Putinov san o sovjetskom carstvu bledi: Sankcije potiskuju Rusiju iz Srbije i Bugarske

Ali posledice nisu samo unutrašnje. Ove mere ubrzano menjaju odnose snaga u Istočnoj Evropi — regionu koji je Moskva decenijama smatrala svojim prirodnim političkim i ekonomskim zaleđem. U praksi, sankcije deluju kao poluga koja ruski uticaj potiskuje iz energetskog sektora zemalja koje su do juče bile među najvažnijim tačkama oslonca Kremlja.

Precrtavanje „sfera interesa“ na istoku Evrope

Sjedinjene Države su 22. oktobra, uz podršku Evropske unije i Velike Britanije, formalno uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, navodeći da je to odgovor na Putinovo odbijanje da prekine rat. Time je otvoren proces koji sve više liči na precrtavanje starih „sfera interesa“.

„Ono što gledamo jeste novo iscrtavanje zona uticaja“, kaže Igor Novaković iz beogradskog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove. Prema njegovim rečima, ruski poslovni upliv u zemljama poput Srbije i Bugarske — a s njim i politička težina koju je Moskva iz tog upliva godinama crpela — ulazi u fazu gašenja.

Bugarska uzima Lukoil pod kontrolu

U Bugarskoj je Lukoil godinama bio glavni kanal ruskog ekonomskog prisustva. Kompanija poseduje najveću rafineriju u zemlji i mrežu od više od 200 benzinskih pumpi, što je Bugarsku činilo posebno ranjivom na posledice sankcija. Da bi predupredila potrese na tržištu, bugarska vlada je preuzela upravljanje Lukoilom i imenovala Rumena Specova za specijalnog administratora, uz rok od šest meseci da se pronađe novi kupac.

„Lukoil je bio krunski dragulj ruskog uticaja u Bugarskoj“, ocenjuje Ruslan Stefanov iz sofijskog Centra za proučavanje demokratije. On naglašava da Sofija više ne može da računa na stabilan odnos s Moskvom ni u slučaju eventualnog mira u Ukrajini. „Rusija dugoročno vodi politiku suprotstavljanja Evropi. Razdvajanje je jedina održiva opcija“, poručuje Stefanov.

Ovaj potez je politički utoliko značajniji jer je Bugarska duboko podeljena između proruski i antiruski orijentisanih snaga. Predsednik Rumen Radev pokušao je da blokira državno preuzimanje Lukoilove imovine, ali je parlament preglasao njegov veto. To se u Sofiji tumači kao signal da se politička ravnoteža pomera u pravcu jasnijeg otklona od Moskve.

Srbija pred odlukom: NIS kao tačka preloma

U Srbiji je scenario sličan, ali osetljiviji. Beograd je godinama pokušavao da održava balans između Rusije i Evropske unije, ali sankcije taj prostor ubrzano sužavaju. Naftna industrija Srbije (NIS), u vlasništvu Gazprom Nefta i Gazproma, sada je praktično blokirana: rafinerija radi u „režimu mirovanja“ jer je trgovina sa sankcionisanom kompanijom postala visokorizična.

Predsednik Aleksandar Vučić najavljuje preuzimanje kontrole nad NIS-om i pokušava da od američkog Ministarstva finansija obezbedi privremeno izuzeće kako bi rafinerija mogla da nastavi rad dok se ne pronađe kupac koji nije iz Rusije. U javnim porukama, Vučić nastoji da ublaži politički udar na Moskvu, ističući da bi Srbija, u slučaju nacionalizacije, platila „najvišu moguću cenu“ ruskim partnerima, piše The Telegraph. 

Ipak, analitičari upozoravaju da se iza pomirljive retorike krije suštinska promena. „Izgleda da su Rusi i Gazprom u Srbiji na izlaznim vratima“, kaže Novaković. „A to će Srbiju, htela-ne htela, gurati ka Zapadu“.

Istovremeno, Lukoilovo prisustvo u Srbiji, pre svega kroz maloprodajnu mrežu i uvozno-trgovačke tokove, ulazi u zonu pojačanog rizika: iako se ne očekuju nagli prekidi rada na pumpama, jasno je da će kompanija biti pod sve većim pritiskom da se prilagodi novim pravilima ili da potraži izlaznu strategiju, što dodatno sužava prostor Beogradu da zadrži dosadašnji balans prema Moskvi.

Udari u Rusiji

Dok Rusija gubi tlo u Istočnoj Evropi, sankcije istovremeno sve jače režu i njene prihode kod kuće. Izvoz nafte u Kinu, najvažnijeg kupca ruskog energenta, pao je za oko 500.000 barela dnevno — na približno 800.000, najniži nivo od početka rata u februaru 2022. Sličan pad beleže i isporuke Indiji i Turskoj, dok je Lukoilov izvoz gotovo nestao.

Pritisak se vidi i na cenama. Da bi zadržala kupce, Rusija prodaje naftu uz sve veće popuste, pa se procenjuje da su mesečni gubici od sankcija između 2,5 i pet milijardi dolara — oko trećine ruskih mesečnih prihoda od izvoza zabeleženih tokom rane jeseni.

Moskva traži zaobilazne rute, ali uticaj slabi

Očekuje se da će Rusija pokušati da deo sankcija zaobiđe kroz nove posredničke firme i „nepoznate“ izvoznike — a takva prodaja već naglo raste. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je ključna šteta dugoročna. Čak i ako Moskva stabilizuje obim prodaje, povratak na stare cene i političku težinu u Evropi deluje malo verovatno.

Bugarska politikološkinja Emilija Zankina zaključuje da gubitak energetskog uporišta u Istočnoj Evropi „gura Rusiju u ćošak“. „Uticaj neće nestati preko noći“, kaže ona, „ali će biti sužen i verovatno premešten u manje vidljive, sive kanale“.