Zaporožje na rubu katastrofe: "Ovo je kriza kakvu svet nije video! Čak smo preklinjali i Putina"

Kad je Rusija krajem februara 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu, odmah je agresivno krenula prema Zaporoškoj oblasti. Ruski konvoj se 27. februara 2022. počeo približavati Enerhodaru. Tokom iduća tri dana, zaposleni NEZ-a ulagali su velike napore kako bi ona nastavila da radi, a stanovnici Enerhodara pokušavali su ruskim vojnicima i mehanizaciji da prepreče put do elektrane. Gradonačelnik grada pokušao je da pregovara direktno s ruskim trupama. Niti pokušaji građana niti pregovori nisu urodili plodom. Izveštaji da su Rusi otvorili vatru na građane grada pojavili su se 3. marta. Te noći jedan deo ruskih vojnika ušao je u centar grada, a drugi je krenuo prema NEZ-u. Nacionalna garda Ukrajine sukobila se s ruskim snagama u blizini elektrane, a ubrzo se u sukob uključila i ruska artiljerija. Požar je izbio nakon toga, a Rusi vatrogascima nisu dopustili da se približe elektrani kako bi ga ugasili. Zaposleni NEZ-a rekao je da su građani Enerhodara počeli da traže kalijumov jodid, preparat koji može da blokira ili smanji sakupljanje radioaktivnog joda u štitnjači, prenosi Jutarnji list.

Nuklearne elektrane stalno moraju da se nadziru kako ne bi došlo do katastrofe. Drugi zaposleni NEZ-a rekao da je na poslu bio 30 sati. Ruski vojnici su tek nakon tog perioda drugoj smeni dopustili da uđe u elektranu. Rusi su je 4. marta potpuno preuzeli. Nakon otprilike sedam dana, zaposleni Rosatoma, ruske državne nuklearne agencije, stigli su u NEZ kako bi njeno vođenje preuzeli na sebe. Ruske su snage 12. marta objavile da je NEZ postao "Rosatomova elektrana". Rusi su, de fakto, ukrali najveću evropsku nuklearnu elektranu.

Vojno postrojenje

Iako su sukobi oko elektrane tada prestali, opasnost je još uvek bila prisutna. NEZ je izgrađen za vreme Sovjetskog Saveza, a modernizovan je nakon nuklearne nesreće u Fukušimi u Japanu koja se dogodila 2011. godine. Rosatom zbog toga osoblje NEZ-a nije mogao da zameni svojim. Svih šest reaktora u elektrani ugašeno je nakon nasilnog preuzimanja u režiji ruskih snaga. Ona ne proizvodi struju, ali mora stalno da se hladi kako ne bi došlo do curenja radioaktivnog materijala. Za to su zaduženi tehničari koji poznaju svaki njen kutak. Prema podacima "Atlantika", u februaru je u elektrani radilo oko 3.000 radnika, puno manje od negdašnjih 11.000. Ti zaposleni sada rade u dužim smenama i imaju manje slobodnih dana. Ukrajinci koji su ostali na svojim radnim mestima rekli su da baš nisu imali izbora. Zaposleni u elektrani rekli su da su ih ruski okupatori naterali da uzmu rusko državljanstvo i potpišu ugovore s Rosatomom. Prema nedavno objavljenom izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), NEZ je objavio da zaposleni u elektrani koji su još uvek zaposleni Energoatoma, ukrajinske državne energetske komapnije, njoj ne smeju da pristupe. U NEZ-u trenutno rade bivši zaposleni Energoatoma koji su uzeli rusko državljanstvo i potpisali ugovor s Rosatomom i stručnjaci iz Ruske Federacije.

Povrh toga, trenutni i bivši zaposleni NEZ-a, neki od kojih su pobegli ruskim okupatorima, rekli su da Rusija zaposlene u elektrani muči kako bi radili ono što ona želi. Oni tvrde i da Rusija elektranu koristi kao vojno postrojenje, što je i opasno i u suprotnosti s međunarodnim pravom. Satelitski snimci potvrđuju tu tezu.

Energoatom se od samog početka rata u Ukrajini buni protiv okupacije NEZ-a. IAEA je nedavno utvrdila da je NEZ u lošem stanju te da bi zbog toga moglo da dođe do katastrofe. IAEA je u februaru utvrdila da postoje smetnje na poslednjem rezervnom strujnom kablu te da se elektrana zbog toga nalazi u opasnoj situaciji. Šef IAEA-e Rafael Mariano Grosi sastao se u sredu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i šefom Rosatoma Aleksejem Lihačevim kako bi im izneo svoje stavove o elektrani. Međutim, IAEA Rusiju još uvek nije uspela da natera da sarađuje, a po pitanju kršenja ljudskih prava zaposlenima elektrane ne može ništa da napravi.

"Telefonski poziv Lenjinu"

Krizu poput ove koja trenutno vlada u NEZ-u svet još nije video. Ako bi došlo do katastrofe, prvo bi stradali oni koji žive u neposrednoj blizini elektrane. Međutim, NEZ se nalazi u blizini reke Dnjepar koja se uliva u Crno more. Stručnjaci kažu da katastrofa mogla dovesti do kontaminacije cele južne Ukrajine.

Kostjantin Čebajevski radio je u NEZ-u do avgusta 2022. godine. Rusi su ga tada uhvatili i pritvorili. Optužili su ga, kaže, za komuniciranje s ukrajinskim vlastima te su ga ispitivači pretukli i naterali da potpiše lažno priznanje. Drugi koji su tada radili u NEZ-u rekli su da su Rusi u ćelije u koje stane četiri do šest osoba stavljali i po 20 osoba te da im nisu davali hranu. Jeli su samo kad bi im hranu donela rodbina. Čebajevski je rekao da su ga Rusi mučili nečim što se zove "telefonski poziv Lenjinu". Rusi bi mu prvo jedan strujni kabl pričvrstili za uvo, a drugi za prst, a zatim bi ga ispitivali dok bi ga pomoću modifikovanog telefona šokirali. "Sve se zacrni. Vidite samo belo svetlo", rekao je Čebajevski. Rusi su od njega hteli da saznaju ko mu je navodni kontakt u Ukrajini. On je rekao i da su neki zarobljenici bili prisiljeni ruskim televizijama da govore kako su Rusi prema njima bili dobri. Čebajevski je pušten nakon 18 dana u zatočeništvu, a nakon toga je uspeo da pobegne iz Enerhodara.

Ponašanje Rusa

Radnica NEZ-a Kira (rane 30-e) rekla je da su ruski čuvari nastavili da ih tuku. Da bi pobegla od ruskih okupatora, morala je da prevali put od 120 kilometara. Njen beg trajao je danima, svi ti kilometri su bili pod kontrolom Rusa. Kira je u NEZ-u radila pet godina, a tamo je radila i nakon što su je Rusi okupirali. Kira je rekla da je osam do 10 naoružanih i maskiranih muškaraca 20. maja 2023. godine provalilo u njen dom. Kako su na sebi imali pancirke, pretpostavila je da su pripadnici Savezne bezbednosne službe Ruske Federacije. Iako su joj stavili krpu preko oču, uspela je da prokljuvi da je vode u obližnju policijsku stanicu. Rekla je da su je istukli i od nje tražili da im kaže gde je njen partner, takođe radnik NEZ-a. Odgovorila im je da ne zna. "Đavola ne znaš", rekli su joj maskirani muškarci. Kira je rekla da je pretučena i mučena te da su joj muškarci električne kablove pričvrstili za uši.

"Ne znam ništa, ne znam ništa", urlala je Kira. Dodala je da joj je povez u jednom trenutku pao s očiju te da je videla da su je muškarci udarali smotuljcima papira. Rekla je da su je udarali po glavi i da joj je pukao nerv u oku. Dodala je i da su joj muškarci stavili pištolj u usta. "Snažno su me udarali, udarali su me dok sam bila na podu, srušili su me na njega. Jedan me tukao s nekom žicom, nekom belom žicom. "Dok sam bila na podu, rekli su mi: ‘Sad ćemo pozvati Čečene, oni vole cure poput tebe.‘", rekla je Kira te da dodala da su njeni mučitelji nazvali nekoga i da je čula da su zaista s nekim razgovarali. "Niko nije došao i silovao me, ali sam razmišljala o tome kako bi mogla da se ubije pomoću svojih pantalona", dodala je Kira.

Nakon što su Rusi okupirali NEZ, šef IAEA-a Rafael Mariano Grosi posetio ju je nekoliko puta. U maju je rekao da je situacija u elektrani još uvek opasna te dodao da ona nema dovoljno osoblja za poštovanje bezbednosnih protokola, čak i kad su nuklearni reaktori ugašeni. Grosi je dodao da je elektrana nekoliko puta ostala bez struje te da je snagu primala od agregata. Utvrdio je da je od Rusije zatražio da elektranu ne koristi kao skladište oružja. IAEA je priznala da nikako ne uspeva da naterati Rusiju da promeni svoje ponašanje. Rusi IAEA-inim inspektorima nisu dopustili da uđu u određene delove elektrane i provere da li su minirani, a inspektori koji su je posetili prošle nedelje rekli su da je područje oko same elektrane minirano, što se kosi s IAEA-inim principima. Grosi je prošlog meseca posetio elektranu te nakon toga utvrdio da je njeno osoblje pod velikim psihološkim pritiskom, ali da IAEA ništa ne može da napravi po pitanju torture koju zaposleni trpe.

Nesigurni status kvo

Petro Kotin, šef Energoatoma, rekao je da nuklearno gorivo u reaktorima, uprkos tome što ne rade, i dalje emituje radijaciju. Uz to, gorivu će uskoro isteći "rok trajanja". Ako ga ne uklone, moglo bi da dođe do nesreće. Kotin je rekao da gorivo treba analizirati i utvrditi da li je još uvek ispravno. Nadalje, elektranini eksterni strujni kablovi više ne rade, što znači da se ona u slučaju problema može osloniti isključivo na agregate. Kad je reč o hlađenju, vodu je elektrana donedavno crpila iz Kahovskog rezervoara. Međutim, brana Kahovka na reci Dnjepar uništena je u junu 2023. godine i elektrana se sada može hladiti isključivo pomoću manjih rezervoara kod elektrane. Grosi je rekao da je to rešenje neodrživo i da svaka vojna nesreća u blizini elektrane može biti vrlo opasna.

Edvin Liman, direktor za nuklearnu bezbednost u američkoj neprofitnoj organizaciji Savez zabrinutih naučnika, rekao je da u NEZ-u trenutno vlada "nesigurni status kvo". Liman može nastradati samo ako se "sabotira" ili ako se nađe usred "velike bitke". On smatra da nije očigledno da će se u NEZ-u ponoviti černobiljski scenario. Pomaže i to što su reaktori isključeni. Ako bi i došlo do nesreće, radnici elektrane imali bi oko 40 sati da je saniraju. Razvoj događaja nakon nesreće u NEZ-u nalikovao bi onom u Fukušimi. U najgorem slučaju, Liman i IAEA misle da bi došlo do značajne kontaminacije područja oko elektrane. Radijacija bi mogla da uđe u tamošnje vode i ljudima godinama nanositi štetu. Kotin kaže da takva nagađanja nemaju smisla. Dokle god se NEZ koristi kao vojna baza, šanse da će doći do incidenta ostaće visoke, smatra Kotin.