Od rata sa SPC do Vaseljenskog patrijarha, Milo neguje licemerje prema crkvi

"Duboke veze između Majke Crkve i crnogorske države", navedeno je u saopštenju kabineta predsednika Đukanovića, koji se u Istanbulu sastao sa patrijarhom Vartolomejem, što je bila prva poseta crnogorskog šefa države Vaseljenskoj patrijaršiji nakon 1899. godine, kada je knez Nikola Petrović boravio u Istanbulu.Vaseljenski patrijarh Vartolomej je zahvailo Đukanoviću na iscrpnim informacijama o svim pitanjima koja okopiraju i njegovu pažnju, ukazao da je dva puta imao priliku da boravi u Crnoj Gori kojoj upućuje blagoslov za što skoriji prijem u EU i dalji prosperitet.

On je podsetio i na dugogodišnje prijateljstvo sa mitropolitom Amfilohijem, posebno istakavši njegov doprinos realizaciji sabora na Kritu. Paradoksalno, upravo je sa mitropolitom Amfilohijem crnogorski predsednik imao žestoke sukobe oko pomenutog Zakona o slobodi veroispovesti, neposredno pred njegovu smrt 2020. godine.Sporni zakon i litijeCrnogorske vlasti su 2019. godine najavile usvajanje novog Zakona o slobodi veroispovesti koji nalaže da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine, što obuhvata i imovinu Srpske pravoslavne crkve. Đukanović tada verovatno nije mogao da pretpostavi do kakve reakcije će dovesti potez koji je najavio. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice crnogorskih gradova - od brda do mora, izražavajući tako protest protiv odluke crnogorskih vlasti koja je od strane opozicije i verskih zajednica označena kao neustavna.

Tadašnji mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poveo je građane u litije koje su trajale mesecima i umnogome doprinele okončanju vladavine Demokratske partije socijalista (DPS), koju predvodi Đukanović. Na parlamentarnim izborima 2020. godine, DPS je izgubila većinu i po prvi put nakon 30 godina preselila se u opozicione klupe.Nije tada mogao Đukanović da kaže išta pohvalno o mitropolitu Amfilohiju obzirom na otvoreni sukob koji je imao sa SPC, ali i sa samim mitropolitom o kome je u imperativu sada govorio vaseljenski patrijarh. Uz to, crnogorski predsednik je te 2020. izopšten iz SCP, kao i poslanici u parlamentu koji su glasali za usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti.Kiša uvredaNeretko je Đukanović SPC optuživao za remećenje mira i uplitanje u unutrašnja pitanja Crne Gore. Prema njegovom mišljenju, SPC je remetilački faktor i u Crnoj Gori i u regionu.  Đukanović ističe „kroz svu istoriju Balkana nije nikada bio problem da se nađe povod za novi rat“, i da se projekat „Ruskog sveta“ na Balkanu zove „Srpski svet“, a Crna Gora se smatra njegovim prirodnim delom.“

„Srpski popovi na društvenim mrežama kliču ‘triput ura’ čečenskom predsedniku Kadirovu koji je poslao svoje specijalce na Kijev. Proruske snage u Srbiji, Crnoj Gori, u Republici Srpskoj organizuju skupove podrške Putinu i slave ‘podvige’ ruske vojske. Medijska infrastruktura, uz obilatu finansijsku podršku za takvo delovanje, već odavno je postavljena u regionu. Centri su u Beogradu i Banjaluci, odakle aktivnost šire na Crnu Goru i celi region“, rekao je nedavno crnogorski predsednik.Procvat CPCKada je na Cetinju najavljeno ustoličenje novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, Đukanović je bio prvi zvaničnik koji se tome oštro usprotivio i podržao proteste građana koji su organizovani u crnogorskoj prestonici.Sam Đukanović je prisustvovao jednom od njih, baš na dan ustoličenja mitropolita Joanikija kada su zabeleženi i neredi na Cetinju, ali i sukobi policije i građana. I dok predsednik Crne Gore smatra da mitropolit nije trebalo da se ustoliči u Cetinjskom manastiru, njegova zdušna podrška usmerena je na razvoj Crnogorske pravoslavne crkve (CPC).Crnogorska pravoslavna crkva koju kanonski ne priznaje nijedna patrijaršija obnovljena je na Svetog Luku 31. oktobra 1993. godine, a sedam godina kasnije zvanično upisana u državni registar. CPC nema razvijeno monaštvo ni manastir, a sveštenika je oko 25. Njen poglavar je mitropolit je Mihailo, svetovnog imena Miraš Dedeić. Kanonski, CPC ne priznaje nijedna pravoslavna crkva, osim dugogodišnje podrške Kijevske patrijaršije koja je 2018. odlukom Cargigradske patrijaršije postala autokefalna.CPC, međutim, ima podršku dela crnogorske političke elite, oličene u predsedniku Milu Đukanoviću. Đukanović je u više navrata izjavljivao da bi obnova crnogorske autokefalne crkve bila važan korak u ispravljanju istorijske nepravde i da su na tome radili, ali je to spor proces.Po njegovoj oceni SPC u Crnoj Gori čuva infrastrukturu ideje „Velike Srbije".BONUS VIDEO Abazović: Ako se Đukanović povuče iz politike, to će biti dobro za Crnu Goru

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zoomdritanabazovicdjukanovicpovlacenjeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2936696"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram