Od početka druge dekade tekućeg milenijuma čovečanstvo se suočava sa izazovima i katastrofama kakve se nisu dešavale vekovima unazad. Međutim, čini se da je 2023. godina za samo četiri meseca upalila alarm koji poručuje da je priroda na izdisaju i to jasno pokazuje.
Najveća razaranja dogodila su se u na području Turske i Sirije – teritoriju ove dve zemlje u zoru 6. februara u razmaku od svega nekoliko sati, pogodila su dva žestoka zemljotresa jačine 7,8 i 7,6 stepeni Rihterove skale – sa epicentrom u gradu Karamanmarašu.
Od tada, pa sve do danas, tlo na ovom području nije prestalo da podrhtava i gotovo svakog dana dešavaju se potresi manjeg ili većeg stepena. Stradalo je najmanje 50.000 ljudi, povređeno više od 130.000, a bez doma ih je na milione, obzirom da su čitavi gradovi sravnjeni sa zemljom.
Prema zvaničnoj evidenciji, srušeno je najmanje 160.000 zgrada u Turskoj, od kojih je skoro svaka imala bar pet spratova.
Hitnom istragom otkriveno je da je za njihovo urušavanje kriva ljudska greška – neboderi su građeni na nepropisan način, a dozvole za njihovu gradnju dobijane su pomoću mita i korupcije.
Ljudska pohlepa nije stala ni nakon što je potres odneo na hiljade života – u najpogođenijim područjima kao iz vode „nicali su“ lopovi koji su pustošili razorene kuće.
Ipak, katastrofa je „iznedrila“ je i nešto dobro – planeta se, barem na sekund ujedinila. U Tursku i Siriju pristigle su na tone pomoći, a spasilački timovi iz brojnih država hrabro su se uputili ka razorenim zemljama kako bi iz spasili živote ljudi koji su zarobljeni pod ruševinama.
Međutim, čini se da je solidarnost došla prekasno, ali i da nije dovoljna – budući da podrhtavanja nisu stala, zavijajući dve zemlje svakog puta iznova u crno.
Razorni zemljotresi nisu jedini problem današnjice. Ne postoji čovek na svetu koji barem jednom nije prokomentarisao ogromne promene vremena koje se dešavaju sada već na dnevnom nivou. Shodno tome, ni godišnja doba nisu onakva kakvim ih pamtimo. Ove godine, mnogobrojne države suočile su se sa rekordno oštrim zimama. Najjači udar pretrpele su Sjedinjene Države.
Naime, tokom prvih dana 2023. godine ova država bila je okovana ledom. Čitavi gradovi ostali su bez struje, ljudi su od posledica smrzavanja umirali zaglavljeni u automobilima ili svojim domovima. Iz tih razloga, u mnogim u saveznim državama, uključujući Kaliforniju, na snazi je bilo vanredno stanje.
Tri meseca kasnije Ameriku je pogodila, ispostaviće se mnogo razornija, nepogoda. Naime, početkom aprila najmanje 30 ljudi poginulo je u seriji tornada.
Udari vetra bili su oko 115 kilometara na sat i pratio ih je grad veličine jajeta.
To je čitava nasilja sravnilo sa zemljom, takođe je proglašena vanredna situacija u većem delu države, a u periodu najjačih udara otkazano je više od 1.000 letova.
Jaki vetrovi su oštetili kuće, a na stotine hiljade ljudi danima je bilo bez struje. Najteže pogođene države bile su Virdžinija, Ohajo i Pensilvanija, a na udaru su bili i preko Arkanzas, Tenesi, Ilinois, Indijana, Alabama i Misisipi.
Pored tornada, rekordno niskih temperatura i zemljotresa, čovečanstvo se suočilo i sa poplavama kakve se ne pamte. Najkritičnija situacija bila je na Novom Zelandu. Ovu ostrvsku dravu pogodio je ciklon nazvan „Gabrijel“.
U ovoj oluji poginulo je najmanje 11 ljudi, a za oko 2.200 njih se tragalo nedeljama. Prema podacima tamošnjih vlasti šteta od ciklona je premašila osam milijardi dolara.
Meteorolozi smatraju da je ovaj ciklon najveća prirodna katastrofa koja je pogodila Novi Zeland u ovom veku. Vlada je razmere ove katastrofe pripisala klimatskim promenama.
Kao i u prethodnim slučajevima, mnogobrojni domovi u kojima živi najmanje 225.000 ljudi ostali je bez struje, najčešće kao posledica udara groma.
Treba napomenuti da je tokom samo jednog februarskog dana u intervalu od 12 sati registrovano čak 14.000 udara gromova.
Poslednji u nizu alarma stigao je iz Rusije – pre desetak dana eruptirao je vulkan Šiveluč i izbacio oblak pepela visok 10 kilometara, što predstavlja povećanu pretnju vazdušnom saobraćaju.
Pročitajte još:
Tim za odgovor na vulkansku erupciju Kamčatke (KVERT) je izdao crveno obaveštenje napominjući da „veliki oblak pepela“ putuje zapadno od vulkana i da bi do eksplozije uz izbacivanje pepela do 15 kilometara visine moglo doći bilo kada.
Lokalne vlasti zatvorile su škole i naredile stanovnicima obližnjih sela da ostanu u kućama jer se oblak pepela može raširiti mesecima kilometara oko vulkana. Čelnik Kamčatke Oleg Bondarenko je naveo da je jedan od najvećih i najaktivnijih vulkana na Kamčatki Šiveluč ima procenjenih 60 značajnih erupcija u poslednjih 10.000 godina, a poslednja veća bila je 2007. godine.
BONUS VIDEO Karamanmaraš – epicentar zemljotresa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar