"Na 10 kilometara od Budve ulovili smo ajkulu dugačku skoro tri metra"

Možda su “jadranske ajkule” bezopasne, ali ne bi nam bilo svejedno da ih sretnemo tokom plivanja. Ipak, iako se povremeno pojave, uglavnom budu na više kilometara od obale, a u pitanju su vrste koje se plaše gužve, ljudi, ali i motora plovila: skutera, glisera, brodova.“Ajkule u Jadranu nisu nikakva novina. Često smo ih lovili, uglavnom na proleće, pre velikih vrućina, a u pitanju su bezopasne vrste. One nikada ne prilaze obali, plitkoj vodi i ne idu među kupače. Drže se daleko od kopna. Davno, čini mi se pre 25 godina, desilo se da se pojavila ajkula na crnogorskoj obali, ali bukvalno na obali – na kopnu, jer je more izbacilo na plažu, nasukala se. Ona je tada prosto zalutala, izgubila kompas. Od tog slučaja ne pamtim nijedan sličan”, priča Kavaja, poznati budvanski ribar.Ove ajkule mogu dostići težinu i preko 200 kilograma.

“Poslednja ajkula koju sam upecao na štap, u aprilu ove godine, bila je teška skoro 200 kilograma, a dugačka blizu tri metra. Verujem da nikome ne bi bilo svejedno ako bi ugledao ovakvu neman u vodi, ali ljudi moraju da znaju da ne treba da se plaše, jer ove ajkule ne napadaju. Njih više zanima tuna i sva plava riba. To im je omiljena hrana, ljudi ih ne interesuju”, naglašava sa osmehom Kavaja.Jedina opasna vrsta ajkule u Jadranskom moru je – mako ajkula.“Na štap, na udicu sam pecao sve vrste ajkula u Jadranu. Upecao sam jednom i opasnu mako ajkulu, ali to nije bilo u letnjoj sezoni. One imaju oštre zube, koji zaista izgledaju jezivo, ali iz naših voda odlaze u maju najkasnije, jer ne trpe vrućine, vole hladno more. Ne bi treblo da ih bude u Jadranu u leto, kad ima kupača. Sve ove vrste ajkula uglavnom idu za plavom ribom, kad je sezona tuna. Mi sa broda, kad pecamo, bacamo mamce i namamimo ih, iako nam je cilj da upecamo tunu, a ne ajkulu”, kaže naš sagovornik iz Budve.

Prilikom ronjenja, ističe, nikada se nije susreo sa ajkulom.“To je zanimljivo, nikada ajkulu nisam sreo kada sam išao na podvodni ribolov, mada se u tom slučaju ne ide daleko od obale, kao kad pecamo sa broda. Ajkule plivaju na dubinama od 70 metara i dublje, a to je kilometrima daleko od obale”, navodi Kavaja.Osim ajkula, u Jadranskom moru ima sabljarki, takođe na velikim dubinama, daleko od obale, ali i poznata otrovna riba Dragana, koje se treba čuvati.

“To je jedina vrsta ribe, koje kupači u Crnoj Gori treba da se plaše. Ona živi u pesku, na peščanim plažama, recimo na Adi Bojani. Ukopa se u pesak i teško da bilo ko može da je primeti. Može se desiti da je čovek nagazi. Istog trenutka kada ubode ispušta otrov. Međutim njen otrov je termolabilan, zači da se mesto uboda odmah mora zagrejati, može upaljačem ili vrelom vodom, i na visokoj temperaturi se otrov neutrališe, odnosno nestaje”, objašnjava Kavaja.

Podsetimo, u poslednjih nekoliko dana dve žene poginule su u napadu ajkule u Egiptu, u mestu Sal Hašiš u blizini Hurgade, a napadnute su dok su plivale. Elizabet Skajver (68) stradala je nakon što je ušla u vodu i kroz nekoliko minuta nestala među talasima, a potom se pojavila velika crvena mrlja na površini mora. Spasioci su uspeli da je izvuku, ali je kasnije preminula od posledica napada. Inače, u Crvenom moru, živi preko 40 različitih vrsta ajkula među kojima su najčešće grebenske, ali i crna i ajkula Longmanus.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News