Zašto je Putin baš sad gađao Ukrajinu novim projektilom? Njegov raketni test je odigrao dvostruku ulogu

U televizijskom obraćanju nakon napada na grad Dnjepar 21. novembra, Putin je rekao da je to deo odgovora Moskve na napade Ukrajine američkim projektilima ATACMS i britanskim "storm shadow", koji su usledili nakon izveštaja da su te zemlje Kijevu dale dozvolu za upotrebu  ovih sistema za napade na rusku teritoriju.

On je takođe rekao da Rusija ima pravo da gađa vojne objekte u zemljama koje dozvoljavaju Kijevu da koristi svoje oružje u te svrhe.

„Ukratko, ovo je bio politički napad, a ne vojni“, napisao je Mik Rajan, penzionisani general-major australijske vojske i viši istraživač u istraživačkom centru Lovi Instituta sa sedištem u Sidneju, na mreži X.

Napad balističkim raketama bio je deo šireg napada na Dnjepar, gde su ukrajinske vlasti izvestile da su tri osobe povređene.

Naveli su i da su u napadu oštećeni industrijski objekat i rehabilitacioni centar za osobe sa invaliditetom.

Fabijan Hofman, stručnjak za odbranu i istraživač na Univerzitetu u Oslu, rekao je za Kijev Indipendent da „ovaj napad nije vojno značajan, ali da je to čisto politička poruka“.

Smanjenje vrednosti

Otkako je Putin naredio punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022., on i drugi ruski zvaničnici – i mediji pod državnom kontrolom – dosledno koriste potencijalnu pretnju nuklearnim napadom da pokušaju da zastraše Zapad i obeshrabre Sjedinjene Države i Evropu od slanja oružja u Kijev.

Ova nuklearna poruka je toliko česta – da Rusiji možda ponestaje „mačeva“ kojima bi mahnito rukovala – da bi Kremlj mogao biti zabrinut što se smatra da dozvoljava da se njegove „crvene linije“ pređu bez posledica.

Putin „možda smatra da je njegovo pozivanje na nuklearno oružje, budući da to često čini, obezvređeno u prenošenju njegove poruke o tome šta on vidi kao umešanost NATO-a u njegov genocidni rat“, napisao je Rajan.

Bio mu je potreban drugačiji signal Vašingtonu i odlučio je da to uradi drugačijim oružjem“, ističe on.

Putin je pretio nuklearnim napadom i pre invazije Ukrajine.

Ali postoji mnogo razloga zašto bi Rusija mogla da se uzdrži od upotrebe svog nuklearnog arsenala, uključujući pitanja o njenoj efikasnosti u ratu protiv Ukrajine i posledice sa kojima bi se Moskva mogla suočiti iz zemalja širom sveta, uključujući Kinu, Indiju i zemlje na globalnom jugu.

Uprkos tome, nuklearna poruka nikako nije izostala: Putin je u svom obraćanju rekao da je „u ovom slučaju“ raketa, koju je nazvao "orešnik", a Pentagon je rekao da je zasnovana na postojećem modelu, RS-26 ili Rubež – imala nenuklearni teret.

„To je vrsta signalizacije u koju se upuštate kada zapravo ne možete eskalirati na način na koji ste pretili“, napisala je Rut Dejermond, predavač na Odseku za ratne studije na Kings koledžu u Londonu.

Kao i prethodne reči i radnje, uključujući promenu ruske nuklearne doktrine ovog meseca, koja je uključivala formulacije koje su izgleda imale za cilj da Putinu daju više slobode da koristi atomsko oružje ako to odluči, raketni napad nije rekao mnogo o stvarnim namerama Rusije.

„Ni napad balističkim projektilima orešnik, niti Putinova izjava od 21. novembra ne predstavljaju značajnu promenu u sposobnostima Rusije za udare ili verovatnoću upotrebe nuklearnog oružja“, navodi američki Institut za proučavanje rata u objavi na X.

Dvostruka uloga za raketni "test"

S obzirom da predsednik Džo Bajden odlazi sa funkcije i da nas za manje od dva meseca čeka povratak u Belu kuću novoizabranog predsednika Donalda Trampa, Putin bi možda želeo da raketni „test“, kako ga je nazvao, izvrši dvostruki posao: upozori Bajdena da ne čini velike poteze da ojača Kijev u preostalim nedeljama svog mandata i da ohrabri Trampa — čije su tvrdnje o brzom okončanju rata stvorile očekivanja o mirovnom potezu — da smanji američku pomoć Ukrajini.

Iako su Sjedinjene Države možda glavna meta ruskog signaliziranja, napad je možda imao za cilj da seje strah u Ukrajini i izazove zabrinutost u Evropi u trenutku kada Trampovo predstojeće predsedništvo postavlja pitanja ne samo o nivoima američke podrške Ukrajini, već i o njenom odnosu prema NATO-u i solidarnosti sa Evropskom unijom.

Putin „ne šalje samo poruku Vašingtonu. On je postavio oružje dometa više od 5.000 kilometara, koje se stoga može upotrebiti protiv skoro svake mete u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu“, napisao je Rajan.

„Ovo je poruka Evropi, ne samo o njihovoj podršci Ukrajini, već i o kapacitetu i spremnosti Rusije da utiče na politiku vezanu uz odbranu i bezbednost  daleko izvan Ukrajine“, rekao je Mik Rajan.

BONUS VIDEO: Šta menja Bajdenova odluka da odobri Ukrajini američke rakete dugog dometa?