Ovo je plan za odbranu Evrope bez američkog oružja: Sistemu može da se pridruži i Srbija

Iz planova je za sada izostavljena i Velika Britanija.

"Moramo kupovati više evropskog. Jer to znači jačanje evropske odbrambene tehnološke i industrijske baze," rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, najavljujući program "Spremnost 2030."

U nastojanju da ojača veze sa saveznicima, Brisel je u program uključio zemlje poput Južne Koreje i Japana, kao i Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA).

Na kraju, Evropa bi mogla potrošiti čak 800 milijardi evra na odbranu.

„Ne treba da gledamo samo na Rusiju kao pretnju, već da posmatramo globalne geopolitičke situacije i gde će Amerikanci usmeriti svoju stratešku pažnju,“ rekao je novinarima evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus.

Povećanje odbrambenog budžeta EU

Poslednjih godina oko dve trećine narudžbina EU za odbranu otišlo je američkim vojnim kompanijama.

Komisija je predstavila svoj dugoročni predlog odbrambene politike, poznat kao "bela knjiga", i niz zakonskih predloga s ciljem da državama olakša povećanje vojne potrošnje i stvori sveobuhvatnije evropsko odbrambeno tržište.

"Ne radimo ovo da bismo krenuli u rat, već da bismo se pripremili za najgore i odbranili mir u Evropi," rekla je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljne poslove.

Glavni razlog jačanja evropskog vojno-industrijskog kompleksa jeste pretnja iz Rusije, ali i postupci američkog predsednika Donalda Trampa koji Evropu primoravaju da deluje brzo.

Zabrinutost zbog prevelikog oslanjanja na SAD naglašena je Trampovom iznenadnom odlukom da obustavi isporuku oružja i razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, kako bi izvršio pritisak na Kijev da prihvati mirovne pregovore sa Rusijom.

Raspodela budžeta i novi odbrambeni fond

Najkonkretniji predlog Komisije jeste obećanje da će obezbediti do 150 milijardi evra zajmova državama članicama EU, koje će se koristiti za odbranu u okviru novog finansijskog instrumenta SAFE.

Iako će zajmovi biti dostupni samo državama EU, prijateljske zemlje izvan bloka takođe mogu učestvovati u zajedničkoj nabavci oružja.

Prema predlogu SAFE, zajednička nabavka oružja otvorena je za: Ukrajinu, Norvešku, Švajcarsku, Island i Lihtenštajn (EFTA), zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU, treće zemlje sa kojima EU ima Partnerstvo za bezbednost i odbranu.

Do kraja januara EU je imala šest bezbednosnih partnerstava: sa Norveškom, Moldavijom, Južnom Korejom, Japanom, Albanijom i Severnom Makedonijom.

Turska i Srbija, kao kandidati za članstvo u EU, takođe bi mogle da se pridruže ovom sistemu.

Međutim, SAD i Velika Britanija su za sada isključene – iako bi se britanski status mogao promeniti.

"Radimo na odbrambenom i bezbednosnom partnerstvu sa Velikom Britanijom. Nadam se da ćemo do samita u maju imati konkretne rezultate," rekla je Kaja Kalas.

Kanada je takođe izrazila interesovanje za jačanje bezbednosnih odnosa sa EU.

Komisija je u sredu predložila i veću odbrambenu saradnju sa Australijom, Novim Zelandom i Indijom.

Povlašćeni tretman za evropske firme

EU planira povlašćeni tretman za evropske proizvođače oružja, što je pokušaj da se udovolji Francuskoj, jednoj od vodećih evropskih vojnih industrija.

Kako bi se ograničio uticaj kompanija izvan EU, sporazum zabranjuje stranim zemljama pristup poverljivim informacijama.

Takođe, postavljen je minimalni prag od 65% evropskih komponenti u proizvodnji oružja finansiranog EU fondovima. Ova definicija uključuje i Ukrajinu i Norvešku.

Novi fond isključuje vojne sisteme u kojima država izvan EU ima ključnu ulogu u dizajnu ili kontroli korišćenja – što potencijalno eliminiše većinu zajedničkih projekata proizvodnje američke vojne opreme u EU.

Zajmovima će se finansirati zajednički projekti dve ili više država članica EU, kako bi se smanjila fragmentacija evropske odbrambene industrije.

"Eliminišemo fragmentaciju tako što podstičemo članice da se udruže i kupuju isto oružje po boljoj ceni," rekao je visoki zvaničnik EU.

Finansiranje vojne industrije i budžetska pravila
Evropska komisija planira olakšati finansiranje vojnih nabavki i omogućiti državama da zaobiđu stroga fiskalna pravila EU.

•  Članice EU moći će da prekorače ograničenja javne potrošnje do 1,5% BDP-a u periodu od četiri godine
•  Rok za traženje zajmova je 30. jun 2027.
•  Novac se može povući do kraja 2030.
•  Zajmovi moraju biti vraćeni u roku od 45 godina

Planovi EU predstavljeni u sredu jasno pokazuju da Evropa zatvara vrata američkim proizvođačima oružja i sve više ulaže u sopstvenu vojnu industriju.

Kako piše Politico, ovim korakom Evropa se priprema za najgore – jačanje vojnih kapaciteta kako bi smanjila zavisnost od SAD i bila spremna na potencijalne buduće sukobe.