0
Nakon pronalaska tela dve bebe starosti oko godinu dana u dvorištu porodične kuće u mestu blizu Varaždina, javnost je saznala da su roditelji dece članovi pokreta mesijanskih Jevreja. Ove informacije niko nije demantovao.
Porodica je živela povučeno. Otac je, prema rečima meštana, često šetao selom u dugoj crnoj haljini, sa dugom bradom. Prema poznaniku porodice, muškarac se pre nekoliko godina pridružio verskoj zajednici gde je upoznao partnerku. Venčali su se prema obredu propisanom pravilima pokreta. Navodno je odbijao da prizna državu i zakone, a matični broj (OIB) nazivao je „žigom zveri“.
Poznanici tvrde da muškarac nije video ništa pogrešno u smrti dece, jer je verovao da je to „prirodan tok stvari“ i „božja volja“. Ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović izjavio je da deca nisu bila prijavljena u matične registre i da se nije znalo za njihov postojanje. Treće dete, koje je takođe bilo zanemarivano, sada je pod zaštitom Centra za socijalni rad.
PROČITAJTE JOŠ:
Mesijanski judaizam je relativno nov verski pokret koji kombinuje jevrejske tradicije i molitve s teološkim elementima evanđeoskog protestantizma. Pripadnici se smatraju hrišćanskom sektom, jer veruju da je Isus Hrist mesija koga su najavili hebrejski proroci. Ipak, zadržavaju jevrejski identitet i praktikuju mnoge aspekte tradicionalnog judaizma.
Priznaju Novi zavet kao deo Svetog pisma, uz Tanah (Stari zavet). Umesto Božića i Uskrsa, slave jevrejske praznike poput Pashe i Sukota, ali često ih tumače kroz prizmu Isusove uloge mesije. Na primer, Pasha se povezuje s Isusovom poslednjom večerom, a Jom Kipur s njegovim otkupljenjem.
Bogosluženja se održavaju u sinagogama prilagođenim ovom pokretu ili u privatnim domovima. Obredi uključuju elemente jevrejske liturgije, a često se izvode na hebrejskom ili lokalnim jezicima.
Iako koreni mesijanskog judaizma datiraju iz 19. veka, pokret je doživeo procvat tokom 1960-ih i 1970-ih, posebno kroz organizaciju Jevreji za Isusa, osnovanu 1973. godine. Njihov simbol, poznat kao Mesijanski pečat Jerusalima, kombinuje menoru, Davidovu zvezdu i ribu, tradicionalni hrišćanski simbol.
Do 2007. godine, broj njihovih bogomolja u SAD-u porastao je s 150 na preko 400. Procenjuje se da širom sveta ima oko 350.000 pripadnika pokreta.
Mesijanski Jevreji se nalaze na raskršću judaizma i hrišćanstva, zbog čega su često odbacivani od obe zajednice. Judaizam smatra verovanje u Isusa nespojivim s tradicijom, dok ih neki hrišćani kritikuju zbog prevelikog oslanjanja na jevrejske zakone i običaje, piše Index.hr.
Važno je napomenuti da mesijanski Jevreji nisu povezani s ekstremizmom, niti negiraju državne zakone, što je suprotno ponašanju oca zakopanih beba. Pripadnici ovog pokreta uglavnom vode normalan život, šalju decu u školu i zapošljavaju se.
U Hrvatskoj ovaj pokret nije naročito organizovan. Pretežno deluje kroz manje molitvene grupe, naročito tokom jevrejskih praznika. Organizacija Jews for Jesus ima značajnu ulogu u širenju ovog pokreta na globalnom nivou, uključujući i naš region.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
