Vladimir Putin je otvoren za razgovore o prekidu vatre u Ukrajini sa Donaldom Trampom, ali odbacuje mogućnost značajnih teritorijalnih ustupaka i insistira da Kijev odustane od ambicija da se pridruži NATO-u, reklo je pet izvora upoznatih sa razmišljanjima Kremlja za Reuters.
Novoizabrani predsednik Amerike, Donald Tramp, koji je obećao da će brzo okončati sukob, vraća se u Belu kuću u trenutku ruske dominacije. Moskva kontroliše deo Ukrajine veličine američke savezne države Virdžinije i napreduje najbržim tempom od početka invazije 2022. godine.
Prema detaljnim izveštajima o tome šta bi Putin mogao prihvatiti u sporazumu koji bi Tramp posredovao, pet sadašnjih i bivših ruskih zvaničnika izjavilo je da bi Kremlj mogao pristati na zamrzavanje sukoba duž trenutnih linija fronta, piše Rojters.
Postoji prostor za pregovore o preciznom razgraničenju četiriju istočnih regiona – Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, navode tri izvora. Moskva tvrdi da su ti regioni u potpunosti deo Rusije, ali njene snage na terenu kontrolišu oko 70-80% teritorije, dok ukrajinske trupe drže preostalih 26.000 kvadratnih kilometara, pokazuju podaci otvorenih izvora.
Rusija bi mogla razmotriti povlačenje iz manjih delova teritorije u Harkovskoj i Mikolajivskoj oblasti, rekli su dvojica zvaničnika. Međutim, Putin je upozorio da bilo kakav prekid vatre mora odražavati „realnost“ na terenu i izrazio zabrinutost da bi privremeno primirje moglo omogućiti Zapadu da ponovo naoruža Ukrajinu.
Dvojica izvora smatraju da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena da Ukrajini omogući korišćenje američkih ATACMS raketa za napade duboko u Rusiji mogla zakomplikovati postizanje sporazuma i ojačati tvrdolinijaške zahteve Moskve.
Ako ne bude prekida vatre, Rusija će nastaviti borbu, rekli su izvori. „Zamrzavanje sukoba neće funkcionisati ni na koji način“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Trampov tim veruje da je on jedini lider sposoban da okonča rat i okupi obe strane za pregovore, iako detalji njegove strategije nisu poznati.
Putin insistira na tome da Ukrajina odustane od NATO ambicija i povuče trupe iz teritorija koje Moskva smatra delom Rusije. Pored toga, Kremlj bi mogao tražiti ograničenja na veličinu ukrajinske vojske i garancije o upotrebi ruskog jezika.
Iako bi prekid vatre mogao biti relativno brzo postignut, trajan sporazum koji zadovoljava bezbednosne interese obe strane bio bi izuzetno težak za postizanje, zaključuju analitičari.
BONUS VIDEO: Jesu li Tramp i Putin razgovarali?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare