Ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un imaju mnogo toga zajedničkog. Ni jedan ni drugi ne izlaze mnogo. Lider Kremlja ove godine nije napustio Rusiju. U Kiminom slučaju, neka to budu četiri godine.
I Rusija i Severna Koreja su optužene da su postale „odmetničke države“. Obe su pod teškim međunarodnim sankcijama.
Obe vlade se protive „hegemoniji“ Sjedinjenih Država. Često zajednički neprijatelj može da zbliži vođe.
Tako je i sa Putinom i Kimom. Njihov savez je sklopljen, ako ne na nebu, onda svakako u geopolitičkim realnostima 2023. godine.
A bromansa? Ne baš. Za razliku od bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je svojevremeno izjavio da su se on i Kim Džong Un „zaljubili“, lideri Rusije i Severne Koreje manje su uporni u javnom ispoljavanju naklonosti.
Ali i Vladimir Putin i Kim Džong Un vide potencijalnu korist od bližeg odnosa, prenosi BBC.
Mnogo može da se dobije
Dakle, šta Kremj ima od svega toga?
Za početak, Severna Koreja ima ogromnu odbrambenu industriju sa proizvodnim kapacitetima velikih razmera. S obzirom da se ruski rat u Ukrajini nastavlja, Pjongjang bi mogao da se pokaže kao neprocenjiv izvor municije za Moskvu.
Vašington sumnja da je Kremlj to već zabeležio. Sjedinjene Američke Države tvrde da pregovori o oružju između Rusije i Severne Koreje „aktivno napreduju“ pri čemu Rusija navodno traži zalihe municije i artiljerijskih granata.
Nema potvrde o tome od ruskih zvaničnika. Ali ima dosta nesuptilnih nagoveštaja da Rusija i Severna Koreja nameravaju da pojačaju vojnu saradnju.
Još u julu je Sergej Šojgu postao prvi ruski ministar odbrane koji je posetio Severnu Koreju od raspada Sovjetskog Saveza, kada je prisustvovao događajima povodom 70. godišnjice korejskog primirja. Kim Džong Un je igrao turističkog vodiča dok je Šojguu pokazivao izložbu oružja. Ministar odbrane je takođe nagovestio da su u planu zajedničke vojne vežbe.
„Ako traže oružje u Severnoj Koreji, jednoj od najsiromašnijih i manje razvijenih zemalja sveta – izolovanoj zemlji – to je, po mom mišljenju, najveće poniženje propagande ruske ’velike sile‘“, smatra bivši ruski inostrani ministar Andrej Kozirjev.
Kozirjev je razgovarao za BBC u video pozivu iz Sjedinjenih Država u kojima trenutno živi.
„Velika sila ne bi otišla u Severnu Koreju radi saveza ili vojnih zaliha“, naveo je.
Muzika za Kimove uši
Ali moć namera da preokrene svetski poredak mogla bi. Svojom invazijom na Ukrajinu u punom obimu, Vladimir Putin je signalizirao svoju odlučnost da prepravi globalni poredak po ruskom ukusu. Vojna saradnja sa Severnom Korejom može biti još jedan znak toga.
Sporazum o oružju između Moskve i Pjongjanga predstavljao bi popriličan pomak. Rusija je donedavno bila četiri kvadrata iza sankcija Saveta bezbednosti UN protiv Severne Koreje zbog njenog programa nuklearnog oružja. Između ostalog, te sankcije zabranjuju trgovinu oružjem sa Severnom Korejom.
„Moskva je stavila svoj potpis na te rezolucije Saveta bezbednosti“, podsetio je čitaoce prošle nedelje ruski tabloid Moskovski komsomolec. Ali je dodao: „Nema veze. Potpis se može opozvati.“
List citira predsednika ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Fjodora Lukjanova koji je rekao: „Već duže vreme se postavlja pitanje: zašto se mi [Rusija] pridržavamo ovih sankcija? Ceo sistem međunarodnih odnosa je u stanju totalnog pandemonijuma. Naravno, sankcije UN su legitimne. Teško je to poreći. Mi smo glasali za njih. Ali situacija se promenila. Zašto ne poništimo naš glas?“
To bi bila muzika za uši Kim Džong Una.
Zajedno zauvek?
Šta se još Severna Koreja nada da će dobiti od Rusije? Gotovo sigurno, humanitarna pomoć koja će pomoći u ublažavanju nestašice hrane u Severnoj Koreji. Takođe se spekuliše da je Pjongjang tražio naprednu rusku tehnologiju za satelite i vojnu upotrebu, uključujući i podmornice na nuklearni pogon.
Više od godinu i po dana u ratu koji je pošao po zlu za Rusiju, Moskva će možda morati da dopuni svoje zalihe municije. Može da vidi dogovor sa Pjongjangom kao način da se to postigne. Ali to ne znači da će se, bez pomoći Severne Koreje, ruska ratna mašina zaustaviti.
„Putin nije očajan“, smatra bivši ministar spoljnih poslova Andrej Kozirjev. „On to može da izdrži veoma dugo i može da se prilagodi. Svaki dan uči kako da zaobiđe sankcije, kako da sarađuje sa Kinom, sa Severnom Korejom i nekim režimima u Africi. To nije alternativa za budućnost. Ali to je alternativa za sadašnje vreme. A možda i za godine koje dolaze.“