Piše Željko Pantelić: Planeta u rukama 2.000 milijardera

Još je alarmantnija činjenica da je većina tajkuna stigla do abnormalnog bogatstva koristeći privilegovan položaj u domicilnim državama, više ili manje otvorenu podršku i zaštitu korumpiranih vlada i parlamenata, beskrupuloznim, a ponekad i kriminalnim izrabljivanjem radne snage, uključujući i maloletnike u zemljama tzv. trećeg sveta i izbegavanjem plaćanja poreze i drugih nameta u državama gde zarađuju i ostvaruju profite.

Ruski oligarsi, kineski milijarderi

U autokratskim, diktatorskim i kleptokratskim režimima tajkuni su direktno povezani sa centralnom vlašću koja im omogućava da imaju monopolističke i privilegovane položaje eksploatišući prirodne i državne resurse u svrhu ličnog bogaćenja. Na listi najbogatijih deset Rusa nalaze se oligarsi koji imaju monopol na trgovini sa primarnim materijama i prirodnim resursima: Leonid Mikelson težak 21 milijardu dolara je u sektoru prirodnog gasa, Vladimir Potanin (imetak 23 milijarde dolara) je nekrunisani kralj paladijuma i nikla, Vladimir Lisin je monopolista u trgovini čelikom, među njima su i Vagit Alekperov, Aleksej Mordašov, Andrej Melničenko a Roman Abramovič (12,5 milijardi dolara), deseti na listi, uz Čelsi poseduje rudnike uglja i nalazišta retkih i dragocenih metala.

Svi kineski milijarderi su članovi Komunističke partije i pod direktnom kontrolom predsednika Si Đinpinga, uključujući i najpoznatijeg među njima Džeka Maa, vlasnika Alibabe. Ma Huateng i Ženg Šenšan, koji se uz Džeka Ma nalaze na pobedničkom postolju kineskih tajkuna, su uvećali svoje bogatstvo za nekoliko desetina milijardi dolara u poslednjih godinu dana, zahvaljujući direktnoj podršci režima u Džongnanhaju. Nije slučajno da je Huateng vlasnik “WeChat”, najpopularnije društvene mreže među Kinezima, a Šenšan deluje u oblasti farmaceutske industrije i mineralnih voda.

U Meksiku, Karlos Slim, čije bogatstvo prelazi 50 milijardi dolara, je decenijama monopolista u oblasti telekomunikacija, naftne i duvanske industrije. Malezijski tajkun, kineskog porekla, Robert Kuok je zaradio svojih 11 milijardi dolara na palminom ulju. Kuok je uz pomoć svojih prijatelja u vrhu vlasti u Kuala Lumpuru posekao hektare i hektare kišnih šuma, proizvodeći negativne klimatske promene, da bi proizvodio ulje koje je veliki zagađivač kada se koristi kao fosilno gorivo, a palmino ulje je štetno po zdravlje kada se upotrebljava u prehrambenoj industriji.

Američki i evropski milijarderi izrabljuju decu

U Sjedinjenim Američkim Državama omiljeni sport lokalnih milijardera je da izbegavaju da plaćaju poreze. Od dolaska na vlast Ronalda Regana, sve američke administracije, uključujući i demokratske, a posebno Bila Klintona, su radile na tome da omoguće bogatašima da plaćaju manje poreza. Od 1980. do 2018. godine, ukupna suma koju milijarderi uplate u državnu kasu na ime poreze je smanjena za 79 odsto.

U protekle četiri decenije bilo je na desetine predloga da se donesu zakoni koji bi onemogućili privilegovanu poziciju za oligopolske strukture, povećaju porezi na nasledstvo ili progresivno oporezivanje velikog kapitala. Ništa od toga nije ni stiglo na Kapitol Hil, a kamoli da je ušlo u proceduru u Kongresu.Evropski i američki miljarderi iskorišćavaju na bestijalan način radnu snagu u nerazvijenim zemljama, zatvarajući oči i pred zapošljavanjem dece koju pretvaraju u armije Olivera Tvistova našeg doba. U poslednjih nekoliko godina, sa novom tipologijom ugovora koji su obespravili radnike, multinacionalne kompanije izrabljuju ljude i u državama EU. U Italiji i Španiji, primera radi, Amazon Džefa Bezosa, plaća kurire i tzv. rajdere, između 500 i 700 evra mesečno, bez uplaćivanja zdravstvenog i penzionog osiguranja. Sa pomenutim iznosom plate u Rimu, Madridu, ili bilo kom većem gradu, ne možete da platite ni rupu od stana i dažbine, a da ne govorimo o hrani i drugim osnovnim životnim potrebama.

Licemerje je veoma rašireno među milijarderima našeg doba, pogotovo onima koji pokušavaju preko medija i filantropskih akcija da operu svoje biografije ili savest. Ispod zaglavlja Vašington posta, u vlasništvu Bezosa, piše “Demokratija umire u tami” i čuveni dnevnik je glavni kritičar, uz Njujork Tajms, aktuelnog predsednika Donalda Trampa, uključujući i njegovu naviku da ne plaća poreze. Tramp nije izdvojio jedan dolar za porez u poslednjih 15 godina, ali ni Bezos ni Bili Gejts, koji traži na sav glas uvođenje većeg oporezivanja super bogataša, ne kažu ništa o tzv. fiskalnom turizmu, zahvaljujući kojem je Majkrosoft, ali i druge multinacionalne kompanije sa sedištem u SAD, posebno iz sektora hi-tech, izbegle da plate poreze koji se mere desetinama milijardi.

Američki i evropski multimilijarderi preferiraju da plate timove advokata i fiskalista kako da izbegnu da plate obaveze prema državama u kojima žive ili zarađuju, često i na štetu zaposlenih i njihovim preduzećima, dok njihove kolege u kleptokratskim režimima plaćaju “harač” lokalnim autokratama ili diktatorima a zauzvrat državi ostavljaju mrvice na ime poreza i daju mizerne plate radnicima.

Bezos poseduje bogatstvo vredno četiri godišnja BDP-a Srbije

Interesantan je i podatak da je gotovo svaki drugi multimilioner nasledio bogatstvo. Taj procenat se penje na osamdeset odsto kada su u pitanju žene milijarderi jer su svoju fortunu nasledile od roditelja a sve češće u razvodima od prethodnih muževa. Najbogatija među njima Mekenzi Skot, bivše supruga Džefa Bezosa, je dobila 36 milijardi dolara od razvoda plus akcije koje su u prethodnih godinu dana gotovo udvostručili njenu pokretnu i nepokretnu imovinu.

Američki milijarderi, njih 643, je uvećalo svoja bogatstva tokom pandemije Kovida-19, od marta pa do septembra, za 845 milijardi dolara. O koliko velikoj količini novca se radi govori činjenica da je to 17 puta više od godišneg bruto društvenog proizvoda Srbije.Najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos u poslednjih šest meseci nije samo nadoknadio sav novac koji je morao da ostavi svojoj bivšoj supruzi, već je uvećao svoj kapital za dve trećine: od 113 milijardi na 192 milijarde. Vlasnik Amazona, ako hoćete slikovito da imate predstavu koliko je bogat, poseduje sam vrednost četiri godišnja BDP-a Srbije.Iza SAD, po broju milijardera, sledi Kina sa 456 tajkuna sa devotocifrenim bogatstvom. U poslednjoj deceniji broj milijardera u nekadašnjoj Centralnoj imperiji se udesetostručio. Džek Ma, težak 53 milijarde dolara, je pao na treće mesto liste najimućnijih Kineza. Pretekli su ga sa 61-om milijardom dolara Ma Huateng, u čijem je posedu holding kompanija “Tencent” koja, između ostalih, kontroliše “WeChat” i Ženg Šanšan sa 56 milijardi dolara.

Za razliku od Amerikanaca i Kineza, najbogatiji Evropljani Bernar Arno i Amansio Ortega su izgubili nekoliko desetina milijardi dolara zbog pandemije. Procenjuje se da je vlasnik najvećih evropskih modnih brendova ostao bez 30 milijardi dolara, pao je sa 108 na 78 milijardi, dok je značajne gubitke imao i gazda Zare Ortega čije se bogatstvo sada procenjuje ispod 60 milijardi dolara, od kojih je četvrtina u nekretninama.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram