0
Upravo sam došao sa sahrane svojih prijatelja. U utorak sam tek saznao da su ubijeni. Imali su 24 godine i ubili su ih teroristi koji su u subotu upali na festival. Ostala trojica prijatelja s kojima sam išao na festival i ja smo uspeli da se spasimo. Skrivali smo se među drvećem avokada dok pomoć nije stigla do nas, započeo je priču ekskluzivno za 24sata Izraelac Elaj Karavani, 23-godišnjak iz Mošav Jarhiva.
Oko 260 mladih poginulo je u subotu na festivalu u izraelskom Reimu kada je grupa militanata Hamasa upala i krenula da ubija, a desetine se još smatraju nestalima, tako Elaj još uvek ne zna šta se dogodilo sa troje njegovih prijatelja.
„Mesecima smo planirali da idemo na festival. Na njemu je bilo 4000 ljudi. Na festival su stigli brojni svetski DJ-jevi. Tamo smo došli u petak uveče, kad je krenula zora odjednom je muzika stala. Bio sam na podijumu s tridesetak svojih prijatelja. Neko je tad uzeo mikrofon i stao da viče crveni alarm, i odjednom su krenule rakete iznad nas. Tad smo krenuli prema mestu gde su nam bile stvari. Ja sam došao na festival s trojicom prijatelja u istom autu. Odmah smo odlučili da odemo. Jedan prijatelj i ja smo došli do auta i čekali drugu dvojicu. Zvali smo ih, pokušali da ih nađemo, raketiranje je bilo neprestano, ljudi su pokušali da pobegnu. Videli smo dosta ljudi kako dolaze s južne strane i govore, ne brinite, iznad nas je Čelična kupola koja nas štiti od raketa. Kroz 15-ak minuta je došao prijatelj i tad se stvorila ogromna kolona automobila, nismo mogli da prođemo jer je bio samo jedan izlaz na put. Odlučili smo ostati podalje od ostalih automobila dok ne stane raketiranje. Izašli smo iz auta jer smo tako bili sigurniji, no nakon još 15-ak minuta odjednom smo čuli pucnjavu iz kalašnjikova AK-47. Prepoznali smo te zvukove jer smo svi odslužili vojsku. Prvo smo mislili da se tu radi o par terorista, te se isprva nismo jako uplašili, no u trenu kad smo čuli sve više pucnjeva, ušli smo u auto i pokušali da pobegnemo“, priča Elaj Karavani, prenosi 24sata.hr.
Kroz otvorene prozore vikali su ostalima da su na festival upali teroristi. Tad su došli do mesta gde je put bio blokiran sa dva policijska vozila. Izašli su iz auta, te pitali policiju zašto ne mogu dalje. Policajac im je, dodaje, rekao da ne zna, ali da se nešto ozbiljno događa.
„Policajac nam je rekao: ‘Rekli su nam da vas zadržimo’. Shvatio sam ozbiljnost situacije i tad sam video da neko nosi ženu koja je krvarila. Njena prijateljica je plakala i rekla da su bili u skloništu i da su im teroristi upali i ubili prijatelje, a njenu prijateljicu upucali. Jedan od mojih prijatelja je mislio da se nadrogirala i umislila nešto. No, ona je bila skroz ozbiljna. Nakon par sekundi policija je uzela megafon i stala da viče da svi bežimo na istočnu stranu, jer su teroristi stizali sa svih ostalih strana. Na istoku je bilo veliko otvoreno polje i svi smo s festivala krenuli tamo. Ko god je imao džipove mogli su brzo pobeći, no ko nije imao takve automobile morao je bežati peške. Tako smo i mi trčali“, opisuje Elaj.
Bežao je s trojicom prijatelja s kojima je stigao na festival i putem su susreli još četvoricu prijatelja i jednu prijateljicu. Njih devetero je zajedno bežalo pred teroristima.
„Odlučili smo pobeći na severoistok u najbliži grad jer smo mislili da ćemo biti sigurni. Najbliži je bio udaljen 5 kilometara i nakon pređena tri smo zvali šerifa tog grada koji nam je rekao da ne dolazimo jer da je grad pun terorista. Svuda smo čuli pucnjavu. Mislili smo da je najbolje da ostanemo gde jesmo, bili smo na polju, punom drveća avokada. Skrivali smo se, podelili smo se u parove, svaki par je bio ispod jednog drveta. Zvali smo policiju, vojsku. Trojica momaka koja su bila s nama su vojnici koji su zvali komandire da nas spase, no ništa nisu uspeli. Zvao sam i prijatelje da me spasu. Mislio sam da mi je kraj. Već sam se pozdravio sa svojom porodicom koju sam zvao“, dodaje.
Nakon 30 minuta tišine, čuli su, kaže, korake iza njih i videli četiri, pet terorista.
PROČITAJTE JOŠ:
„Odlučili smo da ćutimo, no u jednom trenu je jedan koji je bio s nama odlučio pobeći pa smo svi krenuli da trčimo. Samo smo trčali sa suprotne strane, razdvojili smo se. Ostali smo prijatelj i ja s ovom trojicom iz vojske. Ostali smo na istom polju avokada, ali smo promenili poziciji. Ležali smo par sati. Tad smo čuli da dolazi jedan auto, kako se približio došlo je do eksplozije. Potom smo začuli borbu i nakon par minuta smo čuli samo Arape i njihove puške. Ostali smo i dalje da se skrivamo. Nismo znali šta se događa u Izraelu. Nakon deset sati skrivanja, oko 17 sati smo napokon videli pet naših vojnika koji su došli da nas spasu. Tek smo tad shvatili koliko je ozbiljna situacija. Nakon 30 minuta vožnje, celim putem smo videli tela ubijenih ljudi s festivala, dosta ih je ubijeno u automobilima, bilo je i dosta ubijenih policajaca. Doveli su nas do centra Izraela i odveli našim kućama. Za trojicu prijatelja koji su bili s nama na festivalu još ne znam gde su i šta je s njima, a ova dvojica poginulih prijatelja kojima sam bio na sahranama, takođe su bila s nama na festivalu. No oni su nakon napada terorista krenuli bežati na suprotnu stranu od nas“, ispričao je potreseni Izraelac.
Kaže kako je trenutno na sigurnom sa svojom porodicom, no još uvek je, naravno, u potpunom šoku zbog svega što je doživeo.
BONUS VIDEO: Čekajući avion iz Izraela: „Dva dana nisam spavala, još uvek drhtim“
