Pet scenarija za rasplet krvave drame u Ukrajini

Dan Sabagh, urednik za odbranu i bezbednost u Gardijanu, napravio je spisak pet predviđanja za narednih šest meseci rata u Ukrajini.

Rat će trajati godinu dana

Prema njegovom mišljenju, rat će verovatno trajati najmanje godinu dana, ali je u suštini u ćorsokaku i njegov intenzitet se smanjuje.Šest meseci rata je možda prošlo, ali ni Ukrajini ni Rusija nisu spremne da prekinu borbe, uprkos gubicima koje su pretrpele. Ukrajina želi nazad svoje okupirane teritorije, a Rusija želi da nastavi da nanosi bol, ne samo svom protivniku, već i Zapadu. Kremlj veruje da će zima biti značajan poen u njihovu korist.Nije bilo pregovora između dve strane otkako su se pojavili dokazi o masakrima u Buči, Irpinu i drugim teritorijama koje su Rusi okupirali severno od Kijeva. Ali kretanje na linijama fronta bilo je normalno od pada Lisičanska krajem juna. Obe strane se bore za zamah i sve više izgledaju iscrpljene u borbi.

Ništa od ukrajinske kontrafofanzive

Ukrajina nema sredstava za efikasan konvencionalni kontranapad, dok su gerilski napadi optimističan način da se ubrza ruski kolaps.Ukrajina bi želela da povrati grad Herson na zapadoj strani reke Dnjepar, ali jedan visoki zvaničnik administracije je u četiri oka priznao da "nemaju dovoljno kapaciteta da potisnu Ruse nazad". Kijev je svoju strategiju prebacio na pojačavanje raketnih napada velikog dometa i smele napade specijalnih snaga na ruske baze duboko iza linija fronta.Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da je cilj bio da se "stvori haos unutar ruskih snaga", ali iako će to smanjiti efikasnost osvajača, nije verovatno da će dovesti do toga da Rusi dobrovoljno prepuste Herson, kao što su se neki ukrajinski zvaničnici nadali.

Rusija nema novi ofanzivni plan

Rusija i dalje želi da probije svoj put napred, ali će se njena pažnja verovatno preusmeriti na zadržavanje osvojenih oblasti i aneksiju ukrajinske teritorije.Rusija nema nikakav novi ofanzivni plan osim masovne artiljerije, uništavanja gradova... Delimično to čini zato što je efikasno, ali i da smanji žrtve pošto je prema procenama Zapada, izgubila oko 15.000 ljudi. Ruska vojska nastavlja sa ovom strategijom oko Bahmuta u Donbasu, ali napredak je spor, delom zato što je Rusija morala da preraspodeli neke snage da bi pojačala svoje trupe oko Hersona.Kremlj možda nije postigao ono čemu se nadao na početku rata, ali Rusija sada drži velike delove ukrajinske teritorije na istoku i jugu i planira održavanje referenduma o aneksiji. Kako se hladnije vreme približava, verovatno će se fokusirati na konsolidaciju onoga što ima.

Zima kao bitan faktor

Zima, najvažnija stavka u strateškom razmišljanju za obe strane, izazvaće novu izbeglički krzu. Ukrajina je već zabrinuta zbog humanitarnih pitanja jer nema grejanje na gas za stambene blokove u Donjeckoj oblasti i drugim oblastima na frontu. Jedan humanitarni zvaničnik predvideo je da će tokom zime doći do novog talasa migracija, sa možda čak čak miliona ljudi koji će preći granicu i otići u Poljsku.Rusi vide zimu kao priliku. Ukrajina se plaši da će Rusija ciljati njenu energetsku mrežu, čineći prtoblem grejanja još većim, a mogla bi da isključi najveću evropsku nuklearnu elektranu u Zaporožju. Moskva takođe želi da produži muke Zapada oko troškova energije.

Proleće bi moglo da bude vreme za novi napad - svaka strana će želeti da se dopuni i pripremi za ono što će verovatno biti još jedna sezona borbi.

Šta želi Zapad?

Zapad treba da odluči da li želi da Ukrajina pobedi ili samo da izdrži i treba da uskladi humanitarnu pomoć sa potrebama Ukrajinaca.Ukrajina bi bila poražena bez zapadne vojne pomoći. Ali ni u jednom trenutku do sada Zapad nije isporučio dovoljno artiljerije ili drugog naoružanja poput borbenih aviona koje bi Kijevu omogućilo da otera okupatore nazad.Političari govore o potrebi prisiljavanja Rusije na predratne granice, ali ne obezbeđuju dovoljno materijala za to. Istovremeno, humanitarne potrebe Ukrajine rastu. Na primer, nemaju ni približno dovoljno novca za rekonstrukciju. Mnoge kuće i zgrade severoistočno i severozapadno od Kijeva i dalje su ruinirane, pet meseci nakon što su Rusi otišli, a lokalno stanovništvo često živi u garažama ili privremenim objektima.Ljudi koji su interno raseljeni često moraju da žive u školama i obdaništima. Ukrajina ima budžetski jaz od pet milijardi dolara mesečno zbog rata, a pomoć i rekonstrukcija će koštati višestruko više.BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinseuporediosapetromvelikimgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3651321"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News