Da je živ Mihail Timofejevič Kalašnjikov, tvorac najmasovnije proizvođene automatske puške danas bi proslavio 101 rođendan. Mihail Timofejevič Kalašnjikov imao je biografiju na kojoj bi mu mnogi pozavideli, međutim mnogi od njih su žalili što nikad ni centa nije uzeo ni za jedan svoj automat, a mogao je da bude milijarder. Dok je on život proveo više nego skoromno, drugi su na njegovom patentu zaradili ogromno bogatstvo. To je svakako dovoljno da se ispriča priča o mladom seržantu iz Altajskog kraja koji je uneo revoluciju i na koga su Sovjetski Savez i Rusija veoma ponosni.

Biografija poznatog konstruktora, koji je ceo svoj život posvetio oružju i njegovom stvaranju više je nego bogata. Od višeg vodnika svojim radom popeo se do čina general-potpukovnika. Bez diploma o formalnom obrazovanju, visokih i viših vojnih škola, znanje i svoje iskustvo je kalio na vojnim poligonima sa vojnicima i oficirima, slušajući njihove primedbe, koje je pomno beležio u svoju svesku, a nadgledao je i svaku fazu razvoja streljačkog oružja.

Razvojni put Mihaila Kalašnjikova započeo je u Sibiru 1919. godine na nekom kolhozu, radio je na železnici, a potom 1939. godine ušao u sovjetsku vojsku, gde je učio za tenkistu. Još tu dolazi do izražaja njegov talenat za modernizaciju vojne opreme, a posle teškog ranjavanja u bici za Brjansk 1941. posvetio se usavršavanju oružja. Na prototipu puške AK-47 počeo je da radi 1946, a prvi primerci su proizvedeni već iduće godine. Mihailu je uspelo ono što nije nikome, u jednoj pušci ujedinio razne dotadašnje tipove pušaka i stvorio jednostavno oružje kojim se lako rukuje i rasklapa.

Od trenutka kada se pojavio u upotrebi Sovjetske armije 1949. godine, kada je par godina ranije viši vodnik Kalašnjikov došao u fabriku i na osnovu njegovih konstrukcija i ispitivanja modela nazvao AK-47, a Staljin napisao naredbu za opremanje sovjetskih jedinica AK-47, doživeo je slavu. Porodičnu tradiciju nastavio je njegov sin Viktor Kalašnjikov, koji je u fabrici Izmaš konstruisao specijalni automat „Bizon“ za SPECNAZ trupe i policiju. Iako je bio vremešni čikica, Mihail je nastavio da se i dalje bavi konstrukcijom, a prvi je počeo da proizvodi automate sa kalibrom 5,53 i 5,56 milimetara, dok je to još u Sovjetskoj armiji bilo bogohulno.

101 год назад родился Михаил Калашников! Он создал самые надежные автоматы АК, принятых на вооружение войск СССР а сегодня России! pic.twitter.com/rLSV5MmoJy

— Анатолий Власов ?? Проголосовал ЗА! (@AnatolyVlasov87) November 10, 2020

Da je Mihail Timofejevič Kalašnjikov bio na Zapadu, postao bi milijarder, a ovako mu je ostala svetska slava i satisfakcija što je poznavao sve predsednike Sovjetskog Saveza, od Staljina, Hruščova, Brežnjeva, Andropova, Černjenka, Gorbačova do predsednika Rusije Jeljcina, Putina i Medvedeva.

Kalašnjikov do svoje smrti, nikada nije promenio mesto boravka, i od 1949. je živeo u Iževsku, a i posle penzionisanja je ostao glavni konsultant u ovoj fabrici. Dvostruki je bio heroj Sovjetskog Saveza, akademik i član 12 domaćih i stranih akademija nauka. Građani Iževska su mu postavili i bronzanu bistu, a zasad u svetu ne postoji konstruktor koji bi nadmašio Kalašnjikova.

Odlaskom Mihaila Timofejeviča Kalašnjikova sa ovog sveta, njegova puška je, bez obzira na brojne varijante, bila glavni akter lokalnih, regionalnih ratova, kao i ustanaka. Jasno je da „boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“, ali će vojnik uvek bolje ratovati ako u rukama ima oružje koje odgovara njegovom znanju i okolnostima u kojima se bori.

Još od 1947. kada je konstruisao svoj automat AK-47, Mihail Kalašnjikov nije ni slutio da će fabrika u kojoj je proveo čitav radni vek 2009. godine bankrotirati, a da pritom osim slave i ordenja nije uzeo nijedan dolar za svaki proizvedeni automat. Fabrika „Izmaš“, koja je nadaleko čuvena po proizvodnji automata „kalašnjikov“, 2009. je objavila bankrot. Vlasnik Andrej Markin proglasio je bankrot, navodeći da je dug njegove fabrike dostigao oko 180. hiljada evra, što je u Rusiji izazvalo šok. Ne samo što je to grana namenske industrije koja ostvaruje profit, nego što je u njoj bio zaposlen i konstruktor čuvenog AK-47 Mihail Timofejevič Kalašnjikov, koji od proizvodnje svog modela nije dobio ni dinar osim ordenja svih sovjetskih i ruskih predsednika.

Posebno iznenađenje bilo je da je „Izmaš“ bankrotirao, kada se znalo da je ova fabrika proizvodila najkorišćeniju automatsku pušku u istoriji, sa preko 200 miliona proizvedenih primeraka i još osam licenci u celom svetu, koje su date na korišćenje u doba Sovjeta.

Ovde se ne računaju svi „kalašnjikovi“ proizvedeni u privatnim radionicama u Pakistanu, Avganistanu i širom zemalja Bliskog Istoka i Afrike. Ovakav slom „Izmašove“ fabrike oružja koja je nastala daleke 1807. za vreme vladavine Nikole Drugog Romanova, dogodio se navodno zbog pada prodaje oružja, ali su ruski mediji pominjali i finansijske mahinacije.

Prema nekim proračunima danas u svetu ima više od 100 miliona komada Ak-47 u raznim verzijama, odnosno 200 miliona sa brojnim kopijama. Sa ulaskom televizije u domove, ne postoji čovek koji ne prepoznaje ovu popularnu automatsku pušku. Ne postoji slika konflikta gde se ne vidi upravo „kalašnjikov“ – od Vijetnama, preko Arapsko-izraelskih ratova, Libana, prostora bivše SFRJ, do Avganistana, Iraka, Sirije i Jemena, gde je ova puška korišćena.