0
Arogantni bogataš, lepuškasti intelektualac i birokrata u paru sa gej kandidatom za kancelara. Zvuči kao početak nekog vica, a u suštini je opis trojice kandidata za predsednika Demohrišćanske unije (CDU), Fridriha Merca, Norberta Retgena i tiketa Armin Lašet-Jens Span, koji će se sledećeg vikenda boriti za lidersko mesto u najjačoj nemačkoj političkoj partiji.
Pročitajte još:
Nemačka kancelarka Angela Merkel je dva puta pokušala da odredi sebi naslednicu na čelu CDU. Prvo je igrala na kartu Ursule fon der Lajen. Nije funkcionisalo i Ursula je završila na čelu Evropske komisije. Zatim je Merkelova pokušala da projektuje Anegret Kramp Karenabauer (AKK) učestvujući veoma aktivno u stranačkoj kongresnoj kampanji za njen izbor 2018. godine. Međutim, AKK se pokazala kao kompletan promašaj, posle serije gafova i loših rezultata na lokalnim izborima, aktuelna ministarka odbrane je primorana da podnese ostavku.
Najdugovečniji kancelar/ka u istoriji posleratne Nemačke, za razliku od ogromne većine svojih kolega, uči na svojim greškama i trudi se da ih ne ponavlja. Tako će Merkelova, prvi put posle 20 i kusur godina, imati čisto posmatračku ulogu na “digitalnom” kongresu svoje partije.
Moglo bi se reći da bi samo izbor Fridriha Merca bio zaokret na stranačkoj i nacionalnoj pozornici u Saveznoj Republici, dok su Norbert Retgen i par Armin Lašet- Jens Span, više ili manje, izraz kontinuiteta politike čije je temelje postavila Merkelova.
Interesantno je da bi samo izbor Fridriha Merca za predsednika CDU jasno usmerio i određivanje kancelarskog kandidata koalicije CDU/CSU na sledećim izborima za Bundestag krajem septembra. Jednostavno je teško zamisliti da bi osoba poput Merca, na čelu CDU-a, mogla da dozvoli da neko drugi bude kandidat za kancelara osim njega.
Na drugoj strani, pobeda Norberta Retgena ili Armina Lašeta, bi ostavila otvorenim pitanje ko će biti kandidat za kancelara demohrišćana. Sa Retgenom na čelu partije, šanse predsednika Bavarske, i lidera sestrinske stranke CSU, Markusa Zedera bi značajno porasle da bude zajednički pretendent za naslednika Merkelove u “Bundeskanzleramt-u”. Trijumf Lašeta bi širom otvorio vrata kandidaturi Jensa Spana koji je i ušao u “izborni tiket” sa predsednik Severne Rajne-Vestfalije sa vrlo jasnom računicom: on pomogne Lašetu da postane a predsednik stranke, a zatim Lašet njega promoviše u demohrišćanskog kandidata za kancelara.
Fridrih Merc ima najveću podršku među članovima CDU, Armin Lašet je najbolje kotiran među delegatima koji će glasati za novog lidera, dok je Norbert Retgen popularniji u biračkom telu od dvojice rivala. Nijedan od trojice, barem prema dosadašnjim ispitivanjima raspoloženja delegata na kongresu, nema apsolutnu većinu.
Neće biti iznenađenje ako bude bio neophodan drugi krug glasanja i da tek 22. januara saznamo ko će zauzeti mesto AKK. U tom svetlu se interpretira i poslednji potez veoma popularnog ministra zdravlja Jensa Spana da obelodani svoje ambicije da bude kandidat za kancelara. U ovom momentu, Span uživa popularnost kao Merkelova i u nekim ispitivanjima javnog mnjenja je čak i bolje kotiran od kancelarke dok je daleko ispred sve trojice aktera unutarstranačke trke za predsedničku funkciju.
Lašet ima najveće iskustvo na terenu u radu sa stranačkom strukturom i birokratskim aparatom i svakako zna bolje od Merca i Retgena šta je potrebno uraditi za pobedu na izborima. Takođe, posle Merkelove, niko u CDU nema takav medijatorski kapacitet da pomiri sve struje u partiji i pregovarački dar da konstruiše efikasnu i funkcionalnu vladajuću koaliciju u Bundestagu. Njegova Ahilova peta je popularnost na nacionalnom nivou, zbog čega je i svoju kandidaturu vezao za Spana, rastuću zvezdu nemačke politike.
I dok je Lašet otelotvorenja kontnuiteta politike Angele Merkel, Merc je sušta suprotnost. Najbogatiji političar u redovima CDU koji je do pre par godina bio top menadžer u najvećim finansijskim kompanijama je smrtni neprijatelj aktuelne kancelarke. Njihovo neprijeteljstvo datira još s početka veka kada ga je Merkelova smenila sa funkcije šefa poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu a zatim ga je sprečila da preuzme dizgine stranke 2018. godine kada je orkestrirala pobedu svoje bivše “štićenice” AKK.
Merc je u suštini pobornik maksime istorijskog lidera bavarskih socijalhrišćana (CSU) Franca Jozefa Štrausa koji je smatrao da CDU i CSU moraju da budu brana na desnici svim ekstremistima:”Recht von mir ist nur noch die Wand”, odnosno “desno od nas postoji samo zid”. Zato želi da udalji partiju od centra i pomeri je ka desnici kako bi smanjio radijus delovanja Alternative za Nemačku. Merc ponekad može da zvuči kao verzija nemačkog Donalda Trampa – homofobne, seksističke, negacionističke, diskriminatorske izjave s vremena na vreme mu se omaknu – ali, budući da je on “delfin” Volfganga Šojblea, njegove populističke crte karaktera su više generacijski atavizam nego izraz političkog ubeđenja.
Jedno je sigurno, u scenariju sa Mercom kao pobednikom izbora u septembru, biće veoma teško formirati vladu. Za njega su samo libearli prihvatljivi koalicioni saveznik, a FDP ozbiljno rizikuje da ne pređe izborni prag a nije sigurno ni da će zbir poslanika liberala i koalicije demohrišćana bio dovoljan za formiranje većine u Bundestagu.
Za razliku od Merca, Retgen predstavlja otelotvorenje rafinisanog intelektualca, političara na kojem sve stoji savršeno: od očešljane kose, odela do izjava koje čak i kada u sebi imaju oštre kritike zvuče dobronamerno. Ako je Lašetov džoker poznavanje birokratskog aparta i upravljenje administracijom a Mercov ekonomija i finansije onda je Retgenov adut spoljna politika i ekologija.
Pročitajte još:
Sa Retgenom u ulozi lidera CDU, postizborni savez sa zelenima bi bio više nego izvestan ishod izbornog procesa i formiranja vlade. Takođe, predsednik spoljnopolitčkog odbora Bundestaga se razlikuje od druga dva takmaca po odnosu prema Severnom toku 2 i politici prema Rusiji. Retgen smatra da Vladimir Putin koristi energetsku politiku za realizaciju njegove spoljnopolitičke agende i da Berlin mora da zauzme jasan stav prema tome. Takođe, njegovi stavovi su značajno različiti prema migrantima i siromašnima, gotovo na liniji Angele Merkel da poštovanje ljudskog dostojanstva mora da bude jednako za sve.
Među najzainteresovanijim za izbore u CDU biće Markus Zeder. Lider CSU nastavlja da ponavlja frazu da on misli samo na Bavarsku. Međutim, svima jasno da u slučaju nedovoljno ubedljivog rezultata CDU na pokrajinskim izborima u Hesenu, Baden Virtembergu i Rajni Palatinatu u martu, Tiringiji u aprilu, Saksoniji Anhalt u junu, najpopularniji političar u Saveznoj Republici, posle Merkelove, imaće legitimno pravo da zatraži šansu da uradi ono što nisu njegova dva prethodnika na čelu CSU, Franc Jozef Štraus 1980. i Edmund Štojber 2002. godine: postane prvi kancelar Nemačke iz redova bavarske CSU.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
