31
Kamatna stopa Centralne banke Rusije trenutno se nalazi na 21%, na koliko je podignuta krajem oktobra sa već visokih 19%. Toliko visoke stope američke Federalne rezerve nisu videle još od početka osamdesetih, a Evropska centralna banka nikad do sad u svojoj relativno kratkoj istoriji. Zbog čega su ruske kamatne stope podignute na tako visok nivo? Razlog je to što Rusija prolazi kroz drugi talas inflacije u poslednje tri godine. Trenutno njena inflacija iznosi 8,5% - primetno iznad Evrozone i SAD sa oko 2%, odnosno 2,6%, ali i iznad Srbije, čija stopa inflacije prema poslednjim podacima iznosi 4,5%.
Piše ekonomista Ivan Lakićević
Pre detaljnije diskusije o ovim razilazećim trendovima, trebalo bi podsetiti da Rusiju nije zaobišao ni prvi talas rasta cena koji se odvijao širom sveta u periodu 2021-2023. Štaviše, rast cena u Rusiji započeo je malo ranije, već u drugoj polovini 2020. godine. Ona se postepeno pela do oko 9% u februaru 2022. godine. Nakon početka agresije na Ukrajinu, ona naglo skače na oko 17% (mart 2022), usled zapadnih sankcija i opšte neizvesnosti koje prate rat, što je rezultiralo slabljenjem rublje i ograničenim pristupom proizvodima iz inostranstva.
Kako bi sanirala ove negativne posledice, Centralna banka Rusije već krajem februara 2022. reaguje snažnim podizanjem referentne kamatne stope – standardnim alatom centralnih banaka za usporavanje kreditiranja u privredi s ciljem da se ograniči ponuda rublje i time uspori obezvređivanje te valute. Preciznije, referentna kamatna stopa podignuta je sa 9,5% na nivo od 20%, sa kog je umanjena nakon mesec i po dana, ali je ostala na dvocifrenom nivou do sredine juna. Pored toga, uvedene su i dodatne mere poput ograničenja na podizanje depozita u stranoj valuti i odliv kapitala.
Sve ove mere su najpre dovele do jačanja deviznog kursa rublje – koji je u jednom trenutku čak prevazišao vrednost pre rata (u odnosu na dolar), ali i postepenog pada inflacije. Početkom 2023. godine, devizni kurs se vratio u svoj uobičajeni opseg, a inflacija je pala na ispod 4%. Međutim, ovaj poduhvat nije bio bez troškova – rast kamatnih stopa Centralne banke odrazio se i na međubankarsko tržište, a time i na stope po kojima se kreditiraju građani i privreda, što po pravilu zauzdava ekonomski rast. Suočena sa ovim, ali i drugim izazovima koje su pratile njen rat u Ukrajini, Rusija je 2022. godinu završila sa padom BDP-a od nešto iznad 1%.
Pročitajte još:
31
19
137
Međutim, ovo nije bio kraj ruskim nevoljama. U drugoj polovini 2023. godine, kada se inflacija u Evropi i SAD polako spuštaju ka svojim uobičajeno niskim vrednostima, u Rusiji ponovo isplivavaju problemi i rast cena se ponovo ubrzava. U julu ove godine, rast cena dostiže stopu od 9,1%. Poređenja radi, to je nivo inflacije koji je Srbija imala u martu 2022. godine, kada jača poskupljenja već počela da udaraju po džepovima građana.
Ovaj najnoviji talas inflacije u Rusiji dolazi dobrim delom kao posledica nedostatka radne snage u različitim sektorima njene privrede. Kompanije u mnogim granama imaju poteškoća u pronalaženju radnika jer je preusmeravanje resursa u vojnu industriju odvuklo i nezanemarljiv deo radne snage. Osim toga, ne bi trebalo zapostaviti ni posledice mobilizacije i masovnog iseljavanja muškaraca u cilju izbegavanja mobilizacije, naročito mlađeg i visokoobrazovanog stanovništva.
Nedostatak radne snage kao problem identifikuje između ostalog i guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina (mada ga u izjavama ne dovodi u vezu sa ratom). U svom obraćanju od kraja oktobra ove godine, ona je među uzroke inflacije (uz zapadne sankcije, visoka inflaciona očekivanja itd) svrstala i visok rast dohodaka njenih građana. Međutim, važno je istaći da rast primanja kod građana ovog puta nije posledica mudre državne politike, s obzirom na to da je rast produktivnosti relativno nizak. Ovo znači da je rast zarada najvećim delom posledica inflacije i već spomenutog nedostatka radne snage koji poslodavce po prirodi stvari primorava da svojim zaposlenima ponude bolje uslove da bi privukli radnike.
Na novi talas inflacije Centralna banka je reagovala ponovnim povećanjima referentne kamatne stope u nekoliko etapa od avgusta 2023. do oktobra 2024. kada je dostigla 21%. Ove mere će po svemu sudeći, kao i prethodnog puta, uspeti da zauzdaju inflaciju. Međutim, opet se postavlja pitanje pitanje efekta na rast. Za razliku od prošlog puta, kada je period dvocifrenih kamatnih stopa trajao oko tri meseca, on sada traje već godinu dana u kontinuitetu.
Ovo zatezanje biće dodatno opterećenje za rusku ekonomiju, koja već ima probleme s stabilnim rastom. U poslednjih deset godina, njen privredni rast iznosio je oko 1%, što je dosta ispod tempa kojim bi trebalo da raste ekonomija na nivou razvoja na kom je Rusija. Prema projekcijama MMF-a, taj (nepovoljni) trend će se nastaviti i u narednom petogodišnjem periodu. Rusko iskustvo je samo još jedan podsetnik na to koliki danak može uzeti vođenje rata zajedno sa svim pratećim posledicama, čak i u velikim zemljama poput Rusije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare