Sjedinjene Američke Države su se ozbiljno spremale za ruski nuklearni napad u Ukrajini: "Nije bilo hipotetički"

Predsednikova administracija bila je posebno zabrinuta da bi Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje na ratištu, rekli su zvaničnici. Novinar CNN-a Džim Skiuto prvi put je o tome pisao još 2022, ali u svojoj knjizi "Povratak velikih sila" otkriva ekskluzivne pojedinosti o neviđenom niovu planiranja za nepredviđene situacije jer su visoki zvaničnici Bajdenove administracije postajali su sve zabrinutiji zbog situacije.

"To je ono što nam je sukob nagoveštavao... Tako smo verovali i mislim da je naše pravo da se rigorozno pripremimo i učinimo sve što je moguće da se to ne dogodi", rekao je visoki dužnosnik administracije.

Ono što je navelo Bajdenovu administraciju da dođe do tako zapanjujuće procene nije jedan pokazatelj, već niz događaja, analiza i - što je ključno - vrlo osetljivih novih obaveštajnih podataka.

Strah administracije od ruskog nuklearnog udara, rekao je drugi viši zvaničnik administracije, "nije bio samo hipotetički nego se temeljio i na nekim informacijama koje su prikupljene". "Morali smo da planiramo tako da budemo u najboljoj mogućoj poziciji u slučaju da se taj nezamislivi događaj stvarno dogodi", rekao je on.

Tokom tog perioda, od kasnog leta do jeseni 2022, Savet za nacionalnu bezbednost sazvao je sastanke kako bi dogovorilo planove za nepredviđene situacije, "za slučaj ili vrlo jasne naznake da će Rusi nešto učiniti, napasti nuklearnim oružjem, ili ako se to već dogodi", rekao je zvaničnik.

"Mislim da mnogi od nas koji dolaze na svoje poslove ne očekuju da će potrošiti značajnu količinu vremena pripremajući se za scenario za koji se pre nekoliko godina verovalo da je iz nekih prošlih vremena", kazao je on.

Opkoljeni Rusi

Kasno leto 2022. bio je jako loš period za ruske snage u Ukrajini. Ukrajinske snage napredovale su prema okupiranom Hersonu na jugu. Taj grad bio je najveći koji su ruske snage osvojile od početka rata, a u tim trenucima bili su prisiljeni da se povuku pred ukrajinskom kontraofanzivom.

Ono što je ključno, navodi CNN, je da su zbog brzog napredovanja ukrajinskih jedinica sve ruske jedinice bile u opasnosti od opkoljavanja. Stav Bajdenove administracije bio je da bi takav katastrofalan gubitak mogao da bude "potencijalni okidač" za upotrebu nuklearnog oružja.

"Da je značajan broj ruskih snaga bio pregažen,​ to bi bila neka vrsta potencijalne pretnje ruskoj teritoriji ili ruskoj državi", rekao je viši zvaničnik i da je u Hersonu u to vreme bilo sve više znakova da bi ruske odbrambene linije mogle da se urušie. Desetine hiljada ruskih vojnika je bilo potencijalno ranjivo.

Rusija je gubila tlo unutar ukrajinske suverene teritorije, ne unutar Rusije, ali američki zvaničnici bili su zabrinuti da ruski predsednik Vladimir Putin to vidi drugačije. Rekao je ruskom narodu da je Herson deo Rusije, pa bi mogao da shvati tamošnji gubitak kao direktnu pretnju sebi i ruskoj državi.

"Naša procena je već neko vreme bila da bi jedan od scenarija u kojem bi oni razmatrali korišćenje nuklearnog oružja uključivao stvari poput egzistencijalnih pretnji ruskoj državi, direktnih pretnji ruskoj teritoriji", rekao je viši zvaničnik administracije.

U takvoj proceni Rusija bi mogla na taktički nuklearni napad da gleda kao na sredstvo odvraćanja od daljih gubitaka teritorije koju drži Rusija u Ukrajini, kao i bilo kakvog potencijalnog napada na samu Rusiju.

Mogućnost "fols fleg" napada

U isto vreme ruska propagandna mašina širio je novu lažnu priču o ukrajinskoj prljavoj bombi, za koju su se američki zvaničnici plašili da bi mogla da bude pokriće za ruski nuklearni napad.

U oktobru 2022. ruski ministar odbrane Sergej Šojgu uputio je niz telefonskih poziva zvaničnicima odbrane u SAD-u, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Turskoj, rekavši im da je Kremlj "zabrinut zbog mogućih provokacija Kijeva koje uključuju korišćenje prljave bombe".

Ruski ambasador u UN-u dostavio je pismo direktno Ujedinjenim nacijama s detaljima iste navodne pretnje. Ruski zvaničnici su tvrdili da će Ukrajina napraviti i detonirati prljavu bombu protiv ruskih snaga, a zatim su za napad okrivili Rusiju.

Američki zvaničnici odbacili su ruska upozorenja, ali su se plašili motivacije koja iza njih stoji. "Ruske poruke govorile su o mogućnosti da Ukrajina upotrebi prljavu bombu, za koju smo videli da nije utemeljena u stvarnosti", rekao je viši zvaničnik administracije.

Više zabrinjavajuće za tog zvaničnika bilo je to što bi Rusi govorili te stvari "ili kao izgovor da učine nešto ludo ili kao pokriće za nešto što su sami hteli da učine". "Tako da je to bilo prilično alarmantno."

Pojavila se još jedna informacija koja je takve zabrinutosti podigla na novi nivo. Zapadne obaveštajne agencije primile su informaciju da se u komunikaciji među ruskim zvaničnicima izričito govori o nuklearnom udaru.

Kako je to opisao viši zvaničnik Bajdenove administracije: "Bilo je naznaka, koje smo otkrivali na druge načine, da je to bilo u najmanju ruku nešto o čemu se pričalo na nižim nivoima ruskog sistema".

Američki pristup ruskim internim komunikacijama se i ranije pokazao kao vrlo funkcionalan. Uoči invazije na Ukrajinu SAD je presreo ruske vojne komandante kako razgovaraju o pripremama za invaziju. Američke obaveštajne procene su na osnovu te komunikacije predvidele da je invazija neizbežna, što se pokazalo tačnim.

"To nikada nije samostalna, crno-bela procena", rekao je viši zvaničnik pa dodao: "Ali činilo se da nivo rizika raste, bio je viši od nivoa rizika u bilo kojem drugom trenutku".

Da li bi Amerika unapred znala?

Vašington ni u jednom trenutku nije otkrio obaveštajne podatke koji pokazuju da Rusija preduzima korake da mobiliše svoje nuklearne snage za izvođenje takvog napada.

"Očigledno smo stavili visok prioritet na praćenje i mogli smo pratiti takva kretanja njegovih nuklearnih snaga", rekao je viši zvaničnik. "I ni u jednom trenutku nismo videli nikakve naznake koraka koje bismo očekivali da će preduzeti ako krenu prema korišćenju nuklearnog oružja".

Međutim, američki zvaničnici nisu bili sigurni da li će znati da li Rusija premešta taktičko nuklearno oružje na pozicije za ispaljivanje. Za razliku od strateškog nuklearnog oružja, sposobnog da uništi cele gradove, taktičko ili bojno nuklearno oružje dovoljno je malo da se može u tajnosti premeštati i može se ispaliti iz konvencionalnih sistema koji su već raspoređeni na ukrajinskom frontu.

"Ako su planirali da koriste taktičko nuklearno oružje, naročito taktičko nuklearno oružje vrlo niske snage, a posebno ako misle da koriste samo jedno ili vrlo mali broj, tada ne možemo da tvrdimo da bismo sto posto jasno znali", rekao je zvaničnik. Nekoliko najviših zvaničnika Bajdenove administracije stupilo je u hitnu, konkretnu akciju. Državni sekretar Entoni Blinken je "vrlo direktno" komunicirao s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom o zabrinutosti Sjedinjenih Američkih Država, prema rečima visokih zvaničnika.

General Mark Majli, nazvao je svog ruskog kolegu, generala Valerija Gerasimova. Prema visokom američkom zvaničniku, predsednik Bajden je poslao direktora CIA-e Bila Barnsa da razgovara sa Sergejem Nariškinom, šefom ruske vanjske obaveštajne službe u Turskoj, kako bi mu preneo zabrinutost SAD-a zbog nuklearnog napada i procenio ruske namere.

SAD je takođe blisko sarađivao sa svojim saveznicima i na razvoju planova za nepredviđene situacije za ruski nuklearni napad i na prenošenju upozorenja ruskoj strani o posledicama takvog udara.

"Obavili smo brojne tajne razgovore s ključnim saveznicima kako bismo razmislili", rekao je prvi viši zvaničnik administracije. "To je obeležje našeg celokupnog pristupa -​ bolji smo i jači kada smo potpuno usklađeni sa svojim saveznicima".

Indija i Kina

Osim toga, SAD je tražio pomoć ne-saveznika, posebno Kine i Indije, da odgovore Rusiju od takvog napada.

"Jedna od stvari koje smo učinili je ta da ne samo da smo im direktno poručili, već smo snažno podsticali, pritiskali, ohrabrivali druge zemlje, prema kojima bi mogli da budu pažljiviji, da učine istu stvar", rekao je drugi viši zvaničnik.

Američki zvaničnici kažu da su pristup javnosti i javne izjave kineskog lidera Sija Đinpinga i indijskog premijera Narendre Modija pomogli u sprečavanju krize.