0
Azerbejdžan je juče saopštio da su započete "lokalne antiterorističke aktivnosti" u regionu Nagorno-Karabaha, u kom su naseljeni Jermeni. Akcija se, prema navodima azerbejdžanskog ministarstva odbrane, sprovodi u cilju "suzbijanja provokacija velikih razmera" i "proterivanja jermenskih trupa". O ovome su obaveštene Turska i Rusija, kao zemlje koje podržavaju Azerbejdžan, odnosno Jermeniju. Premijer Jermenije Nikol Pašinjan nedavno je upozorio da ruski mirovnjaci ne obavljaju svoj posao u Karabahu, kao i da se čini da je Moskva pustila Jermene niz vodu.
U saopštenju Azerbejdžana se navodi da su u okviru „antiterorističkih aktivnosti“ onesposobljene jedinice jermenskih oružanih snaga, njihova borbena sredstva i vojni objekti pomoću visokopreciznog oružja.
Azerbejdžan je saopštio da je šest državljana te zemlje poginulo od nagaznih mina u dva odvojena incidenta u regionu Nagorno-Karabaha i za postavljanje mina okrivio „nelegalne jermenske oružane grupe“.
Kako se navodi, četiri službenika ministarstva unutrašnjih poslova poginula su kada je njihov kamion raznela mina, a u drugom incidentu od mine su poginula dva civila. Jermenija je na to odgovorila da njene oružane snage nisu postavile mine u Nagorno-Karabahu.
Ipak, ministarstvo odbrane Azerbejdžana optužilo je „nelegalne jermenske oružane grupe“ da su ometale GPS navigaciju putničkog aviona koji je leteo iz Tbilisija u Gruziji za Baku.
Jermeni u Karabahu navode da je ta tvrdnja „apsolutno lažna“ i da je osmišljena da odvrati pažnju od, kako su naveli, „humanitarne katastrofe“ koja je izazvana nezakonitom blokadom regiona Nagorno-Karabaha koju sprovodi Azerbejdžan.
Dva suseda, Azerbejdžan i Jermenija, dva puta su ratovali zbog Nagorno-Karabaha, prvo početkom devedesetih godina nakon pada Sovjetskog Saveza, a onda i 2020. godine. Od decembra, Azerbejdžan je postavio de fakto blokadu jedine rute u enklavu iz Jermenije, poznate kao koridor Lačin. Treba naglasiti da od početka sukoba Azerbejdžan podržava Turska, dok je Jermenija uživala zaštitu Rusije, koja je i posredovala prethodnom prekidu vatre.
Ono što je dodatno dovelo do podizanja tenzija u regionu Nagorno-Karabaha jesu navodi Azerbejdžana da su Rusija i Turska obaveštene o novoj akciji, zbog koje odjekuju eksplozije. Turska je kratko prokomentarisala da stoji uz svaku odluku Azerbejdžana, dok je Rusija – zaštitnica Jermenije, imala nešto drugačiju reakciju.
Portparolka ruskog ministarstva odbrane Marija Zaharova potvrdila je da je Moskva obaveštena o postupcima Azerbejdžana. Međutim, Rusija nije saopštila da li će i kakve akcije preduzeti, imajući u vidu da se ruski mirovnjaci nalaze na području Nagorno-Karabaha i prema sporazumu iz 2020. godine, trebalo bi da obezbeđuju mir između dve strane.
U aprilu 2023. godine, azerbejdžanski graničari su uspostavili kontrolni punkt na granici sa Jermenijom. Pojava kontrolnog punkta u Bakuu je objašnjena nelegalnim korišćenjem puta za Stepanakert od strane jermenske strane i bezbednosnim pretnjama. Jerevan je tada saopštio da je Azerbejdžan ovim postupkom grubo prekršio deklaraciju iz 2020. godine, ističući da je blokada koridora Lačin dovela do humanitarne katastrofe u Nagorno-Karabahu.
Simptomatično, jermenski premijer Nikol Pašinjan je u maju ove godine rekao da Jerevan priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha.
Pašinjan je u avgustu u intervjuu italijanskom listu „Republika“ rekao da ruski mirovnjaci ne ispunjavaju svoju misiju u Nagorno-Karabahu, a da Rusija navodno napušta sam region.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Sada, Pašinjan je saopštio da je postupak Azerbejdžana „čin agresije“, ali da je situacija na granici između dve zemlje „relativno mirna“.
Primetno tih u ovoj situaciji ostaje ruski predsednik Vladimir Putin, koji je nedavno imao važne sastanke sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom. Analitičari sugerišu da je upravo Nagorno-Karabah mogao biti tema ovog sastanka, imajući u vidu da je Turska za Rusiju bitan strateški partner.
Naročito sada, kada je veći deo vojnih snaga Moskve usmeren na Ukrajinu.