Foto: EPA/EFE

Arogantni bogataš, lepuškasti intelektualac i birokrata u paru sa gej kandidatom za kancelara. Zvuči kao početak nekog vica, a u suštini je opis trojice kandidata za predsednika Demohrišćanske unije (CDU), Fridriha Merca, Norberta Retgena i tiketa Armin Lašet-Jens Span, koji će se sledećeg vikenda boriti za lidersko mesto u najjačoj nemačkoj političkoj partiji.

Pročitajte još:

Nemačka kancelarka Angela Merkel je dva puta pokušala da odredi sebi naslednicu na čelu CDU. Prvo je igrala na kartu Ursule fon der Lajen. Nije funkcionisalo i Ursula je završila na čelu Evropske komisije. Zatim je Merkelova pokušala da projektuje Anegret Kramp Karenabauer (AKK) učestvujući veoma aktivno u stranačkoj kongresnoj kampanji za njen izbor 2018. godine. Međutim, AKK se pokazala kao kompletan promašaj, posle serije gafova i loših rezultata na lokalnim izborima, aktuelna ministarka odbrane je  primorana da podnese ostavku.

Najdugovečniji kancelar/ka u istoriji posleratne Nemačke, za razliku od ogromne većine svojih kolega, uči na svojim greškama i trudi se da ih ne ponavlja. Tako će Merkelova, prvi put posle 20 i kusur godina, imati čisto posmatračku ulogu na “digitalnom” kongresu svoje partije.

Moglo bi se reći da bi samo izbor Fridriha Merca bio zaokret na stranačkoj i nacionalnoj pozornici u Saveznoj Republici, dok su Norbert Retgen i par Armin Lašet- Jens Span, više ili manje, izraz kontinuiteta politike čije je temelje postavila Merkelova.

Interesantno je da bi samo izbor Fridriha Merca za predsednika CDU jasno usmerio i određivanje kancelarskog kandidata koalicije CDU/CSU na sledećim izborima za Bundestag krajem septembra. Jednostavno je teško zamisliti da bi osoba poput Merca, na čelu CDU-a, mogla da dozvoli da neko drugi bude kandidat za kancelara osim njega.

Fridrih Merc Foto: EPA-EFE/Adam Berry / POOL

Na drugoj strani, pobeda Norberta Retgena ili Armina Lašeta, bi ostavila otvorenim pitanje ko će biti kandidat za kancelara demohrišćana. Sa Retgenom na čelu partije, šanse predsednika Bavarske, i lidera sestrinske stranke CSU, Markusa Zedera bi značajno porasle da bude zajednički pretendent za naslednika Merkelove u “Bundeskanzleramt-u”. Trijumf Lašeta bi širom otvorio vrata kandidaturi Jensa Spana koji je i ušao u “izborni tiket” sa predsednik Severne Rajne-Vestfalije sa vrlo jasnom računicom: on pomogne Lašetu da postane a predsednik stranke, a zatim Lašet njega promoviše u demohrišćanskog kandidata za kancelara.

Fridrih Merc ima najveću podršku među članovima CDU, Armin Lašet je najbolje kotiran među delegatima koji će glasati za novog lidera, dok je Norbert Retgen popularniji u biračkom telu od dvojice rivala. Nijedan od trojice, barem prema dosadašnjim ispitivanjima raspoloženja delegata na kongresu, nema apsolutnu većinu.

Neće biti  iznenađenje ako bude bio neophodan drugi krug glasanja i da tek 22. januara saznamo ko će zauzeti mesto AKK. U tom svetlu se interpretira i poslednji potez veoma popularnog ministra zdravlja Jensa Spana da obelodani svoje ambicije da bude kandidat za kancelara. U ovom momentu, Span uživa popularnost kao Merkelova i u nekim ispitivanjima javnog mnjenja je čak i bolje kotiran od kancelarke dok je daleko ispred sve trojice aktera unutarstranačke trke za predsedničku funkciju.

Jenz Špan Foto: EPA-EFE/Schacht Henning / POOL

Lašet ima najveće iskustvo na terenu u radu sa stranačkom strukturom i birokratskim aparatom i svakako zna bolje od Merca i Retgena šta je potrebno uraditi za pobedu na izborima. Takođe, posle Merkelove, niko u CDU nema takav medijatorski kapacitet da pomiri sve struje u partiji i pregovarački dar da konstruiše efikasnu i funkcionalnu vladajuću koaliciju u Bundestagu. Njegova Ahilova peta je popularnost na nacionalnom nivou, zbog čega je i svoju kandidaturu vezao za Spana, rastuću zvezdu nemačke politike.

I dok je Lašet otelotvorenja kontnuiteta politike Angele Merkel, Merc je sušta suprotnost. Najbogatiji političar u redovima  CDU koji je do pre par godina bio top menadžer u najvećim finansijskim kompanijama je smrtni neprijatelj aktuelne kancelarke. Njihovo neprijeteljstvo datira još s početka veka kada ga je Merkelova smenila sa funkcije šefa poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu a zatim ga je sprečila da preuzme dizgine stranke 2018. godine kada je orkestrirala pobedu svoje bivše “štićenice” AKK.

Merc je u suštini pobornik maksime istorijskog lidera bavarskih socijalhrišćana (CSU) Franca Jozefa Štrausa koji je smatrao da CDU i CSU moraju da budu brana na desnici svim ekstremistima:”Recht von mir ist nur noch die Wand”, odnosno “desno od nas postoji samo zid”. Zato želi da udalji partiju od centra i pomeri je ka desnici kako bi smanjio radijus delovanja Alternative za Nemačku. Merc ponekad može da zvuči kao verzija nemačkog Donalda Trampa – homofobne, seksističke, negacionističke, diskriminatorske izjave s vremena na vreme mu se omaknu – ali, budući da je on “delfin” Volfganga Šojblea, njegove populističke crte karaktera su više generacijski atavizam nego izraz političkog ubeđenja.

Jedno je sigurno, u scenariju sa Mercom kao pobednikom izbora u septembru, biće veoma teško formirati vladu. Za njega su samo libearli prihvatljivi koalicioni saveznik, a FDP ozbiljno rizikuje da ne pređe izborni prag a nije sigurno ni da će zbir poslanika liberala i koalicije demohrišćana bio dovoljan za formiranje većine u Bundestagu.

Fridrih Merc Foto: EPA-EFE/BODO SCHACKOW

Za razliku od Merca, Retgen predstavlja otelotvorenje rafinisanog intelektualca, političara na kojem sve stoji savršeno: od očešljane kose, odela do izjava koje čak i kada u sebi imaju oštre kritike zvuče dobronamerno. Ako je Lašetov džoker poznavanje birokratskog aparta i upravljenje administracijom a Mercov ekonomija i finansije onda je Retgenov adut spoljna politika i ekologija.

Pročitajte još:

Sa Retgenom u ulozi lidera CDU, postizborni savez sa zelenima bi bio više nego izvestan ishod izbornog procesa i formiranja vlade. Takođe, predsednik spoljnopolitčkog odbora Bundestaga se razlikuje od druga dva takmaca po odnosu prema Severnom toku 2 i politici prema Rusiji. Retgen smatra da Vladimir Putin koristi energetsku politiku za realizaciju njegove spoljnopolitičke agende i da Berlin mora da zauzme jasan stav prema tome. Takođe, njegovi stavovi su značajno različiti prema migrantima i siromašnima, gotovo na liniji Angele Merkel da poštovanje ljudskog dostojanstva mora da bude jednako za sve.

Među najzainteresovanijim za izbore u CDU biće Markus Zeder. Lider CSU nastavlja da ponavlja frazu da on misli samo na Bavarsku. Međutim, svima jasno da u slučaju nedovoljno ubedljivog rezultata CDU na pokrajinskim izborima u Hesenu, Baden Virtembergu i Rajni Palatinatu u martu, Tiringiji u aprilu, Saksoniji Anhalt u junu, najpopularniji političar u Saveznoj Republici, posle Merkelove, imaće legitimno pravo da zatraži šansu da uradi ono što nisu njegova dva prethodnika na čelu CSU, Franc Jozef Štraus 1980. i Edmund Štojber 2002. godine: postane prvi kancelar Nemačke iz redova bavarske CSU.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare