Jedan od najstarijih konflikata na svetu, sukob Jermenije i Azerbejdžana oko regiona Nagorno Karabah ponovo je buknuo. Jermenija optužuje Tursku da je podstakla sukob i da su Azerbejdžancima poslali 400 svojih vojnika, a koren animoziteta Jermenije i Turske je masovno ubistvo Jermena tokom Prvog svetskog rata. Turska uporno odbija da prizna pokolj Jermena 1915-16 za genocid, a istoričari još uvek ne mogu da se saglase oko izveštaja o brojnim zločinima koje su Turci počinili nad Jermenima.
Pročitajte još:
Istoričari su saglasni da je stotine hiljada Jermena umrlo kada su ih Turci masovno deportovali iz istočne Anadolije u sirijsku pustinju tokom 1915. i 1916. godine.
Broj žrtava gladi, bolesti ili ubistava varira zavisno od toga ko broji. Jermeni tvrde da je 1,5 miliona njihovih sunarodnika umrlo. Turska tvrdi da je broj znatno niži – 300.000.
Međunarodno udruđenje istoričara genocida (IAGS) procenjuje da je broj žrtava „veći od milion“ i 2015. su u pismu tadašnjem premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu naveli da tako visoku brojku ne pominju samo Jermeni koji smatraju da je počinjen zločin već i međunarodni stručnjaci koji proučavaju genocid.
Šta je genocid?
Član dva UN konvencije o genocidu iz 1948. genocid opisuje kao akcije koje se sprovode sa ciljem da se „uništi, potpuno ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“.
Sukob oko toga da li je genocida bilo ili nije vrti se oko stepena organizovanosti ubistava. Mnogi istoričari, vlade i Jermeni veruju da su ubistva bila detaljno isplanirana ali postoje i oni koji se sa njima ne slažu
Rafael Lemkin, poljsko-jevrejski advokat koji je i skovao termin „genocid“ 1943. koristio ga je kako za zločine nad Jermenima tako i za nacističko masakriranje Jevreja.
Turski zvaničnici priznaju da je zverstava bilo ali tvrde da nije postao sistemski pokušaj uništavanja Jermena, koji su hrišćanske vere. Turci tvrde i da su mnogi nevini muslimani turskog porekla poginuli u ratu.
Na sve moguće načine. Fotografije iz tog doba dokumentovale su masovna ubistva. Na njima se vide turski vojnici kako poziraju da odsečenim glavama, drugi kako stoje među lobanjama. Žrtve su spaljivane, davljene, mučene, otrovane gasom, umrle od gladi, bolesti. Decu bi, navodno, potrpali u čamce, odveli na otvoreno more i bacali preko palube.
Pažnja, fotografije su uznemirujućeg sadržaja.
Turci su brinuli da će Jermeni koji žive u Otomanskom carstvu stati na stranu Rusije koja je već dugo želela kontrolu nad Konstantinopoljom i izlaskom na Crno more.
Mladi Turci – vojna organizacija koja je preuzela vlast 1908. godine – pokrenula je niz mera protiv Jermena u trenutku kada se Otomansko carstvo urušavalo sa svakim porazom. Mladi Turci – koji su sebe nazivali Komitetom ujedinjenja i progresa – ušli su 1914. u rat boreći se na strani Nemaca.
Turska propaganda je u to vreme Jermene predstavljala kao sabotere i ruske petokolonaše.
Jermeni za početak genocida uzimaju 24.april 2015. Tog dana su otomanske vlasti uhapsile 50 jermenskih intelektualaca i lidera i kasnije ih pobile. Jermeni u otomanskoj vojsci su bili primorani da predaju oružje i potom su ubijeni a jermenska imovina je konfiskovana.
Nekoliko visokih otomanskih zvaničnika se pojavilo pred sudom u Turskoj 1919-20. godine. Lokalni guverner Mehmed Kemal proglašen je krivim i obešen je zbog ubistava Jermena u Anadoliji. Trijumvirat Mladih Turaka, takozvane „tri paše“ pobegli su iz zemlje i osuđeni su na smrt u odsustvu.
Istoričari su više puta dovodili u pitanje pravosudne procedure na ovim suđenjima, kvalitet dokaza koji su predstavljeni i stepen posvećenosti i želje turskih vlasti da se umile pobedničkoj strani – Saveznicima.
Argentina, Brazil, Belgija, Kanada, Francuska, Italija, Portugal, Rusija i Urugvaj su među više od 20 zemalja koje su formalno priznale genocid na Jermenima.
Evropski parlament i UN podkomitet za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina takođe priznaju da je genocida bilo.
Velika Britanija, Izrael drugačijom terminologijom opisuju događaje.
Pročitajte i:
Turska je besno reagovala kada je papa Franja rekao da je reč o „prvom genocidu 20. veka“ opozvavši ambasadora i optuživši papu za „diskriminaciju“ i ignorisanje zločina koje su Turci i muslimani pretrpeli u Prvom svetskom ratu.
U oktobru 2019. Turska je glasanje u američkom Predstavničkom domu koji je priznao ubistva kao genocid nazvala „ništavnim i praznim“ rekavši da je ono osveta za kontroverzne vojne operacije koje je sprovodila protiv Kurda na severu Sirije.
Glasanje je bio prvi put da je američki Kongres razmatrao takvu meru. U prošlosti su se snebivali strahujući da će to uticati na njihove odnose sa Turskom koja im je saveznik u NATO.
Turska je 2006. osudila odluku Francuske da vodi kao zločin svako nepriznavanje genocida nad Jermenima. Odluka nije postala zakon ali je Ankara ipak prekinula vojne odnose sa Francuskom. Nekoliko godina kasnije, 2011. godine vladajuća stranka ponovo je „oživela“ odluku koju je Senat i odobrio ali ju je najviši pravosudni organ, Ustavni sud Francuske oborio 23. januara 2012.
Ubistva predstavljaju prekretnicu u modernoj jermenskoj istoriji, čin koji je spojio dijasporu naroda koji je među najraseljenijim na svetu.
U Turskoj, politička debata po ovom pitanju je utihnula. Član 301 krivičnog zakonika koji se tiče „vređanja svega turskog“ korišćen je kako bi se progonili istaknuti pisci koji su ukazivali na masovno ubistvo Jermena. M
eđu njima su bili i nobelovac Orhan Pamuk i Hrant Dink koji je ubijen 2007. a tinejdžer Ogun Samast je osuđen na 23 godine zatvora zbog ubistva urednika tursko-jermenskog lista.
Evropska unija tvrdi da tursko priznavanje genocida nad Jermenima nije uslov za ulazak Turske u blok na koji čeka od 1999.
Odnosi dve zemlje su posle decenija zategnutosti malo otopleli. Turska i Jermenija su u oktobru 2009. potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju granica. Dogovor još uvek nije ratifikovala nijedna zemlja a neki u Ankari optužuju Jermeniju da pokušava da promeni uslove dogovora.
Dodatna komplikacija je Nagorno Karabah region, jermensku oblast unutar Azerbejdžana gde rat traje od 1990ih. Turska tu podržava Azerbejdžan.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar