6
Dok se u Istanbulu odvija drugi krug pregovora između delegacija Rusije i Ukrajine, sukob u Ukrajini dobija novu dimenziju, onu koja nije samo vojna, već i duboko simbolična i psihološki moćna. Ukrajinske snage izvele su jednu od najrazornijih operacija do sada — iznutra, duboko na teritoriji Ruske Federacije, uništile su veliki deo ruske strateške avijacije. Ova akcija jasno ukazuje na ozbiljnost ukrajinskog otpora i dovodi u pitanje tvrdnje Kremlja o navodnoj dominaciji na bojištu.
Nazvana „Paučina“, ova operacija nije bila spontani napad, već plod višemesečnog, gotovo dvogodišnjeg planiranja i pripreme. Ukrajinske obaveštajne i specijalne službe su iskoristile tehnologiju savremenih dronova na način koji do sada nije viđen na ovom ratištu — 117 malih, visoko preciznih FPV (First Person View) dronova postavljeno je u kontejnerske kamione, koji su naizgled neupadljivo prešli rusku granicu. Ovi dronovi lansirani su iz blizine strateških ruskih vazduhoplovnih baza, uključujući i one udaljene hiljadama kilometara od ukrajinske teritorije, poput poznate baze „Olenja“ na Kolu.
PROČITAJTE JOŠ:
6
0
15
Upravljanje je vršeno preko ruskih telekomunikacionih mreža, a komandni centri nalazili su se na više mesta, čak u tri vremenske zone. Cilj je bio jasan — uništiti ključne nosače krstarećih projektila koji su predstavljali jednu od najvažnijih komponenti ruske nuklearne trijade.
Rusija je godinama ponosno isticala svoju nuklearnu trijadu — kombinaciju podmornica, kopnenih raketnih sistema i strateške avijacije, kao garant svoje vojne moći i globalnog statusa. Međutim, ovaj napad ukazuje na ozbiljnu ranjivost upravo one komponente koja je smatrana najsnažnijom i najbezbednijom — strateških bombardera tipa Tu-95, Tu-160 i Tu-22M3.
Šteta je ogromna: oko 40 aviona uništeno je u samo jednom danu, što je za Rusiju gotovo nenadoknadiv gubitak, jer nijedan od ovih modela nije proizveden u Rusiji od samog početka — radi se isključivo o modernizacijama sovjetske tehnologije iz doba SSSR-a. Izgubljeni avioni ne mogu se brzo ni lako zameniti, a uvođenje novih u operativnu upotrebu realno nije moguće u kratkom roku.
Na simboličkom nivou, ovaj udar ima ogromnu težinu. Upravo na dan kada je pre tačno 29 godina, 1. juna 1996. godine, Ukrajina predala Rusiji svoj nuklearni arsenal u okviru mirovnih sporazuma i obećanja o bezbednosnim garancijama, sada se simbolično vraća kao snažan protivnik koji je uništio deo te iste moći na ruskoj teritoriji. Neki ruski analitičari i mediji porede ovaj napad sa napadom Japana na Pearl Harbor, iako je preciznije uporediti ga sa bitkom kod Cušime 1905. godine, kada je Ruska flota doživela katastrofalan poraz.
Ovaj čin pokazuje da je Ukrajina spremna da vodi asimetrični rat — ne samo na svom tlu, već i duboko u neprijateljskoj teritoriji, koristeći tehnologiju, kreativnost i izuzetno preciznu obaveštajnu pripremu.
Ključ uspeha operacije leži u pametnom korišćenju veštačke inteligencije i savremenih tehnologija. Ukrajinske snage su trenirale dronove da prepoznaju pravi cilj čak i među lažnim maketama koje su Rusi postavili oko svojih aviona. Očekivali su napad noću, velikim, vidljivim dronovima, dok su Ukrajinci izabrali dnevni napad malim, gotovo neprimetnim letelicama, što je potpuno razorilo rusku protivvazdušnu odbranu.
Takođe, operacija je uključila visok nivo infiltracije — ukrajinski agenti i operatori dronova uspešno su delovali u blizini sedišta FSB-a i drugih ključnih objekata, što potvrđuje koliko je duboko ova akcija bila pripremljena i koliko je Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) uspela da prodrma ruske redove.
Ova operacija nije samo vojni poraz — ona je i težak psihološki udarac za Rusiju. Ruski građani su godinama gajili ponos zbog svoje moći i sigurnosti, naročito vezano za nuklearnu flotu. Gubitak velikog broja strateških bombardera ozbiljno potkopava tu sliku i otvara pitanja o opravdanosti i smislu sukoba. Pojedini analitičari smatraju da bi ovo moglo dovesti do porasta nezadovoljstva unutar Rusije i dodatno slabljenje podrške režimu.
Sa druge strane, Ukrajina ovom operacijom šalje jasnu poruku Zapadu i međunarodnoj zajednici — njena sposobnost da nanese takve udarce pokazuje da sukob neće biti kratkotrajan i da Ukrajina poseduje tehnološke i operativne kapacitete za dugotrajan otpor.
Ukrajinski rat odavno nije samo sukob konvencionalnim snagama — on je postao poligon za inovacije, asimetrične taktike i primenu visokih tehnologija. Od potapanja krstarice Moskva do udara na strateške bombardere u dubini Rusije, Ukrajina konstantno pomera granice vojne strategije i dokazuje da je moderni rat mnogo kompleksniji od pukog sukoba tenkova i artiljerije.
S druge strane, Rusija se sve više oslanja na spoljnu pomoć za raketne sisteme, dok njena mornarica u Crnom moru uglavnom sedi blokirana, a strateška avijacija je ostala bez svojih najvažnijih komponenti.
U noći između nedelje i ponedeljka, ruske snage izvele su žestok napad na Harkov, koristeći dronove i balističke projektile, pri čemu je povređeno najmanje šest osoba, među kojima i sedmogodišnje dete. Meta udara bio je okrug Kolodnohirski, dok su u okrugu Kjivski rakete eksplodirale na saobraćajnici i pored stambenih zgrada, izazvavši veliku materijalnu štetu. Gradonačelnik Igor Terehov naveo je da su oštećene brojne kuće i vozila. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi napad mogao biti deo šire ruske odmazde za nedavne uspehe ukrajinskih snaga u obaranju ruskih vojnih aviona, ističući da su obaveštajci već ranije imali informacije o pripremama za novi veliki udar. Prošle noći, u ukrajinskom vazdušnom prostoru zabeleženo je gotovo 500 ruskih dronova, a korišćene su i krstareće rakete Kalibr s pomorskih platformi. Harkov i njegova okolina, koji su pod stalnim udarima ruskih snaga, ponovo su postali simbol eskalacije brutalnog rata u kojem civilna infrastruktura i stanovništvo trpe najteže posledice.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare