Odsečen od svega i svih resursa, ovaj grad je Putinu najveći trn u oku

Linija fronta teritorije koju drži Rusija na istoku - gde su žestoke borbe dospele u ćorsokak poslednjih nedelja - udaljena je oko 16 kilometara. Ukrajinski zvaničnici su naredili evakuaciju, rekavši da su resursi suviše oskudni i da je previše opasno ostati. Tri stambena naselja Slavjanska su bez struje, što neće moći da se popravi u bliskoj budućnosti. Postoji velika nestašica goriva i konstantno granatiranje traje većinu noći.

Uprkos svemu ovome, i uglavnom zatvorenom centru grada, skoro 20 odsto stanovnika - oko 20.000 ljudi - ostalo je u svojim domovima, rekla je Svitlana Viuničenko, portparol gradonačelnika.Među njima su Oksana Morgun i njen dugogodišnji prijatelj Oleksandr Olaiarov. Zajedno se voze bicklom kući, radi bezbednosti, što im je preraslo u naviku od kada je rat počeo."Mi spavamo odvojeno, ali sve ostalo radimo zajedno", kaže Morgun, koja je zajedno sa svojim suprugom, komšinica sa Olaiarovim i njegovom porodicom.Dvoje prijatelja su stalno u kontaktu, posebno noću kada je grad granatiran, prenosi NPR.org.

"Kada doće noć i počnu napadi projektilima, mi smo na telefonima: "Sve je u redu? Sve je u redu? Sve je u redu?", pitamo jedni druge", kaže Morgun. "Zaista je teško, ali opstajemo", rekla je.Većina prodavnica u centru grada je zatvorena daskama, javne bašte i parkovi su zarasli, a zgrade su oštećene nedavnim granatiranjem. Nekoliko kafića ostaje otvoreno, uglavnom zbog grupa ukrajinskih vojnika koji svraćaju na kafu da se opuste pre nego što se vrate na front.

"Stacionirani smo u blizini", objašnjava vojnik. On kaže da se linije fronta nisu mnogo pomerile poslednjih nedelja.Nedavni raketni udar ovde ostavio je krater duž stambenog bulevara i oštetio je osam stambenih zgrada i školu, rekao je gradonačelnik. Šteta je privukla nekoliko posmatrača, uglavnom starijih stanovnika koji žive u obližnjim zgradama.

Ljudmila Fakhrutdinova i njena komšinica svratile su da pogledaju kako sve izgleda dok se vraćale kuće nakon što su u crkvi preuzele humanitarnu pomoć. Njihove torbe su pune hrane i odeće, zahvaljujući ukrajinskim i međunarodnim donatorima. Ona i njena komšije provode noći u hodniku zgrade pošto njihove spavaće sobe imaju prozore.Za Viktoriju Batičenko, gledanje štete je bolno."Osećam potpuni očaj", kaže Batičenko dok jeca. "Mislim na ljude koji su izgubili svoje domove".

Njena tuga je kako kaže produbljena zbog ovdašnje istorije. Slavjansk je prvi grad koji su 2014. godine zauzeli borci koje održava Rusija. Ukrajina ga je kasnije povratila, a Batičenko kaže da su naporno radili kako bi sve obnovili."Mi smo Ukrajinci", kaže ona. "Uvek smo bili deo Ukrajine. Želim da živim u Ukrajini", dodala je.Ljubov Mahli (75) sa narandžastom maramom vezanom oko glave, sluša razgovor. Ona pokazuje na zgradu odmah iza kratera projektila."Ovo je moja kuća. Videla sam sinoć projektil. Ali do sada smo navikli", rekla je ona.Živi sama u stanu na petom spratu. Njen muž je preminuo, a deca, unuci i praunuci su otišli iz Slavjanska u prestonicu Ukrajine Kijev i druge delove Evrope.Mesecima je u gradu nestajala voda, pa je Mahli morala da nosi vodu uz stepenice. Pre otprilike dve nedelje, zvaničnici su ponovo uspostavili vodosnabdevanje tako da je konačno vratila vodu u svoj stan.Ipak ona ne planira oda uskoro. "Ne mogu da odem. Ne želim strance u svom domu", rekla je.BONUS VIDEO: Slavjansk pod žestokim udarom ruske vojske

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apslovjanskpodzestokimudaromruskevojskegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3775547"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News