Građani EU ove nedelje glasaju na izborima za EP: Ankete predviđaju uspon desnice

Izborna trka izaziva veliku pažnju javnosti, pre svega zbog toga što se očekuje zaokret udesno u novom sazivu EP nakon uspona desničarskih i krajnje desničarskih stranaka poslednjih godina širom Evrope. Glasanje za EP, jedinu instituciju EU koju građani direktno biraju, počinje 6. juna u Holandiji, nekoliko zemalja glasaće 7. i 8. juna, a u većini država izbori će biti organizovani u nedelju, 9. juna, kada bi trebalo da budu poznati i rezultati glasanja.

Ove godine bira se 720 poslanika, za 15 više nego na prethodnim izborima 2019. godine. Broj poslanika iz svake zemlje u EP zavisi od njenog broja stanovnika, pa će tako Nemačka imati 96 poslanika, Francuska 81, Italija 76, Španija 61, a Poljska 53, dok će najmanje, po šest poslanika, imati Kipar, Luksemburg i Malta.

Na izborima učestvuju nacionalne političke stranke, ali kada se izaberu poslanici EP, većina se odlučuje da postane deo transnacionalnih političkih grupacija, kojih trenutno ima sedam: Evropska narodna partija (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID), Zeleni-Evropski slobodarski savez i Evropska ujedinjena levica- Nordijska zelena levica.

Pored njih, postoje poslanici i partije koji nisu povezane ni sa jednom većom političkom grupacijom. Od početka godine brojne ankete ukazuju da bi ID kao politička grupacija stranaka desnice i krajnje desnice, kojoj pripadaju i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Liga Matea Salvinija, kao i ECR, u kojoj su dominantne stranke Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, poljska Pravo i pravda i španski Voks, mogle da značajno povećaju broj poslaničkih mesta i "popnu" se sa šestog i petog, na četvrto i treće mesto u EP.

Iako se očekuje da će tradicionalno dve najveće političke grupacije u EP desnog i levog centra - Evropska narodna partija (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) osvojiti najviše glasova i ostati na prvom i drugom mestu, verovatno će imati manje poslanika u novom sazivu EP. Najveće gubitke, prema projekcijama, pretrpeće liberalne grupacije Obnovimo Evropu, koja uključuje stranku Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i Zeleni.
Kako se bliži glasanje, u EU raste napetost oko toga koje saveze ili koalicije političke grupacije planiraju da formiraju nakon izbora, koju je podgrejala i predsednica Evropske komisije i kandidatkinja EPP za novi mandat Ursula fon der Lajen nakon što nije odbacila mogućnost saradnje sa ECR.

Uz to, njena EPP odbila je da potpiše deklaraciju lidera socijalista i demokrata, Obnovimo Evropu, Zelenih i Levice u kojoj se traži odbacivanje saradnje sa krajnje desničarskim i radikalnim strankama. Evropske stranke levog centra upozorile su Fon der Lajen da neće podržati njenu kandidaturu za drugi mandat, ukoliko to podrazumeva podršku partija krajnje desnice, uključujući partiju Đorđe Meloni - Braća Italije.

S druge strane spektra, liderka francuske krajnje desnice iz Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen predložila je Meloni da udruže snage u novom sazivu EP nakon što je ID nedavno izbacila iz članstva Alternativu za Nemačku (AfD) pošto je vodeći kandidat AfD-a za evropske izbore Maksimilijan Krah rekao da nisu svi pripadnici SS-a bili zločinci.
Spekuliše se i da bi Fides mađarskog premijera Viktora Orbana mogao da se pridruži ECR.

Evropski parlament kao jedina institucija EU koju direktno biraju glasači iz svih 27 zemalja, povezuje građane sa izvršnom granom EU - Evropskom komisijom i Savetom EU, sastavljenim od ministara iz vlada EU. Evropski parlament i Savet EU, kao dva zakonodavna tela EU, dele ovlašćenja da usvajaju i menjaju predloge zakona i odlučuju o budžetu EU.

Članovi parlamenta, takođe, nadgledaju rad Evropske komisije i drugih organa EU i sarađuju sa nacionalnim parlamentima zemalja članica EU. Iako je EP jedina demokratski izabrana institucija EU, glasanjem na izborima građani indirektno utiču i na sastav ostalih tela EU.

Tako će jedan od prvih zadataka poslanika u EP, nakon što izaberu predsednika EP na prvoj plenarnoj sednici, biti da izaberu novog predsednika Evropske komisije, kojeg imenuju države članice. EP odobrava i 27 komesara, po jednog iz svake države članice EU, koji će voditi EU u narednih pet godina, kao i viskog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Izbor predsednika EK vrši se takozvanoj po proceduri špicenkandidata, odnosno procesa tokom kojeg evropske političke partije, pre izbora, predlažu vodeće kandidate za tu funkciju. Građani EU mogu da podrže određenog kandidata glasanjem za određenu stranku. Najveća politička grupacija nakon izbora ima najveći mandat da predloži kandidata za predsednika EK, kojeg EP bira apsolutnom većinom nakon izbora, na predlog država članica.
Ako kandidat ne dobije dovoljno glasova, zemlje članice EU moraju da predlože drugog kandidata.

Evropske političke stranke nisu u obavezi da predlože vodećeg kandidata za lidera EK, a mogu i da predlože više kandidata, što su neke i učinile, dok su ECR i ID odlučile da ne predlože svoje kandidate. EPP je kao vodećeg kandidata predložila aktuelnu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, Nikolas Šmit kandidat je Partije evropskih socijalista, dok je Obnovimo Evropu sada predložila tri kandidata - Valeri Hajer, Sandra Gozija i Mari-Agnes Štrak Cimernam.

Valter Bajer kandidat je Partije evropske levice, Bas Eikaut i Teri Rajntke kandidati su Evropske zelene stranke, Raula Romevu i Majlis Rosberg predložila je Evropska slobodna alijansa, Valerija Gilečkog Evropski hrišćanski politički pokret, a Anju Hiršel i Marsela Kolaja Evropska gusarska partija.