Putinov sat za Lukašenka otkucava: Beloruski lider povlači sve više paničnih poteza

Lukašenko, koga mnogi smatraju marionetom ruskog predsednika Vladimira Putina, iako je umeo i da mu prkosi, zvanično od početka podržava rusku invaziju na Ukrajinu. Ipak, možda on sada strahuje za sopstvenu vladavinu, zbog čega povlači i neke poteze koji se ne sviđaju Putinu.

Štaviše on sve glasnije govori o miru između Rusije i Ukrajine, a tvrdi i da ga neko "savetuje da se okrene protiv Rusije.

„Sada nas savetuju, dobijamo (predloge]) sa svih strana (ovo je sve pljusak na mene): 'Odstupite ovde, oslobodite tamo', 'Odustanite od Rusije, okrenite leđa Rusiji. Borite se sa Ukrajinom protiv Rusije, da dovedemo trupe NATO-a na granicu kod Smolenska (ruski grad nedaleko od beloruske granice – prim. aut.) Dotle idu ti saveti. Danas dobijam predloge sa svih strana, koje u 99 odsto slučajeva ne mogu da prihvatim", rekao je on na jednom nedavnom događaju.

Kao i obično, Lukašenko nije precizirao ko mu tačno nudi takve predloge, niti je izneo neke druge detalje, već je samo na svoj uobičajen način rekao da Belorusi žive „u izuzetno teškim vremenima“.

On je savetovao „edukatorima“ da rade svoj posao, a on će „raditi (svoj) posao zajedno sa

svojim] kolegama u vladi, visokim funkcionerima“.
„Živimo u izuzetno teškim vremenima. Ne govorim o tome da imamo rat na jugu. Govorim o tome šta nam spremaju ovi ludaci sa Zapada. Moramo ovo da imamo na umu. Treba nam u ovoj situaciji da ovu zemlju, ovu ogromnu mašinu (mala Belorusija – nije tako mala kada morate da je vodite), okrenemo sa Zapada na Istok. Mi uspevamo, ali to je težak posao“, zaključio je Lukašenko, piše Kijev independent.

Šta je sve dozvolio Putinu

Prema Lukašenku, jedina greška koju su Rusija i Belorusija napravile 2014. i 2015. bila je to što nisu rešile pitanje Ukrajine kada „Ukrajina nije imala vojsku i nije bila spremna“.
Pre ruske invazije u februaru 2022, Lukašenko je ovlastio Putina da postavi rusko osoblje i opremu unutar granica Belorusije. Minsk je takođe dozvolio Rusiji da izvrši kopnene i vazdušne napade kako bi zauzela Kijev — a potom je dozvolio i lansiranje ruskih balističkih projektila sa beloruske teritorije.

Putinovi ranjeni vojnici evakuisani su u bolnice u Belorusiji. Tamo je popravljena borbeno oštećena ruska tehnika, a beloruska vojska je ruske osvajače snabdevala tenkove T-72. Belorusija je bila deo invazije koliko je to mogla biti bez slanja trupa.

To je bilo tada, a ovo je sada. Dok Ukrajinci zauzimaju ruske teritorije i prete da će opkoliti čitave ruske jedinice u ruskoj Kurskoj i Belgorodskoj oblasti, Lukašenko se možda neće osećati tako uveren kao nekada u konačni ishod rata, piše "Hill".

On sada traži izlaz. Prošle nedelje je pozvao Rusiju i Ukrajinu da pregovaraju o nagodbi, kako bi izbegli prelivanje rata u Belorusiju, apsurdno tvrdeći da je „Ukrajina denacifikovana“, nagoveštavajući da je često navođen cilj operacije da se zbrišu zamišljeni ukrajinski nacisti , već ostvaren.

Lukašenko nastavlja da krivi Zapad za rat, navodeći da „ni ukrajinskom narodu, ni Rusima, ni Belorusima (ovaj sukob) ne treba“. Dalje je izjavio da će „Ukrajinci završiti zajedno sa Belorusima i Rusima, jer će uskoro shvatiti da ih je Zapad jednostavno iskoristio, a onda ih zeznuo“. Što nije vrlo verovatno.

Lukašenko je tvrdio da su ukrajinski dronovi prešli u beloruski vazdušni prostor 9. avgusta. On je incident opisao kao provokaciju, napominjući da je dronove presrela protivvazdušna odbrana njegove zemlje.

Rasporedio vojsku na granicu sa Ukrajinom

Lukašenko kaže da je rasporedio skoro jednu trećinu svoje vojske na granicu sa Ukrajinom. On se očigledno plaši Kijeva, tvrdeći da Ukrajina „drži više od 120.000 vojnih snaga“ u blizini beloruske granice. On je izjavio da Minsk neće dozvoliti ukrajinskim trupama da „gaze našu zemlju“.

Ali, Lukašenko možda neće moći da potkrepi svoje reči. Prema izvoru iz beloruskog Ministarstva odbrane, Belorusija će možda ponovo povlačiti vojnu opremu iz svojih aktivnih jedinica — tenkove, oklopne transportere i artiljeriju — i prebacivati ih u Moskvu kako bi nadoknadila kritične nestašice koje je Rusima nanela Ukrajina.
To znači da i Belorusija, kao rezultat, vojno slabi svakim danom kada se Putinov rat nastavlja.

Ako Putinov režim padne, onda Lukašenko pada, i on to zna. Lukašenko je iznenada došao do spoznaje da je u njegovom najboljem interesu da ovo pitanje dovede do mirnog okončanja što je pre moguće.

Lukašenko igra na svaku kartu, verovatno i dalje primajući uputstva i od Putina. Mobilizacija i raspoređivanje beloruske vojske na granici je verovatno demonstracija koja će primorati Ukrajinu da repozicionira snage iz Kurske i Belgorodske oblasti — čime bi se uklonio pritisak sa ruskih branilaca u borbi i njihovih linija snabdevanja.

Može postojati i alternativni motiv: samoodržanje. Prema Franku Viačorki, višem savetniku Svetlane Tihanovskaje, liderke opozicije u egzilu, postoji „partizanski“ pokret protivnika beloruskog režima koji je rasporedio svoje ljude širom zemlje sa namerom da osujeti raspoređivanje ruskih vojnih snaga unutar Belorusije u pripremi za invaziju na Ukrajinu.
On kaže i da postoji pritisak beloruskoh komandanta na to da se "ne interveniše u borbama u Ukrajini“.

Izvođenje redovnih trupa iz Minska takođe smanjuje mogućnost vojnog udara protiv Lukašenka. Razdor unutar redova za njega je neposredna pretnja. Visoki beloruski vojni zvaničnici podneli su ostavke, a stotine vojno sposobnih muškaraca pobeglo je iz zemlje.

Lukašenko nije popularan čovek u svojoj zemlji. U stvari, stotine Belorusa su uzele oružje i otišle da se bore sa Ukrajincima. Medij Višegrad 24 je nedavno izvestio da je tenk sa tradicionalnom belo-crveno-belom zastavom Belorusije, povezan sa protestima protiv Lukašenkovog režima, viđen u Kursku, gde se beloruski dobrovoljci bore rame uz rame sa ukrajinskim trupama protiv Rusije.

Mnogo toga ukazuje na to da Putinov "korisni idiot" postaje sve manje koristan, a to nije dobra vest za lidera Belorusije.