"Putine, mislim da nemaš dušu": Šta će Bajden s Rusijom

Kada su ga pitali šta misli o Putinu, posle prvog susreta, Džordž Buš je rekao: "Pogledao sam ga u oči. Mislim da je bio veoma direktan i da mu se može verovati - mogao sam da procenim kakva mu je duša." Osam godina kasnije, Obama je otvoreno pokušavao da resetuje odnose da bi na kraju izgubio nadu u to, posle ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine, piše Glas Amerike.Bivše diplomate i analitičari ocenjuju da je malo verovatno da će Džo Bajden, koji je bio potpredsednik SAD za vreme Obaminog mandata, slediti primer svojih prethodnika. Sam Bajden je to nagovestiio tokom predizborne kampanje, kada je na prošlomesečnom skupu u organizaciji kablovske mreže CNN poručio: "Zaista verujem da je Rusija protivnik".Kinu je na primer nazvao "ozbiljnim konkurentom".Tokom kampanje, Bajden je pokušao istakne razlike između njega i predsednika Donalda Trampa kada je reč o Rusiji, optužujući republikanskog rivala da je preblag prema Putinu.

Tramp i njegovi saradnici odbacili su optužbe, a predsednik je u avgustu rekao da je "Donald Tramp poslednja osoba koju Rusija želi da vidi u Beloj kući zato što niko nije bio oštriji prema Rusiji od njega".Bajden je ranije ovog meseca kritikovao Trampa zato što se nije oglašavao povodom trovanja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navalnog, za koje je direktno optužio vladu u Moskvi.“Kremlj je još jednom upotrebio svoje omiljeno oružje - nervni agens iz grupe novičok - da bi ućutkao političkog protivnika. To je znak da je ruski režim toliko paranoičan da nije spreman da toleriše bilo kakvu kritiku ili suprotno mišljenje", naglasio je Bajden.Međutim, kandidati mogu da kažu jedno tokom kampanje, a urade nešto drugo dok su na položaju predsednika. Ponekad nemaju drugi izbor zbog okolnosti ili razvoja događaja. Da li će predsednik Džo Bajden imati oštar stav prema Rusiji kao što je nagoveštavao?

"Hajde da se pomirimo"

“Mislim da Bajden neće ulagatii velike napore da pridobije Putina. Moskva nastavlja sa kampanjom dezinformisanja protiv njega, zbog čega ne mislim da će da mu pruži ruku i kaže "hajde da se pomirimo", smatra saradnik Instituta Mekejn u Vašingtonu Djevid Krejmer, koji je bio pomoćnik državnog sekretara za vreme Džordža Buša mlađeg.“Nema resetovanja. Mislim da neće pokušavati nešto slično 2009. godini", ističe Krejmer, ukazujući na neuspelu Obaminu politiku resetovanja odnosa sa Rusijom. Krejmer smatra da će se Bajden uglavnom usredsrediti na unutrašnja pitanja, kao što su pandemija koronavirusa i njene ekonomske posledice.

"Rusija ne bi trebalo da bude visoko na listi prioriteta u spoljnoj politici", rekao je Krejmer za Glas Amerike ali i dodao: "Ne možete da je ignorišete. Faktor je u nizu problema s kojima se suočavamo. Ograničeno vreme koje ima kada je reč o spoljnoj politici, moraće da posveti saradnji sa zemljama koje su spremne da rešavaju probleme".Krejmer misli na jačanje američkog transatlantskog saveza.Bajden i Putin su se sastajali ranije - bez mnogo srdačnosti. U intervjuu za časopis "Njujorker" 2011. godine, Bajden je naveo da je na jednom sastanku rekao ruskom lideru: "Gledam te u oči i mislim da nemaš dušu"."Pogledao me je, nasmejao se i rekao: razumemo se", ispričao je Bajden.Osim nedostatka ličnog odnosa, analitičari kažu da bilo koje napore da se resetuju odnosi komplikuju ekonomske sankcije koje su Rusiji uvele i Obamina i Trampova administracija. Zbog sankcija, Bajden nema mnogo prostora za manevar, a malo je verovatno da će biti ukinute dok god zapadne sile veruju da je Rusija odgovorna za sajber napada protiv njih.

Vašington i Moskva - i dalje protivnici

Bivše zapadne diplomate kažu da je verovatno da će Vašington i Moskva i dalje biti protivnici dok god Kremlj pokušava da podrije zapadne demokratske institucije.Bivši glavni bezbednosni savetnik britanskog premijera Borisa Džonsona, Mark Sedvil, objavio je prošle nedelje da je Britanija izvela niz sajber napada na ruske lidere i njihove interese da bi ih naterala "da plate veću cenu od one koju su možda očekivali" zbog sajber ofanzive protiv Zapada.

Druge savezničke sile, među kojima su i SAD, takođe povlače iste poteze, kažu zapadni obaveštajni zvaničnici. To prerasta u sajber konflikt sa Kremljom u takozvanoj "sivoj zoni", jazu između uobičajenih državnih odnosa i oružanog konflikta.Sjedinjene Države i druge zapadne sile sukobljavaju se sa Rusijom u pogledu niza pitanja - od ankesije Krima da proruske pobune u istočnoj Ukrajini, od ruske podrške sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu do pokušaja ubistva bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Engleskoj 2018. godine.Heder Vilijams iz britanske organizacije "Četam haus" očekuje da se Bajdenova administracija usredsredi na dve ključne oblasti: obnavljanje kontrole naoružanja i jačanje NATO-a da bi se suzbile ruske akcije.“Na jednoj strani, SAD moraju da povrate kredibilitet kod saveznika. Istovremeno, moraju da se zalažu za kontrolu naoružanja i druge prilike za smanjenje rizika", kaže Vilijams.Poslednjih dana predizborne kampanje u SAD, Kremlj je iznosio svoja očekivanja o tome ko bi mogao da pobedi.Republikanci, kao i predsednik Tramp, optuživali su Bajdenovog sina Hantera za korupciju zbog toga što je bio u odboru energetske kompanije u Ukrajini i zbog poslovnih veza sa Kinom.Međuim, Putin je izbegao priliku da zaoštri optužbe protiv Hantera Bajdena, kada je rekao da je Bajdenov sin "imao ili možda i dalje ima poslove u Ukrajini, ali da to nema veze sa nama već sa Amerikancima i Ukrajincima"."Ne vidim da u tome ima bilo čega što je krivično delo", rekao je Putin, koji takđe pokušava da naglasi moguće oblasti od zajedničkog interesa - naročito u pogledu kontrole nuklearnog naoružanja. ​

Kontrola nuklearnog naoružanja

Putin se ovog meseca založio za očuvanje poslednjeg sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja između Rusije i SAD. Predložio je da se produži novi START koji ističe u februaru."Bilo bi izuzetno tužno ako taj sporazum više ne bude postojao", rekao je Putin.Sporazum su 2010. godine potpisali Barak Obama i tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Njime se ograničava broj nuklearnih bojevih glava na 1.550, a upotreba raketa i bombardera na 700.Bajden se tokom duge karijere u Senatu zalagao za kontrolu nuklearnog naoružanja i obećao je da će produžiti START i da će verovatno prihvatiti rusku ponudu da se sporazum produži na pet godina.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram