Piše Dimitrije Milić: Nije Džonson Tramp, još mu ima spasa

Međutim, kada se ovi površni kriterijumi stave u stranu, postoje jasne i vrlo važne razlike između ova dva lidera. Ove razlike su manje vidljive opštoj javnosti, ali prave značajnu političku i stratešku diferencijaciju između dva lidera. Za razliku od Trampa, koji je platio ceh lične nepopularnosti i trapavog rukovođenja krizom koronavirusa, Boris Džonson se trenutno pokazuje kao dosta ozbiljniji protivnik za svoje levičarske protivnike.Džonson je popularnijiIako je kroz svoju karijeru proizveo brojne kontroverze, njegov rejting nikada nije bio loš kao rejting Donalda Trampa. Rejting sveže poraženog američkog predsednika u proseku se tokom mandata kretao na oko 40% prihvaćenosti u javnosti uz dosta tvrdih protivnika. Boris Džonson je tokom ove godine dolazio i do visoke prosečne prihvaćenosti od preko 60%.

Iako se u poslednjim mesecima njegov rejting nalazi u padu, dve ture strogih karantinskih mera i strah građana od izlaska iz Evropske unije bez dogovora ga nisu uništili.Britanski premijer se strateški postavio kao premijer one polovine Britanije koja je 2016. glasala za izlazak iz Evropske unije. Iako je ta polovina šarenolika po strukturi i ne toliko veća od one koja je glasala za ostanak, raspoređena je po izbornim jednicima tako da donosi većinu u parlamentu. Danas Džonson u ovoj grupi ima manji rejting nego na prošlogodišnjim izborima, ali uprkos jakim udarcima i dalje ima veliku prednost u odnosu na laburiste.Ovo ga čini dosta manje ranjivim od Donalda Trampa. Onog momenta kada se krizne situacije stabiliziju, Džonson može vratiti na rejting do nivoa do kog Tramp nikada nije ni dolazio.Laburisti su slabiji protivnici od demokrataDžo Bajden možda nije bio najinspirativniji predsednički kandidat kojeg je američka javnost videla. Međutim, u pitanju je bio kandidat najbolje organizovane i politički možda najstručnije organizacije na svetu, američke Demokratske stranke. Ujedinjena establišment mašinerija demokrata, sa proverenom porukom i strategijom sa midterms izbora 2018, uspela je da pobedi atipičnog predsednika Trampa.Boris Džonson naspram sebe ima dosta podeljeniju, lošije organizovanu i što se strategije tiče, manje utemeljenu Laburističku partiju. Iako je novi lider laburista, Kir Starmer, poboljšao rejting i imidž partije, u proseku istraživanja, trećina biračkog tela ne zna šta da misli o njemu.

Dok su laburisti za vreme Tonija Blera, uz pomoć spin doktora Alistera Kembela i Pitera Mendelsona, bili uigrana pobednička mašinerija, trenutno su zbunjena politička snaga. Onoliko koliko je Bler sigurno tri puta uzastopno pobedio konzervativce na krilima glasova radnika i srednje klase, danas je Kir Starmer u problemu da ujedini ova dva dela laburističke baze.Ukoliko laburisti ne pronađu smislienu strategiju i objedinjujuću političku platformu, čak i oštećeni Džonson imaće priliku da ponovo izađe kao pobednik.Džonson je uspešno redizajnirao partijuKada se ime Borisa Džonsona spomene u nekom od univerzitetskih centara ili kosmopolitskih urbanih sredina u Britaniji, nailazi često na gnušanje. Kada se njegovo ime spomene među sofisticiranom konzervativnom elitom ili u devastiranim radničkim krajevima, reakcija i nije toliko loša. Situacija u kojoj rentijer obrazovan na Oksfordu i nezaposleni radnik iz Bolsovera zajedno glasaju za konzervatice, je specifičnost konzervativaca u periodu Džonsona.

I Tramp i Džonson imali su identične ideje za redizajniranje partija nad kojima su preuzeli kormilo. Cilj obojice lidera bio je da na tradicionalnu konzervativnu i finansijski dobrosotojeću partijsku bazu, dograde i podršku konzervativne radničke klase. Ovim potezom Tramp je težio da nadomesti minus koji republikanci imaju među manjinama, a Džonson da objedini pod jedan šator sve glasače koji su glasali za izlazak iz Evropske unije 2016.Dok je Donald Tramp uspešno privukao belce radnike iz deindustrijalizovanih zona i značajan deo latinosa radnika, izgubio je koban udeo umerenih republikanaca iz predgrađa. Njegova tvrda desničarska retorika i populistički nastup, oterali su ključan deo glasača iz predgrađa ka demokratama, te su dobici među radnicima anulirani.Na drugoj strani, Boris Džonson trenutno deluje relativno stabilno u obe baze. Obećanje ogromnih infrastrukturnih investicija u devastirane zone, konzervativni društveni stavovi i zalaganje da se Bregzit dovrši, omogućili su dobar proboj konzervativaca među radničke glasače, a da stranku tradicionalni simpatizeri nisu napustili.Džonsonove šanseBoris Džonson je uspešno redizajnirao partiju, popularniji je od svog američkog kolege i ima dosta slabije protivnike naspram sebe. Međutim, čak ni ove karakteristike nisu garant njegovog nužnog uspeha, iako mu daju dosta veće šanse da politički preživi od Donalda Trampa.Reakcija njegove vlade na koronavirus dosta je slabo ocenjena, izlazak iz Evropske unije bez trgovinskog dogovora može stvoriti velike ekonomske nestablinosti, a i vladina komunikacija bez veštog Dominika Kamingsa deluje dosta haotičnije. Bolje organizovani laburisti sa Kirom Starmerom na čelu mogu se probiti nazad među radnike, a u ovoj tek osvojenoj grupi glasača Džonson je najranjiviji.Iz ovih razloga, britansku politiku je važno pratiti u sledećim mesecima, jer će se Boris Džonson dokazivati da li je do kraja sposoban da izbegne rizike koje nose krize koje su u toku i one koje tek dolaze za ovu državu.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram