Rukovodstvo Nagorno-Karabaha pristalo je na prekid vatre u tom regionu, oko kog se već decenijama sukobljavalju Jermenija i Azerbejdžan. Baku je pre dva dana otpočeo napade na Karabah, nazivajući ih "antiterorističkom operacijom", da bi nakon 24 sata došlo do polaganja oružja i prekida vatre. Vlasti Nagorno-Karabaha čine Jermeni koji su se opirali azerbejdžanskoj kontroli, ali se sada sve menja. Prema informacijama koje su objavljene nakon polaganja oružja, Nagorno-Karabah de fakto više neće biti predmet spora, imajući u vidu da su Jermeni iz Karabaha pristali da Azerbejdžan uspostavi kontrolu nad regionom.
Oružane snage Nagorno-Karabaha, koje čine etnički Jermeni, pristale su na uslov Bakua koji je objavljen kada je pokrenut novi napad na sporni region.
Taj uslov bio je da polože oružje i da pristanu na razgovore sa Azerbejdžanom, koji planira da uspostavi kontrolu nad celim regionom Karabaha.
Oko 24 sata nakon što je otpočela, prema navodima Bakua, „antiteroristička operacija“, a prema navodima Jerevana „teroristički napad“, Jermeni iz Karabaha pristali su da polože oružje.
Vlasti otcepljenog regiona Karabaha izdale su saopštenje koje su preneli jermenski i ruski mediji. Ruski, jer se u istom navodi da je upravo Rusija posredovala uspostavljanju dogovora.
Treba napomenuti da je premijer Jermenije Nikol Pašinjan na dan novih napada prvenstveno poručio da se njegova zemlja neće sukobljavati sa Azerbejdžanom. Ovo je bitno jer jasno signalizira da je Jerevan odlučio da se drži po strani, što znači da se protiv cele vojske Azerbejdžana bore samo malobrojni pripadnici oružanih snaga Nagorno-Karabaha. Etnički Jermeni, ali bez podrške matične zemlje.
Nadalje, Pašinjan je, očekivano ili ne, rekao da je Rusija izneverila Jermeniju jer je uloga ruskih mirotvora bila da spreči nove sukove u Karabahu. Ovo je dogovoreno 2020. godine, kada je Rusija posredovala mirovnom sporazumu između Jermenije i Azerbejdžana.
Oni to, prema navodima Pašinjana, nisu uradili. Čak je rečeno da je Rusija izneverila Jermeniju, što je jasno signaliziralo da je došlo do određene vrste dogovora.
Izjave Pašinjana nisu sa oduševljenjem dočekane u Moskvi, ali ni u Jerevanu, gde su održani protesti zbog oduke premijera da ne pomogne Jermenima u Karabahu.
Kapitulacijom snaga Nagorno-Karabaha situacija je postala mnogo jasnija.
Snage regiona Karabaha pristale da polože oružje i da primirje je zvanično počelo od 13 časova po lokalnom vremenu u sredu. Pored toga, saopšteno je da će se održati sastanak između Jermena iz Nagorno-Karabaha i zvaničnog Bakua 21. septembra.
Takođe, rukovodstvo Nagorno-Karabaha je saopštilo da smatra da su azerbejdžanske vlasti „centralne“ u tom regionu i da nameravaju da izgrade konstruktivan dijalog sa Bakuom.
Kako navode vlasti nepriznate republike, odluka o jednostranom prekidu vatre doneta je posredstvom ruskog mirovnog kontingenta stacioniranog u Nagorno-Karabahu.
„Postignut je dogovor o povlačenju preostalih jedinica i vojnog osoblja Oružanih snaga Republike Jermenije iz zone razmeštaja ruskog mirovnog kontingenta i raspuštanju i potpunom razoružanju oružanih formacija Odbrane Nagorno-Karabaha, kao i povlačenje teške tehnike i naoružanja sa teritorije Nagorno-Karabaha“, objašnjavaju u informativnom centru Nagorno-Karabaha.
Pitanja obezbeđivanja egzistencije stanovništva Nagorno-Karabaha će biti razmotrena na sastanku između predstavnika lokalnog jermenskog stanovništva i predstavnika centralnih vlasti Azerbejdžana, koji će biti održan 21. septembra 2023. godine.
Ubrzo je na ovo stigla i reakcija zvaničnog Azerbejdžana, koju su prevashodno preneli turski mediji, jer je Azerbejdžan u ovom sukobu uživao podršku Ankare.
„Na predlog Administracije predsednika Republike Azerbejdžan Ilhama Alijeva, 21. septembra 2023. godine u Jevlahu će biti održan sastanak sa predstavnicima jermenskih stanovnika Karabaha na kojima će se razgovarati o pitanjima reintegracije na osnovu Ustava i zakona“, saopšteno je iz kancelarije predsednika Azerbejdžana.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da je ovo verovatno bio poslednji čin bitke za Nagorno-Karabah, koja traje od 1990. godine. Susedi Azerbejdžan i Jermenija od tada su u sukobu zbog spornog regiona, koji je međunarodno priznat kao teritorijalni deo Azerbejdžana, ali ga naseljavaju Jermeni.
POGLEDAJTE JOŠ:
Do prekida vatre došlo je do sada dva puta, poslednji put 2020. godine, uz posredstvo Rusije. One, koja je i ovog puta odlučila da se umeša i izdejstvuje dogovor. On je možda postignut i na nedavnom sastanku Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana, ali pitanje je da li ćemo potvrdu ovih navoda ikada dobiti.
Jedno je sigurno, igra Turske i Rusije kao dve velike sile, koja se decenijama vodila preko Azerbejdžana i Jermenije, sada je verovatno okončana, a najveću pobedu odneo je „turski sultan“.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare