Postoji način da stvorimo 400 miliona radnih mesta do 2030.

Predsednik Kostarike tvrdi da bi se model razvoja njihove zemlje trebao proširiti svetom.To pokazuje najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u kojem se navodi kako je na sve uticala i koronakriza nakon koje, kada se od nje oporavimo, više neće biti poslovanja na način na koji smo navikli. U izveštaju se navodi kako uništavanje prirode godišnje nanosi ogromnu štetu globalnom BDP-u, a čovečanstvo je u velikoj opasnosti od sve razornijeg delovanja klimatskih promena. Stoga SEF u dokumentu koji je objavio "New Nature Economy project", tvrdi kako će za ekonomiju jedino održivo rešenje biti u otvaranju radnih mesta u sektorima zaštite okoline.

Tačka bez povratka

"Na mrtvoj planeti nema poslova ni prosperiteta" slikovito je za Gardijan rekao Alan Džop, čelnik kompanije Unilever i SEF-ov partner.SEF tvrdi kako su tri sektora odgovorna za 80 odsto problema na planeti kada su u pitanju ugrožene biljne i životinjske vrste - poljoprivreda i uzgoj hrane, infrastruktura i građevina i proizvodnja energije i rudarstvo. Istovremeno, njihov bi se rad mogao preokrenuti tako da i oni imaju koristi od globalne bitke za zeleniju i zdraviju planetu."Približavamo se tački sa koje nema povratka. Ako sada ne preduzmemo napore da zaustavimo uništavanje planete doći ćemo do kritičnog trenutka u kojem je najgori udar klimatskih promena neizbežan. Stoga se pozivaju vlasti da pametno rasporede post-Covid pakete pomoći te da taj novac ulože u zelenu i održivu ekonomiju" tvrdi SEF u izveštaju napominjući kako će veliki finansijski paketi koji su odobreni zemljama pogođenim koronakrizom nešto što će oblikovati naše društvo za decenije koje dolaze.

Čelnica jedne od SEF-ovih odeljenja, Nature Action Agende, kaže kako priroda može osigurati radna mesta."U ovom trenutku ništa ne sprečava vlast i kompanije da implementiraju "zelene planove" u svoje poslovanje, a to bi moglo vratiti posao milionima ljudi" kaže Akankška Katri.Kostarikanski predsednik Karlos Alvarado Kesada podržava takve ideje."Moramo gledati na krizu uzrokovanu pandemijom kao na istorijsku priliku da resetujemo odnos čovečanstva i prirode. Kostarika je na svom primeru pokazala da tranzicija u zemlju s neutralnom emisijom stakleničkih gasova ekonomiji donosi prosperitet i radna mesta, vreme je da se taj model proširi svetom" rekao je Kesada.

Promeniti poljoprivredne politike

Ideju podržava i niz uglednih stručnjaka, piše Gardijan, poput ekonomista, klimatologa, lekara...Izveštaj iz jula zaključuje da bi gotovo trećina svetskih okeana i površina moglo biti zaštićeno takvom ekonomijom. UN je upozorio da svet trenutno rešava zdravstvene i ekonomske simptome pandemije, ali ne i njen uzrok - uništavanje okoline.SEF zato predlaže niz mera za otvaranje zelenih radnih mestana primer u sektoru smanjivanja bacanja hrane kreiranjem metalnih silosa za skladištenje. Bolje ribolovne politike mogle bi povećati ulov i stvoriti još 14 miliona radnih mesta u ribarstvu. Trenutne poljoprivredne politike, dodaju, štete planeti.

U gradovima bi delotvornije iskorištavanje energije do 2030. moglo da uštedi oko 852 milijarde dolara do 2030., dok je samo tržište urbanih vrtova na krovovima zgrada vredno oko devet milijardi dolara i očekuje se rapidni rast te brojke. Ogromna investicija je i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora. SEF-ove su procene da ulaganja u obnovljive izvore energije već premašuju troškove fosilnih goriva u 30 zemalja.Druga je strana medalje što će, prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, jedan deo radnika u neodrživim zanimanjima zasigurno izgubiti posao. Na države u kojima će se to dogoditi apeluju da pokrenu edukativne programe kako bi se ti ljudi mogli prekvalifikovati i raditi u ekološki održivim zanimanjima."Priroda naprosto više ne može da dopusti da je i dalje uništavamo. Proces prilagođavanja neće biti jednostavan, ali sistemske promene na ovakvom nivou nikad nisu. Naša je kolektivna dužnost da promenimo način na koji jedemo, živimo, uzgajamo namirnice i proizvodimo energiju" zaključuje za Gardijan Dženifer Moris, čelnica američke organizacije The Nature Conservancy.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram