Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena objavila je tranšu tajnih dokumenata za koje se neki istoričari, ali i neki teoretičari zavere nadaju da bi mogli da rasvetle ubistvo predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine.
Očekuje se da će to produbiti debatu između savezne vlade i istraživača, koji su tvrdili da su CIA, FBI i druge agencije za nacionalnu bezbednost neprestano ometale otvaranje dokumenata, što je odobrio Kongres.
Dugogodišnji istraživači Džona Kenedija kažu da izdanje verovatno ne uključuje pištolj koji bi suštinski promenio razumevanje javnosti o okolnostima oko Kenedijeve smrti – niti, tvrde istoričari, postoji verovatnoća da postoji negde drugde.
PROČITAJTE JOŠ:
Ali, za mnoge zakonodavce i zagovornike transparentnosti, objavljivanje svih preostalih dokumenata, kako je to naložio Kongres 1992. godine, znači vraćanje vere u funkcionisanje Vlade. Ispitivanje javnog mnjenja odavno je pokazalo da većina Amerikanaca ne veruje zvaničnom nalazu Vorenove komisije da je Kenedija ubio jedan čovek, Li Harvi Osvald, i to sam.
„Zato što je [Vladi] trebalo toliko vremena da izvuče ove zapise, bez obzira šta izađe, niko neće verovati da je to to“, rekao je jedan zvaničnik.
U oktobru je predsednik Džo Bajden odložio zakazano puštanje dokumenata da bi se „zaštitio od identifikovane štete po vojnu odbranu, obaveštajne operacije, sprovođenje zakona ili vođenje spoljnih odnosa koje je takve težine da nadmašuje javni interes u momentalnom otkrivanju“.
Agencije koje žele da nastave da čuvaju određene dokumente posle decembra 2022. moraju da dostave Beloj kući „neklasifikovan indeks koji za svaki dokument identifikuje razloge zbog kojih agencija predlaže nastavak odlaganja objavljivanja informacija u takvoj evidenciji“, navodi se u Bajdenovoj naredbi o objavljivanju.
Ta naredba je nalagala da indeksi budu objavljeni zajedno sa preostalim dokumentima 2022. godine.
Bonus video: Ko je Džo Bajden
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar