Ako partije bivše skupštinske većine zaista žele da postignu dogovor o formiranju nove vlasti, do njega mogu doći tako što će svaka od njih popustiti u pregovaračkim zahtevima.
To je za “Vijesti” ocenio dugogodišnji novinar i urednik Nikola Marković, u susret petom i posljednjem sastanku “stare većine”. Partije pobednice izbora 2020. trebalo bi da još jednom pokušaju da dođu do kompromisa o izboru nove vlade i rukovodstva parlamenta.
Novi sastanak, kom bi trebalo da prisustvuju lideri stranaka, održaće se danas, a već sutra predsednik države Milo Đukanović sutra otpočinje konsultacije s partijama o mandataru za sastav vlade, kog, prema Ustavu, mora predložiti do 19. septembra.
Marković kaže da bivša većina prvo treba da odluči da li traži kandidata za novog premijera ili krivca i žrtvu za neuspeh pregovora. Podvlači da od toga zavisi epilog susreta lidera.
“Ako zaista žele da se dogovore, lako mogu doći do cilja – svako popusti pomalo i nađe se osoba koja će predstavljati najmanji zajednički sadržalac za sve. Verujem da takvih osoba ima među kadrom tih partija, neka imena su se pominjala, ali ne bih time licitirao… “, istakao je.
Marković, koji je sada na poziciji generalnog direktora RTV Nikšić, navodi da su partijski interesi prepreka postizanju kompromisa “stare većine”, naglašavajući da je problem tih stranaka u tome što su njihovi međusobni odnosi opterećeni “ličnim netrpeljivostima i omrazama”.
”I to umnogome otežava bilo kakav dogovor… Dakle, sve je stvar političke volje aktera – hoće li da idu na vanredne izbore ili će da se dogovore da formiraju novu vladu”, dodao je.
Nekadašnja većina održala je četiri sastanka u deset dana, i sve ih je, kao i predstojeći, inicirao jedan od lidera Demokratskog fronta (DF), Andrija Mandić.
Predstavnici partija na prvom su, na predlog DF-a, potpisali sporazum kojim je predviđen izbor nove izvršne vlasti i administracije parlamenta. Na drugom je bilo dogovoreno da partije do kraja prošle sedmice usaglase predloge za mandatara i šefa Skupštine, dok su na trećem iz DF-a saopštili da im pripada funkcija premijera, a da bi pozicija šefa parlamenta trebalo da pripadne Demokratama, koji su prethodno odustali od ključnih pozicija.
Ta stranka je na poslednjem sastanku saopštila da im ne bi bilo sporno da za najvažnije funkcije budu predložene potpredsednica parlamenta Branka Bošnjak i bivša ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović, poručujući da im je neprihvatljivo da odlazeći premijer i lider Građanskog pokreta (GP) URA Dritan Abazović bude kandidat za mandatara.
Iz Demokrata “Vijestima” nisu odgovorili da li će njihov predsednik Aleksa Bečić doći na sastanak.
S druge strane, Abazović, čija je Vlada srušena u parlamentu pre skoro mesec dana, saopštio je juče da je spreman da izađe iz trke za mandatara ako se, kako je naveo, nađe kandidat koji će “na isti način” odgovoriti borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naveo je da bi na poziciji mandatarke voleo da vidi civilnu aktivistkinju Vanju Ćalović Marković.
Rekao je da je spreman da dođe na sastanak lidera, ali da se iz političke krize ne može izaći “ako neko ima dogovor s Demokratskom partijom socijalista”, prenose Vijesti.me. Ako ne bude kompromisa o mandataru, izvesni su vanredni parlamentarni izbori, koji će uslediti nakon skraćenja mandata parlamentu.
Iako neki poznavaoci političkih prilika tvrde da se nakon njih odnos snaga u Skupštini ne bi bitnije promenio i da bi partije koje sad pregovaraju to ponovo morale da čine, tako ne misli Marković, koji kaže da bi nakon glasanja situacija bila drugačija.
”Svedoci smo da je u međuvremenu formirana još jedna partija (pokret Evropa sad), koju vode bivši ministri iz Vlade Zdravka Krivokapića – Milojko Spajić i Jakov Milatović – i koja će, prema svim istraživanjima, imati parlamentarni status. Ako ništa drugo, samo zbog toga stvari neće biti iste. Ne znači da će biti bolje ili lakše – verujem da će biti komplikovanije – ali je sigurno da neće biti isto… Ovde se ne radi o tome da se dogovori neka parlamentarna većina, već o pravu građana da se izjasne o aktuelnim političkim okolnostima i dešavanjima”, navodi.
Predsednik države i DPS-a Đukanović juče je saopštio da u parlamentu “ne postoji raspoloženje” da se sastavi nova vlada i da je realnije da se ide u organizaciju vanrednih izbora.
On je novinarima u Češkoj, gde boravi u zvaničnoj poseti, kazao da je tokom prethodne dve godine naneta ozbiljna šteta državi i da je sad potrebno sanirati probleme i dobiti dobru upravu.
Đukanović je dan ranije, nakon Samita Brdo-Brioni procesa, saopštio da je Crna Gora bliža nego bilo kad cilju da kroz demokratske procedure, uključujući i izbore, dođe do stabilne, političke vlade “koja će nastaviti da vodi zemlju putem evropskog razvoja”.
Marković kaže da Đukanovićeve izjave posmatra u kontekstu predstojećih lokalnih izbora u Podgorici i 13 opština, i da misli da su one samo deo predizborne kampanje u koju je DPS već krenuo.
”Po svim istraživanjima javnog mnjenja u posljednje dve godine, DPS je značajno oslabio. Verujem da će i odluka o raspisivanju vanrednih izbora – a voleo bih da se oni dese, jer su najpoštenije rešenje – umnogome zavisiti i od rezultata lokalnih, pre svega u Podgorici, a potom i u ostalim gradovima”, konstatuje sagovornik Vijesti.
Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bostonu i bivši ambasador Vesko Garčević, kazao je „Vijestma“ da dosadašnji pregovori bivše većine ne obećavaju mnogo, ali da ipak ne isključuje mogućnost nekog rešenja.
Nakon poslednjeg sastanka napisali ste na Tviteru da “malo ko zapravo želi vladu, a niko ne želi funkcionalnu vladu”. Šta je onda bila poenta pregovora i kako objašnjavate to što oni uglavnom protiču u atmosferi uslovljavanja i čvrstog držanja početnih pozicija?
Prvo, sama činjenica da oni koji treba da sarađuju nemaju poverenja jedni u druge, potkopava ne samo mogućnost formiranja vlade, već ukazuje da će ta vlada, iako bude formirana, verovatno biti kratkog daha.
Drugo, stranke koje pokušavaju da formiraju vladu imaju prilične ideološke razlike. Ovo se odnosi na koaliciju okupljenu oko GP URA, koja barem po njihovom zvaničnom političkom profilu nema mnogo zajedničkog s drugim partijama u koaliciji. Interesantno je da GP URA bolje sarađuje sa DF-om, čije učešće u vladi ne žele da vide mnogi Zapadni partneri, nego s Demokratama i ostalim političkim akterima koji nisu problem za Zapad. Ovakve nelogične ideološke i političke odluke obično se ne završavaju dobro za one koji ih sprovode.
Najvažnije, da bi ovako raznorodna koalicija mogla da funkcioniše, potrebna je jasna platforma na osnovu koje se saradnja odvija. Takva platforma ne postoji, ili je barem javnost nije vidjela. Lično sumnjam da je ikad postojala, niti verujem da je subjekti koji ušestvuju u ovom dogovaranju, zbog njihovih razlika, mogu formulisati.
PROČITAJTE JOŠ:
Ono što smo do sada videli ne obećava mnogo. Dosadašnji predlozi za mandatara, na primer, nisu bili proizvod nekog osmišljenog političkog razmišljanja, već su ličili na politički kapric, volunterizam ili kupovinu vremena. Iz izjava posle sastanaka može se zaključiti da je važnije koga treba okriviti za propast dogovora i ko će poneti titulu “izdajnika”, što ukazuje da partije kao žele formiranje vlade, a zapravo misle o izborima.
Imajući u vidu da je jedini cilj ove koalicije da se DPS drži dalje od vlasti, ne isključujem da je moguće neko rešenje, ali to rešenje neće dugo trajati i neki od aktera ovog političkog teatra to mogu skupo platiti na izborima.
Na Tviteru ste napisali i da su tri čina političkog šoua/tragikomedije već za nama, a da je četvrti – izbori. Zašto? Hoće li oni promeniti nešto, smiriti tenzije, doneti stabilnu vlast ili će možda opet isti akteri morati ponovo da pregovaraju?
Izbori neće verovatno rešiti ove probleme, ali su oni u demokratskom društvu demokratski odgovor na političku krizu. Pretpostavljam da bi novi parlament imao neke nove političke aktere, kao sto je pokret Evropa sad. To će svakako uneti novu dinamiku u crnogorsku politiku, ali ne verujem da će stvoriti preduslove za formiranje stabilne većine.
Crnogorska politička enigma počiva na činjenici da većina građana želi zemlju integrisanu u EU i evroatlantske strukture, ali su glasovi te većine raspršeni na više političkih subjekata koji ne žele da sarađuju međusobno… No, naša zakasnela demokratska tranzicija trazi više krugova izbora dok se voda malo ne pročisti. Iz te perspektive, izbori su dobro rešenje.
BONUS VIDEO: Izjava Dritana Abazovića nakon potpisivanja ugovora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar