7
Odlazeći predsednik Crne Gore Milo Đukanović priznao je poraz na predsedničkim izborima u drugom krugu i čestitao svom nasledniku, zameniku predsednika Pokreta Evropa sad Jakovu Milatoviću. Ubrzo nakon toga, Đukanović se povukao i sa čela Demokratske partije socijalista (DPS). Sada već odlazeći predsednik je vladao Crnom Gorom više od 30 godina i za to vreme se govorilo i pisalo o brojnim aferama koje se vezuju za njegovo ime. Spisak je poduži, a doskorašnji lider DPS je svaku situaciju demantovao i predstavio je kao podmetanja i kao atak na njega. Ipak, čini se da je sve počelo davnih devedesetih godina, a kulminiralo krajem 2019. godine, kada je pokušao da progura sporni Zakon o slobodi veroispovesti.
Đukanović je na nedavno održanim izborima osvojio manje od 40 odsto glasova, dok je njegov protivkandidat Jakov Milatović osvojio oko 60 odsto glasova i tako postao novi predsednik Crne Gore. Đukanović se potom povukao i sa funkcije predsednika DPS-a, a na njegovo mesto do izbora unutar partije došao je Danijel Živković. Ovo su neke od najvećih afera koje su se tokom prethodnih decenija vezivale za Đukanovića, a koje su ga naposletku koštale predsedničke fotelje.
Optužbe za šverc duvana
Tužilaštvo u Napulju je u julu 2003. Đukanovića povezalo sa organizovanog kriminala vrednim milijarde evra. Đukanović je sazvao konferenciju za novinare u Podgorici kako bi demantovao optužbe kao „odvratan politički trik“, čiji je cilj bio kriminalizacija njega i njegove zemlje. Đukanovića su dugo pratile sumnje da je umešan u šverc duvana u Italiji.
Sudija za prethodnu istragu u Napulju je 16. aprila 2003. godine odbio zahtev Komisije za antimafiju za izdavanje naloga za hapšenje Đukanovića, tvrdeći da on ima imunitet kao premijer Crne Gore. Komisija je protiv njega vodila istragu već neko vreme, najmanje od maja 2002. godine i dalje je zatražila njegovo hapšenje kao meru predostrožnosti.
Na slučaj je uložena žalba Revizijskom sudu u Napulju, koji je presudio u Đukanovićevu korist. Osim što je dobio imunitet, okarakterisan je kao društveno neopasan. Na slučaj je potom ponovo uložena žalba, Kasacionom sudu. Dana 28. decembra 2004. ovaj sud je presudio u korist Komisije za borbu protiv mafije.
Posle referenduma o nezavisnosti, Đukanovićev advokat Enriko Tučilo rekao je da je „referendum potvrdio premisu premijera Mila Đukanovića o suverenitetu Crne Gore: stoga nema sumnje u imunitet koji se daje šefovima država i vlasti, koju je Đukanović uživao i uživa.“
Đukanović je 27. marta 2008. godine posetio tužilaštvo u Bariju. On je ispitivan šest i po sati i odgovarao je na oko 80 tužilačkih pitanja u vezi sa optužbama protiv njega. Đukanovićev advokat je ovom prilikom rekao da ima pisane dokaze koji dokazuju da u trenutku kada je njegov branjenik podneo zahtev za davanje izjave italijanskom tužilaštvu u Bariju, nije obavljao nikakvu javnu funkciju, pa samim tim nije imao nameru da se krije iza imuniteta na prvom mestu. U aprilu 2009. godine tužilaštvo je konačno odustalo od postupka protiv Đukanovića.
Prema sudskim dokumentima, „Crna Gora je bila raj za ilegalnu trgovinu, gde su kriminalci delovali nekažnjeno, dok su luke Bar i Kotor korišćene kao logističke baze za motorne čamce, uz zaštitu koju je garantovala Vlada“.
Uz Đukanovića su se na optužnici našli i Branislav Bano Mićunović i sprski državljani Stanko Cane Subotić i Andrija Drašković, ali je slučaj zastareo 2018. godine.
Pandora papiri i malverzacije
Đukanovićevo ime našlo se i u Pandora papirima, curenju finansijskih dokumenata koji su objavljeni početkom oktobra 2021. godine.
Prijavljeno je da Đukanović i njegov sin Blažo prenose novac na ofšor račune od 2012. godine, kada su sklopili tajne ugovore o upravljanju imovinom iza mreže kompanija u više od pet zemalja.
On i njegov sin osnovali su dva trusta, odnosno Victoria Trust i Capecastel Trust. Đukanović je priznao da je osnovao Victoria Trust dok nije bio na javnoj funkciji, da nije imao poslovne transakcije niti otvorene bankovne račune, a tvrdi da je krajem godine vlasništvo nad svojim trustom preneo na sina Blaža.
Đukanovićev kabinet je takođe saopštio da je ovo curenje „deo niza pokušaja diskreditacije Đukanovića i članova njegove porodice” i da su trustovi postojali samo „na papiru”.
Slično ovom slučaju, Đukanović je ranije negirao da poseduje biznis u drugim zemljama.
Afera pranja novca i „Koza Nostra“
Đukanović je pominjan i u aferi pranja novca za italijansku mafiju Koza nostra, kada je albanski tajkun Rezart Tači navodno intervenisao kod Đukanovića za transfer iz „predsedničke banke“, odnosno „Prve banke“ Crne Gore, čiji je većinski vlasnik Milov brat – Aco Đukanović.
Milo i Aco Đukanović nalaze se su u dokumentu istražnog sudije iz Palerma Alfreda Montalta, u predmetu koji se bavi slučajem albanskog tajkuna.
Jedan od svedoka u ovom slučaju Daniele Čestagali ispričao je sudu da je lično vodio razgovore sa Đukanovićem, kao i sam Tači.
Razgovori koji su snimljeni u junu 2021. godine dokzuju da je Tači bio u kontaktu sa braćom Đukanović. U jednom od njih, on nepoznatoj osobi govori da će im se isplatiti ukoliko otvore račun u „predsednikovoj banci“, misleći na Prvu banku Crne Gore.
Čestagali, jedan od osumnjičenih u ovom postupku svedočio je na sudu o razgovoru koji je vodio sa Tačijem.
Specijalno državno tužilaštvo formiralo je predmet protiv Đukanovića zbog navoda o pranju novca preko Prve banke Crne Gore. On je optužbe negirao, navodeći da se radi samo o „iskonstruisanoj aferi“.
Spor sa crkvom
Poslednja u nizu afera u režiji Mila Đukanovića dogodila se 2019. godine, a čini se da je upravo tada počeo njegov kraj. Crnogorski parlament, u kom je tada većinu imala Đukanovićeva Demokratska partija socijalista je pokušao da progura kontroverzni Zakon o slobodi veroispovesti, kojim se de jure prenosi vlasništvo nad crkvenim objektima i imanjima sa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori na crnogorsku državu.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovaj zakon pokrenuo je masovne proteste i litije, koji su trajali mesecima, sve do parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine, kada je opozicija porazila Đukanovićev DPS. U februaru 2020. Đukanović je građane koji protestuju protiv novoproglašenog zakona o veri nazvao „ludačkim pokretom“.
Ipak, njegova partija tada je izgubila vlast na parlamentarnom nivou, a porazi su se nizali – od lokala, pa sve do predsedničkih izbora.
BONUS VIDEO: Crna Gora izabrala novog predsednika: Jakov Milatović pobedio Mila Đukanovića
