Piše Davor Krile: Potpuni fijasko vakcinacije u Hrvatskoj

Tekst preuzet sa portala Slobodna DalmacijaPandemijski požar ne guta samo masovno ljudske živote, nego i čitave nacionalne ekonomije, dugoročne kadrovske supstance, mentalno zdravlje, obrazovne sisteme, budućnost najvitalnijih generacija.Nedovoljno odlučno i kalkulantsko suprotstavljanje takvoj vrsti požara može značiti samo jedno: da vam je od vlastite kuće u plamenu mnogo važnije nešto drugo.Premda su članice EU, suludu strategiju čekanja na odobrenje za vakcinu iz Brisela definitivno su, nakon Mađarske, odlučile preseći i Slovačka i Češka. Premda ruska vakcina tek čeka na odobrenje evropskih regulatornih tela, ove zemlje su ipak nezadrživo krenule u hitnu kupovinu ruske vakcine Sputnjik V.Slovačka kupuje dva miliona doza ruske vakcine i očekuje da će polovina kontingenta stići tokom meseca, jer moramo da ubrzamo vakcinaciju usled povećanja broja zaraženih i umrlih od covida-19, rekao je juče slovački premijer Igor Matovič. Po njegovoj računici, vakcinacija će se s novim zalihama vakcina u Slovačkoj ubrzati za 40 odsto.Susedna Češka, koja ima najgoru nedeljnu incidenciju zaraze na svetu u odnosu na broj stanovnika, takođe se u odsudnoj samoobrani definitivno okrenula ruskoj vakcini. Premda je ranije negovao skrušen stav čekanja na odobrenje agencije za lekove Evropske unije, češki premijer Andrej Babiš u nedelju je izjavio da njegova zemlja više ipak ne može da čeka.

Strpljenje u vezi s vakcinom očigledno je izgubio i austrijski kancelar Sebastijan Kurc. On upravo pokušava da organizuje samostalnu proizvodnju vakcine u kooperaciji s Danskom i Izraelom, pa je takođe najavio izlazak iz okvira jedinstvene EU politike vezane za nabavu i distribuciju vakcina.Mađarski premijer Viktor Orban juče se pred kamerama demonstrativno vakcinisao vakcinom kineskog Sinofarma. Mađarska je time postala prva članica Evropske unije koja je svoje građane počela vakcinisati kineskom vakcinom. U svoj imunizacijski program već je ranije uključila i ruski Sputnjik V, premda evropski blok nije odobrio nijedno od ova dve vakcine. Viktor Orban je najavio da će 2,5 miliona Mađara, koliko ih se dosad prijavilo za vakcinaciju protiv Covida-19, dobiti barem jednu dozu već do Uskrsa, 4. aprila.

Za to vreme, Hrvatska je sve udaljenija od makar donekle normalne turističke sezone, one koja ovaj put golemoj masi građana doslovce znači goli opstanak. Dovoljno raspoloživih doza vakcina nema kod nas ni na vidiku, ali nema ni neke velike panike u redovima mudroga vrhovništva. Ono tek sad pušta u eksperimentalnu praksu elektronički registar za prijavljivanje građana zainteresovanih za vakcinaciju.Kad poslednji prijavljeni Mađar oko Uskrsa primi prvu imunizacijsku dozu, naši će nadležni verovatno imati tek grubi popis Hrvata sklonih vakcinaciji, za koje neće biti osiguran ni minimalni deo potrebnih vakcina.Nakon što su se još donedavno javno razmetali ambicijama kako će do leta uspešno vakcinisati čak 70 odsto građana, naša Vlada i državni epidemiolozi sad su znatno redukovali ciljeve, i to otvoreno i priznaju.

„Do leta ćemo sigurno vakcinisati 50 odsto starijeg stanovništva, a svi koji su se prijavili dobiće potvrdu s terminom i mestom“ izjavila je jutros zamenica direktora Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Ivana Pavić Šimetin.Poređenja radi, još u drugoj polovini februara država Izrael je vakcinisala je više od 80 odsto stanovništva starijeg od 65 godina, dok Hrvatska optimistično najavljuje skromniji rezultat „već“ početkom leta. A ako će krajem juna (možda) biti vakcinisano samo 50 odsto starijih, nije teško izračunati koliko će tek biti skromnija bilans vakcinacije u redovima mlađe hrvatske populacije.O potpunom fijasku hrvatskog plana vakcinacije, između ostalog, govore i svakodnevni podaci s terena. Umesto najavljenih 6.000 doza, u Split je u ponedeljak, stiglo samo 2.300 bočica Fajzer/Biontek vakcine. Da je situacija još gora u manjim, provincijskim sredinama, nikom bistrom ne treba posebno crtati.

A novi, opasniji, i još zarazniji sojevi koronavirusa svakodnevno nadiru. Od bolesti umiru već i četrdesetogodišnjaci, bez ikakvih ranijih oboljenja.Mogu li odgovorni državni kormilari u ovom trenutku imati bilo kakve druge i veće prioritete, osim hitnog suzbijanja mogućnosti daljeg širenja opasne zaraze? Treba li ikome iole empatičnom tumačiti kako treba hitno spašavati naciju, iznurenu i iscrpljenu od jednogodišnje epidemije i svih mogućih blokada?Kome lokalni izbori, opojni gabariti zagrebačke gradske blagajne ili eventualne buduće sinekure u briselskoj administraciji mogu biti legitimnije i važnije mete političke borbe od golih života i egzistencije onih od čijih glasova direktno zavise?Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram