0
Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je juče nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, ali i njegove saradnice, ruske poverenice za prava deteta Marije Belove, zbog ratnih zločina u Ukrajini. Iako se o postupku u Hagu protiv Vladimira Putina govori već nekoliko meseci, za ime Marije Belove svetska javnosti nije imala mnogo prilike da čuje, a upravo je ona, prema tvrdnjama međunarodnih tužioca, imala ključnu ulogu u šemi deportacije ukrajinske dece, a potom i usvajanja u Rusiji.
U saopštenju Međunarodnog krivičnog suda (MKS) navodi se da „postoje razumni razlozi da se veruje da Vladimir Putin i njegova poverenica za prava deteta, Marija Aleksejevna Belova, snose odgovornost za: ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju, na štetu ukrajinske dece“.
Sudije su razmatrale izdavanje tajnih naloga, ali su odlučile da bi njihovo javno objavljivanje moglo „doprineti sprečavanju daljeg činjenja zločina“.
Kako se navodi, zločini za koje se tereti Putin događaju se od 24. februara 2022. godine, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, i traju do današnjeg dana.
Ipak, uprkos nalogu za hapšenje Putina i Belove, MKS nema ovlašćenja da hapsi osumnjičene i može da vrši nadležnost samo u zemljama koje su potpisale sporazum kojim je uspostavljen sud. Rusija nije potpisnica tog sporazuma, pa je malo verovatno da će oni biti izručeni, što su odmah potvrdili i zvaničnici Kremlja.
Šema za deportaciju dece
Ono za šta se terete Putin i Belova je prisilna deportacija ukrajinske dece na teritoriju pod ruskom kontrolom, što predstavlja ratni zločin, prema navodima zvaničnika međunarodne zajednice.
Prema podacima ukrajinske vlade, broj dece koja su prisilno odvedena u Rusiju iznosi 16.221.
Hjuman Rajts Voč je dokumentovao rusko prisilno premeštanje dece iz ukrajinskih ustanova za smeštaj dece, o čemu su izvestili pre nekoliko dana.
Prema njihovim podacima, samo iz takvih ustanova hiljade dece su odvedene u Rusiju ili na područja pod kontrolom ruskih snaga.
Šema koju je konstruisala Rusija, a na čijem je čelu Belova, funkcioniše jednostavno. Fokusirana je na oblasti i gradove u Ukrajini koje je Rusija okupirala, uglavnom Hersona, Harkova, Donjecka, Luganska i Marijupolja.
Rusija je priznala da se na njenoj teritoriji nalazi najmanje 1.400 ukrajinske dece koju opisuje kao siročad. Prema navodima ukrajinskih i međunarodnih tužioca, ruske vlasti su decu sa tih teritorija, čiji su roditelji ubijeni ili zarobljeni, deportovale u Rusiju.
Tamo oni prolaze filtracione kampove, koje predvodi Belova, a potom se pripremaju za usvajanje. Uglavnom ih usvajaju bogari Rusi koji nemaju sopstvenu decu.
Pored toga, postoje deca sa okupiranih teritorija ostalo je Rusiji nakon što su uz saglasnost roditelja pohađala kampove, nakon kojih nikada nisu vraćeni u Ukrajinu.
Najmanje 6.000 ukrajinske dece u okupiranim oblastima pohađalo je letnje kampove koje finansira ruska država, a nekoliko stotina njih nije vraćeno svojim porodicama.
Kampove, koje je studija Univerziteta Jejl u februaru opisala kao „kampove za prevaspitavanje“, okupacione vlasti su reklamirale kao način da se deca odmore od rata.
Od početka sukoba pre godinu dana, deca koja su živela u okupiranim oblastima odvođena su u 43 kampa širom Rusije, uključujući Krim i Sibir.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Neki roditelji su uspeli da povrate svoju decu dugim putovanjem od Ukrajine preko Poljske i Baltika do južne Rusije. Drugi su dali punomoćje tajnim mrežama dobrovoljaca da izvuku svoju decu iz Rusije. Ali video snimci iz novembra, koje su objavile regionalne ruske okupacione vlasti, prikazuju stotine dece koja još uvek žive u logorima.
Reagujući na nalog za hapšenje koji je izdao sud u Hagu, Marija Belova rekla je da ona nastavlja sa dosadašnjim radom.
“Sjajno je što međunarodna zajednica ceni rad na pomoći deci naše zemlje, što ih ne ostavljamo u ratnim zonama, što ih izvodimo, što im stvaramo dobre uslove, što ih okružujemo ljubavlju. Pitam se šta je sledeće. Nastavljamo da radimo“, rekla je ona.
BONUS VIDEO Sastanak Putina i Si Đinpinga