1
Čini se da je Rusija na pravom putu da proizvede skoro tri puta više artiljerijske municije od Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, što je ključno za rusku ofanzivu u Ukrajini koja se očekuje kasnije ove godine. "Rusija mesečno proizvodi oko 250.000 artiljerijske municije ili oko tri miliona godišnje", procene su obaveštajnih službi NATO-a o ruskoj odbrambenoj proizvodnji koje su podelili sa CNN-om. Amerika i Evropa zajedno imaju kapacitet da generišu samo oko 1,2 miliona municije godišnje za slanje u Kijev, rekao je za CNN visoki evropski obaveštajni zvaničnik. U svom arsenalu Rusija ima moćna oružja, rakete, tenkove, a sada i vazdušne bombe FAB-1500.
Američka vojska je postavila cilj da proizvodi 100.000 artiljerije mesečno do kraja 2025, što je manje od polovine ruske mesečne proizvodnje, a čak je i taj broj sada nedostižan, jer je finansiranje Ukrajine od 60 milijardi dolara stopirao Kongres.
„Ono u čemu se sada nalazimo je proizvodni rat. Ishod u Ukrajini zavisi od toga koliko je svaka strana opremljena da vodi ovaj rat“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za CNN.
Zvaničnici kažu da Rusija trenutno dnevno ispaljuje oko 10.000 granata u poređenju sa samo 2.000 sa ukrajinske strane. Prema jednom evropskom obaveštajnom zvaničniku koji je želeo da ostane anoniman, taj odnos je još lošiji na pojedinim mestima duž 960 kilometara dugog fronta.
Taj nedostatak dolazi u možda najopasnijem trenutku za ukrajinske ratne napore od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Američki novac za naoružavanje Ukrajine je nestao, a republikanci u Kongresu su praktično zaustavili finansiranje. U međuvremenu, Rusija je nedavno zauzela ukrajinski grad Avdejevku i smatra da vodi „glavnu reč“ na bojnom polju. Ukrajina ne samo da ima probleme sa nedostatkom municije, već i sa nedostatkom ljudstva na linijama fronta.
SAD i saveznici Ukrajini su dali niz veoma sofisticiranih sistema, uključujući tenk Abrams i, uskoro, borbene avione F-16.
„Pitanje broj jedan je municija. To su te artiljerijske granate, jer tu Rusija zaista ima prednost“, rekao je zvaničnik NATO-a.
Rusija upravlja artiljerijskim fabrikama svaki dan u smenama od 12 sati, rekao je zvaničnik NATO-a. Trenutno u sektoru odbrane radi oko 3,5 miliona Rusa, dok je pre rata taj broj bio između dva i 2,5 miliona. Rusija takođe i uvozi municiju: Iran je prošle godine poslao najmanje 300.000 artiljerijskih granata, a Severna Koreja je obezbedila najmanje 6.700 kontejnera municije sa milionima granata.
„Sve što ima, Rusija ulaže u rat. Njihova ratna mašina radi pod punom opremom“, kaže pomenuti zvaničnik.
Približan ekvivalent u SAD bio bi kada bi se predsednik Džozef Bajden pozvao na Zakon o odbrambenoj proizvodnji, rekao je američki zvaničnik, koji predsedniku daje ovlašćenje da naredi kompanijama da proizvode opremu za podršku nacionalnoj odbrani.
Međutim, to još uvek nije dovoljno da Rusija zadovolji svoje potrebe, kažu američki i zapadni zvaničnici, a zapadni obaveštajni zvaničnici ne očekuju da će Rusija u kratkom roku ostvariti velike dobitke na bojnom polju. Takođe postoji ograničenje ruskog proizvodnog kapaciteta, kažu oni i dodaju da će ruske fabrike verovatno dostići vrhunac u narednoj godini.
Ali, to je i dalje daleko od onoga što SAD i Evropa proizvode za Ukrajinu, posebno bez dodatnog američkog finansiranja.
Evropske nacije pokušavaju da nadoknade nedostatak. Nemačka odbrambena kompanija objavila je prošlog meseca da planira da otvori fabriku municije u Ukrajini za koju je rekla da će proizvoditi stotine hiljada metaka kalibra 155 mm svake godine. Ista kompanije je u Nemačkoj napravila novu fabriku za koju se očekuje da će proizvoditi oko 200.000 artiljerijskih granata godišnje.
„Ako zaista možete da kontrolišete ekonomiju, onda verovatno možete da se krećete malo brže od drugih zemalja“, rekao je general Stiven Bašam, zamenik komandanta američke evropske komande.
Obaveštajni zvaničnici veruju da nijedna strana nije spremna da u skorije vreme ostvari bilo kakav veliki dobitak, ali na duge staze, sve ide u prilog Moskvi, posebno ako Ukrajina ostane bez američke pomoći.
„Ne ide dobro, ali sve zavisi. Ali ako pomoć stigne, nije sve izgubljeno“, rekao je zvaničnik.
Prema rečima visokog zvaničnika NATO-a, Rusija svakog meseca proizvodi između 115 do 130 raketa dugog dometa i 300 do 350 jednosmernih dronova za napad na osnovu modela koji obezbeđuje Teheran.
U poslednje vreme, Rusi čuvaju to oružje kako bi pokušali da savladaju ukrajinsku protivraketnu odbranu, i to su nadoknadili povećanjem upotrebe dronova, šaljući mesečno četiri puta više dronova nego prošle zime.
Možda je najveći izazov za Rusiju bila proizvodnja tenkova i drugih oklopnih vozila. Mesečno proizvodi oko 125 rezervoara, ali velika većina su stariji modeli koji su renovirani. Oko 86 odsto glavnih borbenih tenkova koje je Rusija proizvela 2023. godine je obnovljeno, rekao je zvaničnik NATO-a.
Moskva je izgubila najmanje 2.700 tenkova, što je dvostruko više od ukupnog broja koji je prvobitno bio raspoređen u Ukrajini u februaru 2022.
Takođe, Rusija je počela da koristi moćnu vazdušnu bombu koja je desetkovala ukrajinsku odbranu i poremetila ravnotežu na linijama fronta.
U pitanju je bomba FAB-1500, u suštini oružje od 1,5 tone od kojeg se skoro polovina sastoji od eksploziva. Lansiraju je borbeni avioni sa udaljenosti od 60-70 kilometara, što je van dometa mnogih ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane (PVO).
FAB-1500 je najmoćnija u porodici „glupih bombi“ iz sovjetske ere koja se sada konvertuje u fabrici u blizini Moskve u jeftinu, ali moćnu verziju projektila.
Jedan vojnik ukrajinske 46. odvojene aeromobilne brigade kaže da je šteta koju izaziva ova bomba veoma ozbiljna.
„Ako preživite, zagarantovano ćete imati kontuziju. To stvara veliki pritisak na moral vojnika“, kaže on.
BONUS VIDEO UKRAJINA: Pregovori, eskalacija ili nešto treće? – Petar Bošković i Dragomir Anđelković