Putin, Lukašenko, Vučić: Ovo su lideri evropskih zemalja u kojima mogu da vas uhapse i zbog transparenta

Aktivisti Ivan Bjelić, Jevđenije-Juliujan Dimitrijević i Nikola Ristić uhapšeni kod železničke stanice Prokop kada je više od 200 pripadnika policije upalo i oteralo građane. Oni su optuženi za drsko i bezobzirno ponašanje prema novinarki režimskog tabloida Informer tako što su, kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi, dvojica od njih vikala na nju, dok je treći mahao sendvičem. Sud ih je ekspresno osudio na zatvorske kazne, pa je Bjelić dobio dobio 40, a Ristić i Dimitrijević 30 zatvora. U međuvremenu, pod pritiskom javnosti je presuda ukinuta.

Dva dana kasnije, dok su ispred Skupštine grada Beograda dočekivani osvajači medalja na Olimpijskim igrama, policija je privela članove pokreta Kreni-promeni Nikolu Adamovića, Iliju Vučevića i Dušana Jankovića i to zbog toga što su razvili transparent "Nećeš kopati".

Nakon što su u Policijskoj stanici Stari Grad proveli oko dva sata, pušteni su svojim kućama, međutim, ostalo je pitanje zbog čega je policija odlučila da privodi ljude zbog transparenta koji nije uvredljiv, niti ugrožava nikoga izuzev interese vlasti?

“Reč je direktnim pretnjama represijom koje, najpre, nemaju oslonac u zakonima i uperene su protiv običnih građana. Dugodišnja strategija vlasti je da vlada, ne na osnovu rezultata, već na osnovu propagande. Međutim, kad propagandne kampanje nisu dovoljne i ne pokazuju adekvatne rezultate, onda dolaze na red različite mere pretnji i represije kao što je sada slučaj”, objašnjava u razgovoru za “Novu” socijalni psiholog Dragan Popadić.

Naš sagovornik ističe da smo u prethodnom periodu videli da su žrtve represije obični građani, te da je namera da se njima pošalje određena poruka i da se zastraše.

“Vlast izbegava da sprovodi mere protiv organizatora protesta, koji su otvoreni i kažu da mogu slobodno da ih privedu. Njih gotovo uvek ostavljaju po strani i žrtve represije su, maltene po slučajnom izboru, obični građani. Ideja je da im se prenese poruka - ‘i tebi se ovo može desiti, a oni koji ti slušaš će proći nekažnjeno’.. To rade jer žele da stvore privid da je u pitanju neki dogovor, a ne isključivo njihova odluka. Mi govorio o jednoj interesnoj grupi koja po svaku cenu želi da ostane na vlasti i zakoni se poštuju u onoj meri u kojoj njima odgovara”, povlači Popadić.

Putin, Lukašenko i sad je tu Vučić da nastavi niz

Iako smo u prošlosti neretko mogli da vidimo da se prave paralele između vlasti u Srbiji i sa onima u Rusiji i Belorusiji, jedna razlika se oduvek isticala i napominjala - za razliku od režima Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka, vlast čija je personifikacija Aleksandar Vučić ne pribegava u tolikoj meri represiji.

Međutim, kako su godine odmicale, tako se i pomerala granica, policija je postajala sve brutalnija prema građanima koji protestuju, pravosuđe je delovalo po principu prekih sudova kad je bilo potrebno osuditi aktiviste, dok su iz vrha vlasti stizale uvrede i pretnje neistomišljenicima.

“Vlast je odavno prešla sve granice u primeni represije, to smo mogli da vidimo na primeru julskih protesta 2020. godine kada je po naređenju Aleksandra Vučića policija prebijala građane koji su su protestovali da bi zaštitili svoja prava, kad su u prebijanju građana učestvovale i neke kriminalne grupe bliske vlasti. Brojni su primeri kada je režim Aleksandra Vučića represivno delovao prema građanima, a sve u cilju zaštite apsolutne vlasti”, objašnjava u razgovoru za “Novu” advokat Nikola Lakić.

Lakić dodaje da su hapšenja koja su se desila u prethodnih nekoliko dana, a koja su povezana sa borbom građana protiv iskopavanja litijuma i protiv Rio Tinta, pokazuju da Aleksandar Vučić neće prezati od zloupotrebe policije, tužilaštva i sudstva kako bi se borio za Rio Tinto, a protiv građana Srbije.

“Sve to radi kako bi se borio da očuva svoju mafijašku organizaciju na vlasti, kako bi se borio da očuva nelegalno stečene milijarde evra. Hapšenje aktivista Kreni-promeni predstavlja zloupotrrbu policije u zaštiti režima, jer nije bilo pravnog osnova za to. To verovatno znaju i oni koji su to naredili, ali njima nije bitno poštovanje zakona, već dodvoravanje Aleksandru Vučiću i ispunjavanju njegovih želja i prohteva”, naglašava Lakić.

Uvod u diktaturu?

Iako je skup građana koji se protive iskopavanju litijuma u Beogradu bio jedan od najvećih u poslednjih 20 godina, dan kasnije, u nedelju, protest ispred policijske stanice “29 novembar” nije bio ni približno masovan.

Lakić upozorava da građani ne bi trebalo nemo da posmatraju ono što se dešava u njihovom okruženju, jer sve ukazuje da će represija u narednom perioda biti sve veća.

“Ne bore se Aleksandar Vučić i ostali iz vlasti za građane, ne bore se za Srbiju, bore se za vlast i novac. Za njih ne važe zakoni, za njih sudbina građana nije bitna, za njih je bitno da u ovom trenutku budu lobisti Rio Tinta, da se obogate i da odbrane svoju slobodu. Ne treba zaboraviti da hapšenjima koja su apsolutno nezakonita, da prekim sudovima koji donose presude i osuđuju ljude na zatvorkse kazne režim Aleksandra Vučića upravo pokazuje diktatorsku crtu, da tim hapšenjima koja su nezakonita on od Srbije pravi diktatorsku državu koja neodoljivo podseća na Belorusiju i Venecuelu”, zaključuje Lakić.