Piše Željko Pantelić: Tramp neće mirno predati vlast

Nikada se u američkoj istoriji nije dogodilo da se predsednik države bori za reizbor u Beloj kući da ne bi završio u zatvoru. Trampa, istog minuta kada napusti rezidenciju u Pensilvanijskoj aveniji 1600 u Vašingtonu čeka serija krivičnih postupaka u kojima rizikuje da bude osuđen na višegodišnje kazne zatvora. Dovoljno duge da kraj života dočeka iza rešetaka.Bivši dugogodišnji lični advokat Trampa Majkl Koen je na saslušanju u Kongresu izjavio pod zakletvom: "Imajući u vidu moje lično iskustvo sa Trampom, bojim se da u slučaju njegovog poraza na izborima u novembru nećemo imati mirnu primopredaju vlasti".Aktuelni stanovnik u Beloj kući se u nekoliko intervjua svojim “prijateljskim” medijima hvalio kako su na njegovoj strani policija, vojska i žestoki momci. “Podržavaju me ljudi koji imaju petlju, ali oni neće izlaziti na videlo dok se ne dođemo do određene tačke: onda će stvari krenuti po zlu, veoma po zlu”, doslovce je rekao Tramp u intervjuu svom omiljenom portalu “Breitbart”.U prethodnih 230 godina nije nikada bila dovedena u pitanje mirna tranzicija vlasti u Vašingotonu. Period od izbora 3. novembra do 20. januara 2021. godine, kada je predviđeno polaganje zakletve starog ili novog predsednika SAD, biće najkritičniji u američkoj povesti. Ustav SAD predviđa da u slučaju da predsednik ne bude izabran, iz bilo kog razloga, po isteku mandata aktuelnog šefa države, na mesto vršioca dužnosti predsednika stupa predsedavajući Predstavničkog doma: u ovom slučaju Nensi Pelosi."Luda Nensi Pelosi bi mogla da postane predsednik SAD u januaru jer niko ne zna šta će se dogoditi 3. novembra", aludirao je Tramp na jučarašnjem predizbornom skupu u Arlingtonu da neće biti pobednika na sledećim izborima, ne propustivši priliku da uvredi još jednom najstariju poslanicu na Kapitol hilu.Jedina slična delikatna situacija se verifikovala 1974. godine, u jeku skandala Votergejt, kada je Ričard Nikson razmišljao da zloupotrebi vojsku kako bi ostao na vlasti u Vašingtonu. Nikson je odustao od te ideje jer su svi njegovi najbliži saradnici prelomili da budu verni Ustavu SAD, a ne njemu. Danas se mnogi pitaju da li u Trampovom okruženju postoje ljudi koji bi postupili, pred istom dilemom, kao Niksonovi saradnici?The Donald je u nekoliko navrata ponovljao da je puno toga naučio od Dika Niksona, a pogotovo na njegovim greškama. Prva Niksonova lekcija koju je Tramp usvojio zasniva se na krilatici: "Kada strah preplavljuje ljude, republikanci prelaze u prednost."Američki predsednik već nedeljama seje strah, priziva haos, raspiruje sve moguće požare podela i zavada u društvu i predstavlja sebe kao zaštitnika tradicionalnog Amerikanca. "Ja sam vaš predsednik zakona i reda", omiljeni je Trampov refren pošto istraumira svoje biračko telo zloslutnim prognozama.U Trampovom narativu Amerika je na rubu apokalipse dok njegovi mediji zatrpavaju etar slikama, pričama i svedočanstvima o nasilju na ulicama američkih gradova, najezdom migranata i širenjem teorija o kineskoj zaveri protiv SAD. Lider republikanaca prekorava guvernere država i gradonačelnike gradova, po pravilu iz Demokratske stranke, zbog nemoći da zaustave nerede preteći da će poslati vojsku da uspostavi red i mir.Pobeda Trampovog omiljenog američkog predsednika Niksona, na izborima 1968. godine, nije bila samo posledica atentata na Roberta Kenedija već i nereda koji su usledili u američkim gradovima posle likvidacije harizmatičnog lidera pokreta za prava Afroamerikanaca Martina Lutera Kinga. U tom kontekstu bi mogla da se povuče paralela sa dešavanjima posle ubistva Džordža Flojda i Trampove kampanje da je on čovek zakona i reda.Tramp je prvi šef države u istoriji SAD koji je pokušao da odloži predsedničke izbore. Čak ni Abrahamu Linkolnu, u jeku Američkog građanskog rata, nije palo na pamet da pomeri glasanje za Belu kuću i pored toga što mu nisu davane velike šanse za reizbor. Kad su njujorškom tajkunu objasnili da je iz proceduralnih razloga gotovo nemoguće odgoditi izbore i da je odlaganje u nadležnosti Kongresa, Tramp se dao na preventivno delegitimisanje izbornog rezultata.Kako se izbori približavaju The Donald sve učestalije i sa sve ratobornijom retorikom širi strah da neće priznati rezultate izbora. Prema pedantnim statističarima, Tramp je već više od sto puta ponovio da će masovno glasanje poštom učiniti izbore podložnim manipulacijama i nameštanjima. Na taj način predsednik SAD unapred stavlja pod znak pitanja regularnost izbora i otvara vrata za, do sada, nepoznatu krizu u američkoj istoriji.Na udaru Trampa i njegovih najbližih saradnika, počev od zeta Džareda Kušnera, nalazi se američka Pošta (US Postal Service). Između ostalog i zato što će najrevnosniji američki građani koji budu dobili izborni materijal na kućnu adresu moći da glasaju čak i pre prvog televizijskog duela Tramp-Bajden, zakazanog za kraj septembra. U Trampovom štabu su uvereni da će Donald preokrenuti ishod izborne trke u televizijskom sučeljavanju sa “uspavanim Džoom” i zato je za njih glasanje poštom dvostruko štetno.Drugi razlog za Trampovu ozlojeđenost na Pošte je procena da bi čak polovina birača mogla da iskoristi taj način izražavanja glasačke volje imajući u vidu pandemiju koronavirusa. Treći motiv je što birači demokrata tradicionalno mnogo više koriste sistem glasanja putem pošte nego republikanci i pretpostavlja se da bi izlaznost mogla da bude veće. Iskustvo sa prethodnih predsedničkih izbora nas uči: što je veće izlaznost to su manje šanse da kandidat republikanaca pobedi."Mi ne želimo da pokrademo izbore, naprotiv hoćemo da bude ispoštovana izborna volja građana a glasanja poštom otvara vrata za veliku katastrofu. Ako pobedi radikalna levica imaćemo nepopravljive posledice koje ni najbolji predsednici u budućnosti neće moći da saniraju. U sledećem periodu bi trebalo da se nominuju nove sudije Vrhovnog suda i možete da zamislite šta će da se dogodi ako to budu sudije po volji radikalne levice", upozorio je svoje biračko telo Tramp na jučerašnjem skupu u Arlingtonu.U aktuelnom sastavu Vrhovnog suda SAD, odnos između konzervativnih i liberalnih sudija je pet prema četiri. Imajući u vidu godine i zdravlje članova najviše sudske istance u SAD: dvoje liberalnih i dvoje konzervativnih sudija bi mogli da budu zamenjeni. To objašnjava zašto Tramp širi priču o bauku radikalne levice na drugoj strani Atlantika.Tramp će najverovatnije, na ovaj ili onaj način, biti politički penzionisan ove jeseni, ali problem Amerike i slobodnog sveta je što “trampizam” neće biti ni lako ni brzo iskorenjen. Štaviše, SAD će nekako i preživeti Trampa, što se ne može sa sigurnošću reći za liberalne demokratije u Evropi.