“Postoji istina koju niko ne želi da prizna, pogotovo ne javno, ni u Briselu, ni u Beogradu: Evropskoj uniji i zvaničnom Beogradu ne odgovara da se evropske integracije Srbije ubrzaju. Zato sem izveštaja, poput poslednjeg Spoljnopolitičkog odbora EP koji će biti usvojen i na plenarnoj sednici EP, neće biti ozbiljnijih kritika a ni poteza protiv vlasti u Beogradu ili inicijativa koje bi mogle da je uzdrmaju”, kaže za Nova.rs diplomata iz jedne od najvažnijih država članica EU, povodom poslednjeg izveštaja Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji koji je dobio zeleno svetlo Spoljnopolitičkog odbora EP.
Pročitajte još:
Prema rečim našeg diplomatskog izvora Vučić zna da mu ne preti ozbiljna opasnost od kritika u Evropskom parlamentu i zato sebi dozvoljava luksuz agresivnog rečnika: “Sviđalo se to nekome ili ne, Vučić je savršen partner za većinu aktuelnih predsednika i premijera u EU: nema nameru da odustane od članstva u EU, što je veoma važno iz strateških razloga za samu Uniju i njen imidž, a istovremeno radi na što sporijem približavanju Srbije Evropskoj uniji. U tom kontekstu Vučić je apsolutno prihvatljiv, bez obzira na autoritarne obrise, u očima brojnih lidera EU, pogotovo onih koji praktikuju isti stil vladanja ili traže opravdanje da se evropske integracije Zapadnog Balkana maksimalno uspore”.
Dovoljno je pogledati eskalaciju u odnosima Slovenije, zemlja koja će predsedavati Evropskom unijom od 1. jula, sa institucijama EU i pojedinim državama članicama zbog odnosa premijera Janeza Janše prema novinarima i medijima koji nisu pod kontrolom vlade. Pismo koje je uputio Janša predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, “okićen” sa dva video zapisa, u kojima je optuživao slovenačke novinare i opoziciju da žele da ga fizički likvidiraju i diskredituju Sloveniju, na nivou je srpskih tabloida i treš televizija.
Takođe, kritike EU i njenih institucija na račun odnosa Vučićevog režima prema slobodnim medijima u Srbiji, ne mogu da budu kredibilne dok u Mađarskoj više nemamo nijedan medij koji nije pod direktnom ili indirektnom kontrolom režima Viktora Orbana. Kao u komunističkim vremenima, Mađari su se vratili posle 30 godina da slušaju Slobodnu Evropu.
Spočitavati Vučićevom režimu stavljanje pod kontrolu pravosuđa u Srbiji ne može da proizvede velike posledice kada sama EU nemoćno gleda kako kleropopulisti Jaroslava Kačinjskog stavljaju, deo po deo, pravosudnog i medijskog sistema u Poljskoj pod svoj nadzor.
Sve dok EU ne bude promenila politiku prema proširenju na države Zapadnog Balkana, Aleksandar Vučić i drugi vlastodršci, slični njemu u regionu, neće rizikovati da izgube vlast zbog sporosti ili neisipunjavanja uslova za članstvo u EU koji se tiču pravne države, sloboda i demokratije. Drugim rečima, tek kada najvažnije članice EU budu odlučile da ubrzaju pregovore sa Srbijom Vučićev režim će se naći pod pritiskom. Naruku predsedniku Srbije ide što se na horizontu ne vidi mogućnost da u Parizu i Berlinu promene odnos prema prijemu novih članica u dogledno vreme.
To se najbolje videlo u slučaju Severne Makedonije. Bugarska i njen premijer Bojko Borisov ne bi mogli da zaustave ni jednu drugu odluku u EU osim otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom. Sofija je od ulaska u EU 2007. godine bila neprimetna članica. Nije nikada upotrebila veto, sve dok na red nije stigao početak pregovora Skoplja sa EU. Naravno, niko u EU ne deli motive blokade Sofije, ali kada je u pitanju proširenje, svaki izgovor je dobar. Posebno je zabrinjavajuće što se to dogodilo tokom predsedavanja Nemačke.
Postoji par tzv. “crvenih linija” koje Vučić ne sme da pređe, ali ni jedna od njih se ne odnosi na zdravlje demokratije i pravne države u Srbiji. Te linije su vezane za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Crnu Goru, odnosno njihov teritorijalni integritet i stabilnost. Za Vučića su mnogo štetnije, u političkom smislu, priče o mešanju u unutrašnje stvari Crne Gore i Bosne i Hercegovine, nego bilo koja afera ili skandal.
Korupcija, organizovani kriminal, javašluk u državnoj administraciji i pravosuđu nisu koštale gubitka vlasti nijednog balkanskog vlastodršca, u režiji EU. Čak ni bivši severnomakedonski premijer Nikola Gruevski nije pao iz pomenutih razloga već zbog svog tvrdoglavog stava u pregovorima sa Grcima oko imena države koji je blokirao ulazak Severne Makedonije u NATO.
Redovni izveštaji Evropskog parlamenta o zemljama kandidatima za članstvo u EU imaju vrlo limitirani politički domet i nemaju ni izbliza težinu izveštaja Evropske komisije, a kamoli zaključaka Saveta ministara ili Evropskog saveta. Poslednje reforme EU su osnažile ulogu Evropskog parlamenta, ali je njegov uticaj na proces proširenja i odnosa prema kandidatima za članstvo u EU ostao marginalan.
Države članice EU ljubomorno čuvaju u svojim rukama sve poluge u pregovaračkom procesu sa kandidatim za članstvo u Uniji. U prethodnih par godina smo naučili da je za svaki pomak u pregovorima sa EU potrebno zeleno svetlo svih 27 država članica EU. Bili smo svedoci pozitivnih mišljenja i stavova, kako Evropske komisije tako Evropskog parlamenta, koji su na Savetu ministara EU ili Evropskom savetu (šefovi vlada i država) anulirani zbog izostanka konsenzusa, bilo da se radilo o Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH, Albaniji ili Kosovu.
Primer vizne liberalizacije za građane Kosova je najevidentniji: uprkos zelenom svetlu Evropskog parlamenta i Evropske komisije, građani Kosova su i dalje zbog izostanka odluke Saveta ministara unutrašnjih poslova EU jedini u Evropi, uz stanovnike Belorusije i Rusije, kojima treba viza da bi ušli Šengen zonu.
Čitajte i:
Bez kredibilnog plana, jasnih uslova i dostižnih rokova za članstvo, EU je izgubila jedinu šargarepu koja bi bila dovoljno velika i izazovna da bi se politički lideri u Srbiji plašili od “evropskog štapa”. U međuvremenu, Vučić je naučio vrlo važnu lekciju od svojih prijatelja Viktora Orbana i Andreja Babiša: EU je idealni dežurni krivac, zvuči pompezno kada se napada a budući da se niko ne prepoznaje u njoj, osim evenutalno birokrata u Briselu koji ne mogu čak ni da govore “on the record” bez dozvole. Maksimalan propagandni efekat, minimalan politički rizik.
EU se najčešće zloupotrebljava oko evropskih integracija i Kosova. U oba slučaje se igra na kartu neznanja šire publike, ali i samih premijera i ministara. Najeklatantnji primer je insistiranje češkog premijera Andreje Babiša da Srbija treba da uđe odmah u Šengen zonu. Predsednik vlade Češke ili meša Srbiju sa Hrvatskom, koja i posle sedam i po godina od ulaska u EU kuca bezuspešno na vrata Šengen zone, ili ne poznaje elementarne postulate na kojima počiva EU?
Ipak, najveće su zloupotrebe EU oko Kosova. Evropska unija i njeni funkcioneri ne mogu ni u jednoj formi, zvanično ili nezvanično, da traže ili ucenjuju Srbiju da prizna Kosovo. EU je statusno neutralna prema pitanju Kosova i tako će ostati dok sve države članice ne priznaju nezavisnost Prištine. Prosto se ne zna kome to više smeta: zagovornicima nezavisnosti nekadašnje južne pokrajine Srbije ili srpskim evrofobima koji su spremni da izmisle bilo šta samo da optuže EU za neko nepočinstvo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare