Otimali decu, sad se vade na surovi društveni eksperiment

Grenland je autonomna teritorija u okviru Danske ali zavisi od Kopenhagena kada je reč o spoljnim odnosima, odbrani, monetarnoj politici i finansijskoj podršci.Danske vlasti su 1951. godine odlučile da je jedan od načina modernizacije Grenlanda stvaranje nove vrste Grenlanđanina. U to vreme, život u njihovoj arktičkoj koloniji je bio težak, većina stanovništva je preživljavala zahvaljujći lovu na foke, samo mali broj njih je pričao danski, a tuberkuloza je bila rasprostranjena.Od učitelja i sveštenika je zatraženo da pronađu odgovarajuću decu koja bi mogla da se reedukuju i dožive "bolji život" u Danskoj pre nego što se vrate na Grenland gde bi bili uzor novog, boljeg odnosa Danske i Grenlanda.

"Danska je kao raj""Jednog lepog letnjeg dana dva danska gospodina su došla kod nas i pitali su moju mamu da li bi me poslala u Dansku gde bih naučila danski i dobila dobro obrazovanje. Mama im je dva puta rekla 'ne' ali su oni bili uporni. Rekli su joj da će to trajati samo šest meseci a da ću ja dobiti šansu za bolju budućnost", ispričala je BBC-u je Helen Tiesen (75) koja je u to vreme imala sedam godina.https://twitter.com/BBCWorld/status/1336409226000949254Helenin otac je umro od tuberkuloze i njena majka je na kraju pristala. "Rekla mi je da idem u Dansku koja je kao raj i gde neću biti tužna", ispričala je ona.Maja 1951. brod MS Disko isplovio je iz Nuka sa 22 dece. Kada su stigli u Kopenhagen, deca su poslata da žive kod udomitelja. Međutim, pre odlaska tamo morali su da provedu leto u "kampu za odmor" za koji se kasnije ispostavilo da je karantin, ispričala je Tiesen.Helen nije ni reč prozborila sa svojim usvojiteljima. Kako je od stresa i tuge za domom dobila ekcem, dodeljena je lekaru koji joj je mazao ekcem crnom mašću i zabranjivao joj da uđe u dnevnu sobu da ne bi upropastila nameštaj. "Nisam se osećala dobrodošlo tamo. Bila sam stranac. Majka je imala mentalne probleme i po ceo dan je bila u krevetu", ispričala je ona.Kada joj je ekcem nestao, prebačena je u drugu porodicu gde je procvetala. "To su bili velikodušni i topli ljudi", rekla je Tiesen.Godinu dana kasnije, 16 od 22 dece se vratilo na Grenland. Šestoro su usvojile danske porodice. Usledio je šok.

"Mama i ja smo govorile različite jezike""Pojurila sam mami u naručje i pričala sam i pričala o svemu šta sam videla. Ali mi nije odgovorila. Pogledala sam je zbunjeno. Posle nekog vremena ona je meni nešto rekla, ali je ja nisam razumela. Ni reč. Nisam više mogla da pričam sa majkom. Govorile smo različite jezike", rekla je Tiesen.Onda su vlasti odlučile da "male Dance" prebace u dečji dom u Nuuku kako bi ih navikle na danski luksuz, spasile "bednih uslova" u njihovim porodičnim domovima. Deca su poslata u de fakto sirotište gde nisu smela da pričaju inuitski i mnoga više nikada nisu videla svoje porodice.Tek godinama kasnije je Tiesen saznala šta joj se dogodilo. Ispostavilo se da su danske vlasti sprovele društveni eksperiment. Umesto da postanu model kulturne promene Grenlanda, deca su postala deo male, marginalizovane, nesnađene grupe na periferiji društva - ni Inuiti ni Danci. Mnogi su postali alkoholičari i umrli su mladi. Do danas ih je preživelo šestoro.Dugo očekivano izvinjenje

Svi oni već godinama čekaju izvinjenje danske vlade. Dosadašnje administracije nisu smatrale da su odgovorne za užas koji su im priredili ali je sadašnja premijerka Mete Fredriksen to promenila."Ne možemo da promenimo šta se dogodilo. Ali možemo da preuzmemo odgovornost i izvinimo se onima o kojima je trebalo da brinemo i koje smo izneverili", rekla je ona.https://www.youtube.com/watch?v=pJChqC4Cl0cFredriksen je poslala pismo izvinjenja preživeloj deci moleći ih za oproštaj. "Već godinama pratim ovaj slučaj i duboko me pogađa njegova ljudska tragedija", rekla je ona."Drago mi je što smo dobili izvinjenje. Veoma mi je važno i mnogo mi znači. Borim se za to od 1998. godine, od kada sam saznala za 'eksperiment' danskih vlasti", rekla je Helen Tiesen.https://www.youtube.com/watch?v=PV_lPxHrej4&t=8s***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram