Presudna bitka za Šušu: Kako je Azerbejdžan razbio Jermeniju

Potpisivanje primirja usledilo je posle žestokih sukoba proteklog vikenda kada su azerbejdžanske snage, uz podršku Turske i sirijskih plaćenika, bukvalno pregazile Nagorno-Karabah i osvojile ključne gradove, uključujući Šušu gde su borbe sa jermenskim snagama trajale više od mesec dana.

Bitka za Šušu

Šuša je strateški značajna jer je blizu Stepanakerta, glavnog grada regiona i nalazi se duž glavnog puta koji povezuje Jermeniju i Nagorno-Karabah, međunarodno priznatu azerbejdžansku teritoriju koja je pod vlašću Jermena.

Posle višenedeljnog granatiranja, drugi po veličini grad u Karabahu je pao. Obe strane koristile su zabranjenu kasetnu municiju, a najviše su ispaštali civili. Jermeni su optuživali Azere da koriste i hemijsko oružje protiv civilnog stanovništva koje se krilo u obližnjim šumama.Jermenija je pokušala da demantuje da je Šuša pala ali su ih snimci očajnih izbeglica kako beže pred ratnim dejstvima u tome opovrgli.https://www.youtube.com/watch?v=zzu9OUEpjpg&feature=emb_logoSam premijer Jermenije Nikol Pašinjan rekao je da je na prekidu vatre insistirala vojska, jer su im resursi bili iscrpljeni. Pašinjan je rekao i da je u zemlji je bilo problema sa mobilizacijom i generalno nije bila spremna na vođenje borbenih dejstava."Imali smo problema sa sistemom mobilizacije. Praksa je pokazala da civili, nažalost, nisu toliko spremni da u potpunosti učestvuju u borbenim dejstvima, brzo gube borbenu gotovost, što stvara probleme“, rekao je on i dodao da su se vojnici na prvoj liniji fronta umorili, jer nije imao ko da ih menja.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ocenio je da je "priznanje poraza u suštini kapitulacija u ratu" i poručio da je vojna faza završena i da se sada prelazi na političko pitanje.Stanovnici dve zemlje različito su reagovali na primirje. Jermeni su  besno izašli na ulice, izazvavši haos na ulicama Jerevana, protestujući zbog primirja i optužujući Pašinjana za izdaju i tražeći njegovu smenu, dok su Azeri proslavili "kraj duge okupacije".

Istorija sukoba

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana oko Negorno-Karabaha jedan je od "zamrznutih sukoba" u svetu i traje više od jednog veka.Karabah naseljen hrišćanskim Jermenima i Azerima postao je u 19. veku deo Ruskog carstva. Dve grupe živele su u relativnom miru, iako je bilo brutalnih akcija sa obe strane tokom 20. veka.Po završetku Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije u Rusiji, novi sovjetski lideri su, kao deo svoje politike u regionu osnovali Nagorno-Karabah autonomni region, sa većinskom etničkom jermenskom populacijom u okviru Socijalističke Republike Azerbejdžan.Kad je sovjetska kontrola pred kraj 1980ih počela da popušta, jermensko-azerbejdžanski spor eksplodirao je u nasilje nakon što je parlament ovog regiona proglasio pridruženje Jermeniji. Tada su Jermeni stekli su kontrolu nad regionom, a zauzeli su i azerbejdžanske teritorije izvan Karabaha, stvarajući tampon zonu koja povezuje Karabah i Jermeniju.Raspadom Sovjetskog Saveza, krajem 1991. godine, Karabah se proglasio nezavisnom republikom, nakon čega je sukob ekskalirao u rat punih razmera koji je trajao do 1994. godine kada je potpisan mirovni ugovor uz posredovanje Rusije.Od tada, sukob u ovom kavkaskom regionu tinjao je sve do kraja septembra ove godine kada je opet eksalirao u oružani sukob većih razmera. U proteklih šest nedelja više puta je dogovoran prekid vatre između dve strane koji je odmah po dogovoru kršen. Ove strane optuživale su jedna drugu za kršenje primirja.Jezičak na vagi u sukobu Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha pomerila je Turska koja je otvoreno stala na stranu Azera, šaljući im vojnike, opremu, municiju ali i plaćenike iz Sirije. Rusija, koja ima vojne baze u Jermeniji i koja prodaje oružje i jednoj i drugoj, držala se po strani, ali je noćašnjim primirjem jasno stavila svetu do znanja da je Moskva, a ne Ankara, glavni igrač u ovom regionu.https://www.youtube.com/watch?v=WTHIGNRg7EI&feature=emb_logo

Tekst sporazuma

Lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana potpisali su zajedničku izjavu o prekidu rata u Karabahu i obavezale su se na sledeće stvari:

• Prekid vatre stupa na snagu u ponoć 10. novembra po moskovskom vremenu;

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram