Kada je Rusija objavila delimičnu mobilizaciju, kako bi što više ljudi poslala na ratište u Ukrajinu, Rusi nisu znali šta ih je snašlo. Ljudi su masovno počeli da odlaze iz zemlje, a oni koji su otišli u Ukrajinu, ubrzo su shvatili kakvo je stanje na terenu, da ih vlasti šalju u borbu bez opreme i bez strategije i da neće imati gotovo nikakve šanse da se vrate kući živi. Zbog toga su odbili da se bore, a vlasti su na to odgovorile tako što su ih stavile u pritvor. Mnogi su prošli pravu golgotu, a otac jednog od vojnika odlučio je da ispriča sve što je njegov sin prošao.
Kada je njegov sin poslat da se bori u Ukrajinu, Sergej ga je molio da ne ide.
„Tamo imaš rođake. Samo odbij“, priseća se Sergej šta je rekao Stasu, koji je već bio vojni oficir.
„Ali rekao je da ide. Verovao je da je to ispravno. Rekao sam mu da je zombi. I da će, nažalost, život to dokazati“.
Sergej i Stas nisu prava imena ovog oca i sina. BBC ih je promenio u svojoj reportaži da zaštiti njihov identitet. Sergej je u svom domu novinarima ispričao njihovu priču.
„Tako je otišao u Ukrajinu. Onda sam počeo da dobijam poruke od njega sa pitanjem šta će se desiti ako odbije da se bori“, naveo je.
Stas je ispričao svom ocu o jednoj posebnoj situaciji.
„Rekao je da ruskim vojnicima nije dat zaklon, nije bilo prikupljanja obaveštajnih podataka, nije bilo pripreme. Naređeno im je da napreduju, ali niko nije znao šta ih čeka. Odluka da odbije da se bori je bila teška za njega, ali ja sam mu rekao da je bolje tako, da to nije naš rat. To nije rat za oslobođenje“, kaže Sergej.
On je nekoliko puta otišao na liniju fronta da bi pokušao da obezbedi oslobađanje svog sina. Bombardovao je vojne zvaničnike, tužioce i istražitelje pozivima za pomoć.
Na kraju su se njegovi napori isplatili. Stas je vraćen u Rusiju, a svom ocu je otkrio šta mu se dogodilo u pritvoru: kako je „druga grupa“ ruskih vojnika pokušala da ga natera na borbu.
„Pretukli su ga, a onda su ga izveli napolje kao da će ga upucati. Naterali su ga da legne na zemlju i rekli mu da broji do deset. On je to odbio. Pa su ga pištoljem tukli po glavi. Rekao mi je da mu je lice obliveno krvlju. Onda su ga odveli u jednu sobu i rekli mu: ‘Ideš sa nama, inače ćemo te ubiti.’ Ali onda je neko rekao da će odvesti mog sina da radi u magacinu“, rekao je Sergej.
Sergej je bio oficir kada je Rusija u februaru započela svoju invaziju na Ukrajinu. Predsednik Vladimir Putin je obećao da će u njegovoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ učestvovati samo profesionalni vojnici.
Ali, do septembra sve se promenilo. Predsednik je najavio, kako je rekao, „delimičnu mobilizaciju“, regrutujući stotine hiljada ruskih građana u oružane snage.
Mnoge od trupa koje su mobilisane brzo su se požalile da su poslate u ratnu zonu bez dovoljne opreme ili adekvatne obuke. Iz Ukrajine je bilo više izveštaja o hapšenju mobilisanih ruskih trupa – u nekim slučajevima, zaključanih u podrumima – zbog odbijanja da se vrate na liniju fronta.
„To je način da se ljudi vrate u to krvoproliće. Cilj komandanata je da zadrže vojnike dole. Komandanti znaju samo za nasilje i zastrašivanje. Ali ne možete naterati ljude da se bore“, kaže Elena Popova iz ruskog Pokreta prigovarača savesti.
Za neke Ruse, odbijanje da se vrate na liniju fronta može biti moralni stav, ali postoji zastupljenije objašnjenje.
„Oni koji odbijaju da se bore čine to zato što su bili na frontu i više nego dovoljno. Još jedan razlog je loš način na koji se prema njima ophode. Proveli su vreme u rovovima, hladno im je bilo i gladni, ali kada se vrate samo ih komandanti viču i psuju“, objašnjava Elena Popova.
Ruske vlasti odbacuju izveštaje o razočaranim vojnicima i pritvorskim centrima kao lažne vesti.
„Mi nemamo nikakve logore ili zatvorske objekte, ili slično za ruske vojnike“, insistirao je predsednik Putin ranije ovog meseca.
„Nemamo nikakvih problema sa vojnicima koji napuštaju borbene položaje. U situaciji kada se granatiraju ili padaju bombe, svi normalni ljudi ne mogu a da ne reaguju na to, čak i na fiziološkom nivou. Ali nakon određenog perioda adaptacije, naši ljudi se briljantno bore“, istakao je on.
Andrej, ruski poručnik, takođe je prestao da se bori. Poslat u Ukrajinu u julu, Andrej je stavljen u pritvor zbog odbijanja da izvrši naređenja. Uspeo je da kontaktira svoju majku Oksanu u Rusiji da joj kaže šta se dešava.
PROČITAJTE JOŠ:
„Rekao mi je da je odbio da odvede svoje ljude u sigurnu smrt. Kao policajac je shvatio da ako krenu dalje, neće izaći živi. Zbog toga su mog sina poslali u pritvor. Onda sam dobila SMS da su on i još četvorica policajaca stavljeni u podrum. Nisu viđeni pet meseci“, rekla je ona.
Kako ističe, ubrzo je saznala da je ta zgrada granatirana, a da su muškarci koji su bili u njoj nestali.
„Kasnije mi je rečeno da je zgrada u kojoj su bili granatirana i da je svih pet muškaraca nestalo. Rekli su da posmrtni ostaci nisu pronađeni. Njihov službeni status je nestao u akciji. To nema smisla. To je apsurdno. Moj sin je tretiran ne samo protivzakonito, već i nehumano“, istakla je ona.
BONUS VIDEO: Evakuacija starijih iz Hersona
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar