa da učinimo. Tek kad vozilo uspori – zahvaljujući nadzvučnom padobranu- moramo da usporimo vožnju s približno 350 kilometara na sat na manje od 3 kilometra na sat u trenutku sletanja“, kaže Abiljera.
Perseverance will train its instruments on this intriguing landscape, hunting for signs of ancient life that might have once made its home here. The rover will stop at the most interesting spots to collect samples, which future missions can retrieve for return to Earth. 3/4 pic.twitter.com/HTUaExNgfU
— NASA Mars (@NASAMars) February 18, 2021
„Persevirens“ će prikupiti do 30 uzoraka stena i tla. Naučnici ne očekuju pronalazak fosilnih zuba, kosti ili lišća, već organske molekule i druge znakove pređašnjeg mikrobiološkog života. Kažu i da su naučnici koji će te uzorke analizirati u osnovnoj školi, a možda se još nisu ni rodili, jer bi trebalo da budu vraćeni na zemlju u misiji 2030.
„Glavni cilj je saznati da li je na Marsu ikada postojao život. Zato idemo na specifično mesto – ukoliko je bilo života na Marsu, onda će upravo onde biti sačuvani njegovi tragovi“, navodi Glejz.
Planirani su i neki paralelni eksperimenti – NASA želi po prvi put da leti na nekoj drugoj planeti i to helikopterom.
„To je vrlo mali helikopter, upola manji od mikrotalasne, kojim ćemo prvi put pokazati sposobnost motorno upravljanog leta na površini Marsa. Ali važno je naglasiti – ovaj helikopter nije naučni instrument, već će biti demonstracija nove tehnologije“, kaže Abiljera.
All landings on Mars are difficult, but the @NASAPersevere rover is attempting to touch down in the most challenging terrain on Mars ever targeted.
Set your alarms—the #CountdowntoMars is on. pic.twitter.com/cfLb7dvrvR
— NASA’s Artemis Program (@NASAArtemis) February 18, 2021
Postaviće se i instrument koji će postupkom elektrolize iz ugljen dioksida, od kojeg se uglavnom sastoji Marsova atmosfera, proizvoditi kiseonik.
„To je stvarno kul eksperiment. Ako poželimo ikada da pošaljemo ljude na Mars, bilo bi divno da možemo da koristimo kiseonik dobijen iz ugljen dioksida umesto da ga nosimo sa sobom“, ističe Glejz.
Ono što se događa u nekadašnjem jezeru na Marsu – posebno se prati u Jezeru na Zemlji.
Mesto u BiH po kojem je NASA nazvala marsovski krater već danima je u euforiji – a posebno danas kada organizuju javni doček rovera.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar