0
Bivši ukrajinski zarobljenici kažu da su bili podvrgnuti torturi, uključujući česta premlaćivanja i strujne udare, dok su bili u pritvoru u objektu na jugozapadu Rusije, što bi predstavljalo ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Ovo su njihove mučne ispovesti.
U intervjuima za BBC, desetak bivših zatvorenika puštenih u razmeni, tvrdi da je doživelo fizičko i psihičko zlostavljanje od strane ruskih oficira i čuvara u istražnom zatvoru broj dva u gradu Taganrogu.
Svedočenja, prikupljena tokom višenedeljne istrage, opisuju dosledan obrazac ekstremnog nasilja i maltretiranja u ustanovi, jednoj od lokacija gde su držani ukrajinski ratni zarobljenici u Rusiji, prenosi BBC.
Njihovi navodi uključuju:
*Muškarci i žene na lokalitetu u Taganrogu su više puta premlaćeni, uključujući i po bubrezima i grudima, a tokom svakodnevnih ispitivanja uključeni su bili i strujni udari;
*Ruski stražari neprestano prete i zastrašuju zatvorenike, od kojih su neki davali lažna priznanja koja su navodno korišćena kao dokaz protiv njih na suđenjima;
*Zarobljenici su neuhranjeni, a povređenima se ne pruža odgovarajuća medicinska pomoć, a prijavljuju se da su zatočenici umirali u objektu;
BBC nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri tvrdnje, ali su detalji izveštaja podeljeni grupama za ljudska prava i, kada je to bilo moguće, potvrđeni su od strane drugih pritvorenika.
Ruska vlada nije dozvolila spoljnim organima, uključujući Ujedinjene nacije i Međunarodni komitet Crvenog krsta, da posete objekat koji je pre rata korišćen isključivo za držanje zarobljenika. Rusko ministarstvo odbrane nije odgovorilo na nekoliko zahteva da komentariše ove navode. Ranije je Rusija negirala mučenje ili maltretiranje zatvorenika.
Razmena zarobljenika između Ukrajine i Rusije retko je diplomatsko dostignuće u ratu i više od 2.500 Ukrajinaca je oslobođeno od početka sukoba. Veruje se da će do 10.000 zarobljenika ostati u ruskom pritvoru, prema grupama za ljudska prava.
Dmitro Lubinec, ukrajinski ombudsman za ljudska prava i jedan od zvaničnika uključenih u pregovore o razmeni sa Moskvom, rekao je da je devet od svakih 10 bivših pritvorenika tvrdilo da su bili mučeni dok su bili u ruskom zarobljeništvu.
„Ovo je sada najveći izazov za mene: kako zaštititi naš narod na ruskoj strani. Niko ne zna kako to možemo da uradimo“, rekao je Lubinec.
Prošlog septembra, Artem Seredniak, stariji poručnik, već je četiri meseca bio u ruskom zarobljeništvu kada su on i još oko 50 Ukrajinaca prebačeni u istražni pritvor broj dva. Satima su putovali u zadnjem delu kamiona, ne znajući kuda idu, sa povezom preko očiju i vezani jedno za drugo za ruke, kao „ljudska stonoga“, rekao je Seredniak.
Po dolasku u Taganrog, priseća se, jedan oficir ih je pozdravio: „Zdravo momci. Znate li gde ste? Ovde ćete trunuti do kraja života.“
Zarobljenici su ćutali. Oni su uvedeni u zgradu, rekao je Seredniak, uzeli su im otiske prstiju i skinuli odeću, obrijali im glave, a onda su naterani da se istuširaju.
Na svakom koraku, stražari u objektu, koji su nosili crne pendreke i metalne šipke, tukli su ih po nogama, rukama ili „gde god žele“, rekao je Seredniak.
„To je ono što oni zovu ‘prijem'“, rekao je.
Pre hapšenja, Seredniak, koji ima 27 godina, bio je na čelu snajperskog voda u puku Azov, glavne vojne snage u Marijupolju. To ga je, kako je rekao, učinilo ključnom metom zatvorskog osoblja. Seredniak je rekao da su ga odvojili od ostalih. Bio je obučen samo u donji veš i odveden u sobu da ga prvi put ispitaju. Zatim je gurnut na pod, rekao je, sa glavom okrenutom nadole.
Stražari su ga pitali o njegovoj ulozi u vojsci i zadacima koje je obavljao. Sa električnim omamljivanjem, udarili su ga, rekao je Seredniak, u leđa, prepone i vrat.
„Tako su radili na svima. Zakucali su te kao ekser“, rekao je.
U maju prošle godine, dok je Marijupolj bio pod ruskom opsadom, ukrajinske vlasti su naredile stotinama vojnika koji su se skrivali u gradskoj čeličani Azovstal da se predaju. Seredniak je bio među poslednjima koji su evakuisani. Prvo je odveden u ustanovu u Olenivki, selu u Donjecku, a mesecima kasnije poslat u zatvor u Taganrogu, u ruskom pograničnom regionu Rostov, oko 120 km istočno od Marijupolja.
Tamo su, rekao je, zarobljenike pregledali dva puta dnevno i tražili bilo šta je izgledalo kao motiv da ih stražari zlostavljaju.
„Možda im se nije dopalo kako ste izašli iz ćelije, ili niste bili brzi da izađete, ili su vam ruke bile prenisko ili glava previsoko“, dodao je.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
U jednoj od tih provera, Seredniak je upitan da li ima devojku. Rekao je da ima, i prisetio se da mu je jedan čuvar rekao: „Daj nam njen Instagram. Uslikaćemo te i poslati joj”. Lagao je, ne želeći da je razotkrije, i rekao da ona nema nalog. Zatim je, kako je rekao, pretučen i odveden u sobu u podrumu zatvora, gde je sreo dvadesetogodišnjeg ukrajinskog borca.
Seredniak je rekao da je u svojim ispitivanjima optužen da je pljačkao Marijupolj i da je svojim snagama lično rekao da ubijaju civile u gradu, mestu jedne od najsmrtonosnijih bitaka u ratu do sada.
U martu je u izveštaju Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) navedeno da Rusija „nije uspela da obezbedi human tretman” prema zatvorenicima, uz „snažne obrasce kršenja”.
Kris Janovski, portparol kancelarije, rekao je da postoji „duga lista loših stvari koje su učinjene“ zatvorenicima u ustanovi u Taganrogu. Činjenica da se zatvor koristi za držanje zatočenika samo po sebi predstavlja kršenje međunarodnog humanitarnog prava, rekao je, jer ih treba držati na posebno određenim mestima. Ukrajina se takođe suočila sa nekim optužbama za maltretiranje pritvorenika, navodi se u martovskom izveštaju; ali, sveukupno gledano, oni su bili „tretirani na bolji način“.
BONUS VIDEO: Koliko su Vagnerovci oslabili Putina?