Priča o malom Šimunu zbog kojeg gori hrvatski Fejsbuk

"Ovo je Šimun. Ne moram vam puno pričati o njemu. Trenutno smo u blizini Dečjeg vrtića Maslačak u Županji i danas od 65 predanih zahteva za upis u vrtić jedino je Šimun u koloni sam, što znači da je jedini koji nije primljen, kako nam je rečeno, jer je rizičan za sebe i drugu decu", započela je svoju priču potresena majka dečaka koji je prošle godine u SAD podvrgnut komplikovanoj operaciji nakon koje je dobio protezu za nogu kako bi napokon mogao samostalno da hoda, prenosi Jutarnji list."Ovo je krajnji korak, jer smo iscrpili druge kontakte. Obratili smo se svima za pomoć, da nam daju priliku, da ga tete vide na sat vremena, da vide šta on može, šta ne može. Grad nam je obećao asistenta, svaka im čast, uradili su šta su mogli, ali ni to očito nije dovoljno. Odbijen je na neviđeno", kazala je gospođa Stojanović, istakavši kako ne misli da ih neko mrzi.

"To je strah od nepoznatog. Od ovakve dece. Želim reći da oni nisu zarazni, nemaju drugačije potrebe od druge dece. Trenutno je Šimunova najveća potreba društvo, vršnjaci. Toliko je vremena bio izolovan, po bolnicama. I onda smo naišli na zatvorena vrata u našoj Županji. U našem gradu. U vrtiću koji je odgajao moje dvoje dece i na tome sam im beskrajno zahvalna", istakla je Šimunova majka u videu u kojem se Šimun igra pored sprave na dečjem igralištu za decu s posebnim potrebama. Svega nekoliko metara od Dečjeg vrtića u koji nije primljen i odakle dopiru zvuci dečje graje."Deca iz vrtića trenutno se igraju u dvorištu. Ovde piše 'Dobro došli u vrtić, mali moji prijatelji'. Šimun očito nije prijatelj. Njemu treba pomoć, to je neosporno, ali pomoć da se pridigne. Njegov broj je danas bio sam. Sam. Na listi dece koja nisu primljena. Znam da će oni to zamotati u celofan", plače majka."Niko ga nije video ni čuo, nisu mu dali ni pola sata da bude u kontaktu sa drugom decom, sa vaspitačicama. Da jesu, ne bih im zamerila. Preporuke našeg pedijatra i lekara u Klaićevoj je da Šimun krene sa ranom socijalizacijom, ali to se ovde ne uvažava. Radi se o stigmatizaciji, čak i diskriminaciji", kazala je Šimunova majka, koja se pita da li bi se neki roditelj bojao da Šimun bude u blizini njegovog deteta."Ja se ne bih bojala. To je dete koje zna da broji, peva, da kaže šta mu i kada treba, nema nikakvih mentalnih ispada... Danas je to moje dete. Sutra može biti vaše, unuče, kumče, prijatelj. Probudite se. Nismo zaslužili ovakav tretman. Toliko smo se borili, toliku je nadu dao drugima, da bi na kraju to sve neko popljuvao. U Županji. U dečjem vrtiću", istaknla je dodavši i kako misli „da vaspitači u 21. veku moraju da budu spremni za rad sa detetom s posebnim potrebama uz pomoć asistenta.“

O ovome je pisala svim institucijama, molila za pomoć, ali nije je dobila. Naknadno joj se javila direktorka koja ju je pozvala na sastanak gde će joj objasniti zašto jedino Šimuna nisu primili u vrtić."Još malo ćemo nastaviti da budemo u društvu dece iza ograde. Da upijemo to malo dečjeg smijeha. Ja neću dozvoliti da više plače. Jer to Šimun nije zaslužio. Hvala vam svima i nadam se da ćete ovaj video podeliti", poručila je na kraju.Juatrnji list podseća da je dvogodišnji dečak Šimun Stojanović rođen s dve teške dijagnoze. Nije imao 25 kostiju, koleno i čašicu kuka. S roditeljima se nakon teške operacije u Americi vratio 31. marta, ali bližnje i dalje nije mogao da vidi. Nakon dvonedeljne samoizolacije, sreo se sa njima sredinom aprila.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram