Fridrih Merc je takmičarski nastrojen stariji belac koji u isti koš trpa homoseksualce i pedofile, smatra da su rasprave o rodnoj ravnopravnosti gubljenje vremena i ne može očima da vidi Angelu Merkel. To ga međutim nije sprečilo da kibicuje mesto nemačkog kancelara. Ono što je šokantno je što ovaj "nemački Tramp" ima dobre šanse da to i postane.
Nekadašnja zvezda demohrišćana i štićenik konzervativaca Volfganga Šojblea, Merc je 2002. doživeo politički poraz kada ga je Merkelova, tada već predsednica stranke, gurnula u stranu i preuzela kontrolu nad parlamentarnom grupom CDU.
Pročitajte još:
Korporativni advokat Merc (65), proveo je narednih dvadesetak godina ključajući u sebi i zgrčući bogatstvo sedeći u kompanijskim odborima. Svo to vreme je i dalje ostao miljenik desnog krila CDU koje nikada nije prihvatilo Merkelovu. Mnogi konzervativci je optužuju da je pogazila principe stranke skrenuvši previše na levo kada je reč o migraciji i socijalnoj politici i smatraju da je politika Merkelove otvorila vrata desnici, kako unutar redova njene stranke tako i ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku koja je postala najveća opoziciona stranka u zemlji.
Kada je Merkelova sišla sa čela stranke 2018. godine Merc – koga se stariji Nemci sećaju kao žestokog fiskalnog jastreba i branioca tradicionalnih vrednosti – pojavio se naizgled niotkuda u trci da je zameni. Merc je tada demantovao optužbe da želi da izravna stare računa, tvrdeći da je služenje javnosti njegova jedina motivacija.
U to vreme, Nemačka je pokušavala da izađe iz izbegličko-migrantske krize, CDU je pretrpeo niz izbornih udaraca, a popularnost Merkelove je bila u silaznoj putanji. Merc je iskoristio to nezadovoljstvo i malo mu je nedostajalo da pobedi Anegret Kramp-Karenbauer, koja je bila izbor Angele Merkel za njenog naslednika na mestu kancelara.
Ipak, to malo se pokazalo kao mnogo jer je Kramp-Karenbauer pobedila osvojivši delegate strastvenim govorom.
Dve godine kasnije, nakon iznenađujuće odluke Kramp-Karenbauer da se povuče i odustane od trge za naslednika „mame Merkel“, Merc je ponovo izronio. Ovoga puta su mu protivnici Merkelin izbor – Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestalije i Norbert Rotgen, predsedavajući komiteta za spoljne odnose nemačkog Bundestaga.
Partijski delegati bi u januaru trebalo da izaberu nekog od njih za novog lidera CDU i on će biti i kandidat stranke na mesto kancelara i, pod uslovom da CDU i njihova bavarska sestrinska partija i dalje ostanu na vlasti, i novi nemački kancelar.
Ako je suditi po nedavnoj istoriji CDU, to neće proći bez problema.
Glavni razlog je, piše Politiko, Merc koji je, kao Donald Tramp u SAD, optužio establišment da se zaverio da ga osujeti u trci za kandidaturu.
„Neće moći. Nećete oboriti Merca na kolena. Ostaće da stoji“, poručio je prošlog meseca svojim „neprijateljima“, govoreći o sebi u trećem licu.
Merc se isto tako usprotivio planu CDU da zbog pandemije koronavirusa odloži konvenciju. Na osnovu zakona o političkim strankama u Nemačkoj, onlajn samit i glasanje su pravno problematični. Kramp-Karenbauer, koja je i dalje lider CDU, i drugi partijski zvaničnici demantovali su da odlaganje ima ikakve veze sa Mercom.
Merc, međutim, nije odustajao pa su se na kraju kandidati i stranka dogovorili da glasaju u januaru umesto na proleće, što je Kramp-Karenbauer predložila.
Razlog zašto je Merc toliko željan samita je taj što vodi u anketama. Špigelovo istraživanje daje mu 26 procenata podrške za razliku od 10,6 posto koliko ima Rotgen i 8,1 procenata podrške koju uživa Lašet. Nemački ministar zdravlja Jens Špan, koji se još nije zvanično kandidovao, je na drugom mestu sa 23 odsto. Više od 20 procenata ispitanika reklo je da bi želeli drugog kandidata.
Bez obzira na javno mnjenje, jedini glasovi koji su važni su oni koje će dati 1001 delegat na konvenciji – partijski funkcioneri iz 16 nemačkih država.
Najveći kontigent stiže iz Severne Rajne zbog čega mnogi veruju da će Lašet, lider pokrajine, imati prednost. I dok je Merc popularan među desničarima, njegova popularnost među ljudima je upitna budući da većina Nemaca ne pokazuje nimalo želje da odustane od kursa umerenog centra Angele Merkel.
Međutim, budući da je glasanje tajno i da će vrlo verovatno biti drugog kruga, nemoguće je sa sigurnošću predvideti pobednika.
Iako je proizvod nemačkog establišmenta, Mercova strategija je bila da sebe predstavi kao veštog autsajdera koji je spreman da izregne neprijatne istine partijskom vođstvu. U nedavno objavljenom eseju, Merc je odao priznanje Merkelovoj i načinu na koji je izvela zemlju iz uzburkanih voda ali je ocenio da njena politika „podiže rizik“ od pojave nove krize.
Borba protiv sistema imala je smisla pre dve godine kada je Merkelova bila u problemu a CDU besneo zbog načina na koji je vodila izbegličku krizu, ali sada nema mnogo smisla. Merkelova je ubedljivo najpopularniji političar u Nemačkoj sa podrškom od preko 70 procenata. Čak je i CDU ponovo voli.
To znači, navodi Politiko, da će stranka biti voljnija da nastavi sa oprobanim receptom i osobom poput Lašeta, nego sa „uznemirujućim elementom“ u vidu Merca.
Neki u stranci strahuju da bi Mercova pobeda mogla da dovede do duboke podele mejnstrim Merkelovaca i konzervativnije Mercove frakcije. Drugi strahuju da bi njegovi konzervativni stavovi mogli da otuđe biračko telo koje je Merkelova poslednjih nekoliko godina dovela i ugroze koaliciju sa Zelenima.
Mercova pobeda bila bi „katastrofa“, rekao je jedan zvaničnik blizak partijskom vođstvu.
Merc, koji je odbio da komentariše ove tvrdnje, šokirao je sve – u i van stranke – kontroverznim komentarima na niz tema, od homoseksualizma do korone.
Kada su ga u septembru pitali da li bi mu smetalo da gej osoba bude kancelar odgovorio je da ne bi, ali je odmah dodao: „Seksualna orijentacija nije nešto što treba da interesuje javnost. Dokle god je legalna i nisu uključena deca – što je apsolutna granica za mene – to nije tema za javnu raspravu“.
Mnogi, uključujući i kolege iz CDU, su kritikovali Merca zbog izjednačavanja homoseksualaca i pedofilije, što je on žustro demantovao. Kako se rasprava rasplamsavala, Merc je počeo da optužuje neimenovane sile da su se zaverile protiv njega i da mu izvrću reči kako bi ga potkopali.
U sličnom tonu je nastavio i prošlog meseca kada je izneo svoje mišljenje o rodnoj ravnopravnosti i rodnim zamenicama, što je izuzetno važno pitanje za mnoge liberale. „Mislim da bismo morali da razmotrimo naše prioritete. U ovom trenutku imamo drugih problema“, rekao je on.
Usred debate o novim epidemiološkim merama, Merc je uzburkao duhove rekavši da vladu apsolutno ne treba da bude briga sa kim on i drugi Nemci provode Božić. Taj komentar u trenutku kada Nemačka beleži rekordan broj obolelih i umrlih od korone, ocenjen je kao neodgovoran naročito jer dolazi od osobe koja želi da vodi zemlju.
Uprkos podršci koju uživa među hardkor konzervativcima, mnogi u CDU se pitaju da li je Merc zaista dorastao poslu kancelara. Merc je fiskalni konzervativac koji nema mnogo iskustva u menadžmentu. Veći deo karijere proveo je baveći se korporativnim pravom i po odborima. Uz to, od ostavke na mestu zamenika predsednika parlamentarne grupe CDU 2004. nije se bavio politikom, bar ne u prvim redovima.
Merc je nekoliko godina proveo kao predsedavajući nemačke ispostave američke grupe BlekRok i taj položaj je napustio ove godine kako bi se kandidovao za mesto lidera CDU. Međutim, ljudi bliski kompaniji kažu da je Mercova primarna misija da iskoristi svoj uticaj i mrežu u korist BlekRoka.
Da li Merc ima iskustva da vodi najveću ekonomiju Evrope? Neki od onih koji su blisko sarađivali sa njim sumnjaju u to, opisujući ga kao osobu koja nije timski igrač i koji nije sposoban da opstane u svetu vladajuće koalicije. „On mora da donese svaku odluku sam“, rekao je jedan njegov saradnik i dodao da Merc ima tendenciju da ignoriše savete.
Pa ipak, posle 20 godina Merkelove, mnogi u CDU čeznu za Mercovim direktnim, kabadahijskim pristupom. Jedini problem je da li je Nemačka spremna da živi sa posledicama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
