1
Crnogorski helsinški odbor i grupa građana uputili su otvoreno pismo glavnom specijalnom tužiocu Vladimiru Novoviću i “svima koji su uključeni u postupanje”, u kojem traže da se Katniću omogući da se brani sa slobode.
Pomenuto pismo, koje je podržao i građanin Milo Đukanović, nekoliko puta pažljivo sam pročitao, pratio pomno reakcije prijatelja i istomišljenika bivšeg GST, koji evo štrajkuje glađu već osmi ili deveti dan, i ne mogu da se otmem utisku da iz svih tih reagovanja, osim isticanja Katnićevog inače lošeg zdravstvenog stanja, odjekuje ista poruka: izdrži Milivoje, izdrži Milivoje, do kraja, šta god to značilo. Ukoliko Katnić ostane dosledan u svojoj odluci da ne uzima terapiju i hranu, bivši SDT bi zaista mogao postati žrtva sopstvenog viđenja borbe za istinu ali i političkih hijena koje ga ohrabruju u potencijalno samoubilačkom činu, piše Vukašin Obradović za Vijesti.
Indikativno je i, ako hoćete, neljudski da niko, ama baš niko iz ovog društva okupljenog oko pisma, nije, bar javno, zamolio, apelovao na Katnića da prekine štrajk glađu i ugrožavanje sopstvenog zdravlja jer samo živ i zdrav može sutradan, iz pritvora ili sa slobode, da dokaže svoju nevinost. I njihovu, naravno.
Ne, nije bilo takvog primera ljudskog pristupa, iskrene brige za zdravlje Milivoja Katnića. Samo gromoglasni povici – izdrži, Milivoje, izdrži do kraja. Liju se krokodilske suze nad njegovom sudbinom, dok se vajna briga za Katnićevo zdravlje izgubila u ukazanoj prilici, barem tako se čini promoterima ovog scenarija, da se njegovim iznuđenim puštanjem na slobodu uruši Novovićev i autoritet SDT-a.
Ovde se, ipak, ne radi (samo) o Katniću. On, kao i, recimo, Ljubo Vujadinović, optužen za ubistvo inspektora Slavoljuba Šćekića, koji štrajkuje glađu već 34 dana jer je iza rešetaka 19 godina bez pravosnažne presude, može po sopstvenoj volji da bira način koji smatra najboljim i svrsishodnim u borbi za pravdu.
Ne zavređuje pažnju ni ova silesija sitnih profitera koji bi na slučaju hapšenja bivšeg specijalnog državnog tužioca nešto da ušićare, nekome da se dodvore ili jednostavno vraćaju dospela dugovanja iz prošlosti pri tome ne vodeći računa da zapravo guraju Katnića u neizvesnu bitku koja može da se okonča i tragično po onog kojeg upravo oni tako zdušno brane.
Ovde zapravo nije reč ni o Demokratskoj partiji socijalista iako je, nakon hapšenja Katnića i Lazovića, ona prešla Rubikon. Prvi put, naime, od silaska sa vlasti, DPS ulazi u otvoreni sukob sa Vladimirom Novovićem poručujući otvoreno i bez uvijanja da specijalni državni tužilac nije nikakav Eliot Nes već običan eksponent proruske i prosrpske politike koja se sveti DPS-u i Katniću jer su sprečili “državni udar”.
Ova zakasnela pamet i vraćanje na fabričko podešavanje naneće DPS-u, sasvim je izvesno, kratkotrajnu štetu ali će ostaviti i dugoročne, nimalo naivne posledice po politički habitus ove stranke. Jer, Novović nije samo specijalni državni tužilac. On je u datim okolnostima prevazišao taj okvir i postao jedna od ključnih političkih figura u Crnoj Gori.
Naravno, ne u klasičnom smislu tog pojma. Takvo određenje aktuelnog SDT-a proističe iz činjenice da se od svakog političkog subjekta u Crnoj Gori očekuje i traži da se izjasni u odnosu na rad Vladimira Novovića i SDT.
To je i razumljivo jer je Novović po svim istraživanjima jedna od retkih, ako ne i jedina, osoba u političkom životu Crne Gore koja uživa gotovo nepodeljenu podršku najšire laičke javnosti, običnog sveta koji u njemu vidi, pre svega, neku vrstu Robina Huda koji “hapsi lopove”.
Pritom ga, bar do ovog slučaja, niko, pa ni DPS, nije povezivao sa određenom partijom ili svrstavao na ovu ili onu stranu u srpsko-crnogorskim okršajima. To se nisu usudili ni Kneževićev DNP i Mandićeva NSD, iako im je SDT hapšenjem Mila Božovića dva meseca pre parlamentarnih izbora izbio, kako sami kažu, značajan broj glasova.
Mogao je tada ZBCG, kao što sada čini DPS, da udari po Novoviću ali su ispravno procenili da bi im to donelo više štete nego koristi. Prosrpski blok se do danas nije odrekao gradonačelnika Budve, govorili su i govore da je njihov Milo nevin, izražavaju sumnje u postupak SDT-a, ali vode računa da ne ciljaju direktno Novovića.
Zbog svega toga, atak na specijalnog državnog tužioca je potez DPS-a koji im sasvim sigurno neće obezbediti nove simpatizere, a veliko je pitanje kako će njihovo glasačko telo razumeti ovaj salto mortale i redizajniranje Novovića u “srpskog agenta”.
Glavni i mnogo ozbiljniji problem DPS-a, koji se nameće nakon hapšenja Katnića i Lazovića, zapravo je pozicioniranje ove stranke u budućim političkim procesima. Krajnja posledica otvorenog napada na Novovića će biti dugoročno zacementirani DPS na opozicionoj strani političke mape Crne Gore. Njihov ionako slabašan “koalicioni kapacitet” ovim potezom se potpuno urušio do te mere da se čak i tradicionalni partneri iz SD drže uglavnom po strani u aktuelnom otvorenom napadu na Novovića.
Još veća nepoznanica je zašto se kreće u ovu avanturu baš sada. Jeste Katnić značajna figura u bivšem režimu ali hapšena je i Vesna Medenica, koja je u toj hijerarhiji možda i iznad Katnića, pa su Milo i DPS gotovo ćutke progutali tu ogromnu žabu.
Dilema je još veća ako se pogleda šira slika. Već sada je jasno da će Aleksandar Vučić, pitanje je trenutka, pokušati da natera Mandića i Kneževića da sa pešterske bine siđu dole, na bojno polje, i od promrzlih posmatrača postanu neposredni sudionici nekakve “vojne vežbe” koja bi se organizovala ne na Pešteru i ne na bojnom polju, već u Crnoj Gori, na poligonu za rušenje Vlade Milojka Spajića. Potencijalni povodi su tu, iza ugla, od glasanja o prijemu Kosova u Savet Evrope do Rezolucije UN o genocidu u Srebrenici.
Pročitajte još...
U takvoj situaciji, ako bi Mandić i Knežević krenuli pravcem koji već trasira Vučić, PES ne bi imao mnogo izbora. Jedna od realnih opcija bila bi da nedostajući manjak ZBCG poslanika Spajić nadoknadi otvorenom koalicijom sa proevropskim i pronatovskim, uz to i “reformisanim”, DPS-om ili bar da zatraži manjinsku podršku Milovih pulena.
Napad na Novovića takav savez već sada čini nemogućim jer bi značio praktično političku eutanaziju Spajića. Čak ni premijer, kome ne nedostaje politička mašta, ne bi mogao da nađe adekvatno opravdanje za ulazak u koaliciju sa strankom koja napada Novovića i samim tim se suprotstavlja borbi protiv korupcije i kriminala što je stub ove ali i, sasvim sigurno, nekoliko sledećih crnogorskih vlada.
Sve navedeno nije nikakva nepoznanica, barem ne za političara iskustva Mila Đukanovića. On, uprkos tome, juče u, danu kada je potvrđeno da Katnić i Lazović ostaju u pritvoru, u najavljenom intervjuu podiže hazarderski ulog.
Neskriveno preti, spominjući čak i krvnu osvetu, postavljajući pred sve nas otvorenu dilemu: da li ojkače sa početka teksta uzvikuju: “Izdrži, Milivoje” ili, možda, “Izdrži, Milo”?
