Oko 373 miliona građana EU ima šansu da oblikuje pravac kojim će se Evropa kretati u narednih pet godina

Mada izbori zvanično traju od 6. do 9. juna, Estonci su mogli već od ponedeljka, 3. juna, da iskoriste svoje biračko pravo, a glasaće do subote u 20.00 časova. Sutra na biračka mesta izlaze građani Holandije, a narednog dana, 7. juna, glasa se u Irskoj. Česi glasaju 7. i 8. juna, građani Malte, Letonije i Slovačke glasaće u subotu, 8. juna, a u Italiji će birališta biti otvorena 8. i 9. juna.

U ostalim državama članicama EU izbori će biti održani u nedelju, 9. juna, medju kojima i u Belgiji, gde će građani glasati i na parlamentarnim i regionalnim izborima. Minimalna starost za glasanje u većini zemalja je 18 godina, ali u Nemačkoj, Austriji, Malti i Belgiji mogu da glasaju i oni koji imaju 16 godina. U Grčkoj je minimalna starosna granica za glasanje 17 godina, dok u Mađarskoj oženjeni ili udati mogu da glasaju nezavisno od svojih godina. Glasanje na izborima obavezno je u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj i Luksemburgu.

Samo u Estoniji moguće je onlajn glasanje, dok je u većini zemalja, osim u Češkoj, Irskoj, Malti i Slovačkoj, dozvoljeno glasanje iz inostranstva. U Holandiji, Francuskoj i Belgiji moguće je glasanje preko punomoćnika, a veliki broj zemalja dozvoljava i glasanje poštom. Neke zemlje imaju i izborni prag od pet odsto, kao što su Češka, Francuska, Hrvatska, Litvanija, Letonija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka, dok Italija, Austrija i Švedska imaju prag od četiri odsto, Grčka ima prag od tri odsto, Kipar 1,8 odsto, a ostale zemlje nemaju izborni prag u svojim sistemima.

U pojedinim državama, birači mogu da glasaju samo za zatvorene liste koje ne dozvoljavaju promenu redosleda kandidata, dok u drugim mogu da biraju pojedinačne kandidate u preferencijalnom sistemu glasanja. Evropski parlament je jedina institucija EU koja se bira neposredno na izborima i mandat poslanika traje pet godina. Na ovogodišnjim izborima bira se 720 evroposlanika, što je za 15 više nego na prethodnim izborima 2019. godine. Broj poslanika koji ima svaka zemlja proporcionalan je broju njenih stanovnika, pa će tako građani Nemačke birati 96 poslanika, Francuske 81, a Italije 76, dok će najmanje poslanika imati Kipar, Luksemburg i Malta.

Većina poslanika, nakon izbora, raspoređena je po transnacionalnim političkim grupacijama u EP, na osnovu političke ideologije. Tradicionalno su dve najveće grupacije u EP - Evropska narodna partija (EPP) desnog centra i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) levog centra. Liberalne partije okupljene su u političkoj grupaciji "Obnovimo Evropu", stranke koje se zalažu za očuvanje životne sredine i borbu protiv klimatskih promen u grupaciji Zeleni-Evropski slobodarski savez, a levica u Evropskoj ujedinjenoj levici - Nordijskoj zelenoj levici.

S druge strane spektra su desničarske i krajnje desničarske grupacije Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID). U EP postoje i poslanici i partije koji deluju samostalno, kao što je Fides mađarskoj premijera Viktora Orbana.

Izbori za EP izazivaju veliku pažnju javnosti, pre svega zbog toga što se očekuje zaokret udesno u novom sazivu EP nakon uspona desničarskih i krajnje desničarskih stranaka poslednjih godina širom Evrope.