Putina sada okružuje "NATO jezero" i malo je reći da je besan: Evropa strahuje od drastičnog koraka, ključna je jedna tačka

Zapadni mediji su primetili da su, nakon što se Finska pridružila Alijansi prošlog aprila kao odgovor na pretnju koju je predstavljala Moskva, članice NATO-a sada "opkolile" Baltičko more, uključujući Dansku, Norvešku, Letoniju, Litvaniju, Estoniju i Nemačku, piše Njuzvik.

"Ruska invazija na Ukrajinu učinila je Baltičko more jezerom NATO-a", objavio je saradnik Kraljevskog instituta ujedinjenih službi Semjuel Ramani na mreži "Iks", pored slike koja sugeriše novoformiranu tampon-zonu protiv Rusije.

"NATO jezero je konačno stvar! Dobrodošla (Švedska)", objavio je proukrajinski korisnik mreže "Iks" "Seint Dževelin", deleći istu sliku.

"Evropska bezbednost je upravo napravila veliki iskorak. Njeni efekti su najneposredniji oko Baltičkog mora - od sada, NATO jezera", napisao je estonski generalni sekretar spoljnih poslova Jonatan Vseviov.

Međutim, Mark Hertling, bivši komandant vojske Sjedinjenih Američkih Država u Evropi rekao je da Moskva i dalje ima snažno prisustvo u regionu.

"Mnogi postavljaju mapu koja prikazuje 'NATO jezero' kao Baltičko more, ali ovde postoji opasnost. Većina nije čula za Kalinjingrad ili Suvalki jaz. Oni od nas koji smo služili u Evropi veruju da će, ako Ukrajina padne, ovo biti sledeće mesto sa kojeg će Rusija napasti", napisao je on na "Iks"-u.

Kaljingrad i Suvalki jaz

Kalinjingrad je ruska enklava u srcu regiona i okružen je članicama NATO-a. Ta ruska enklava nalazi se između Litvanije i Poljske u kojoj se nalaze ruska vojna sredstva, uključujući pomorske baze, aerodrome i raketne sisteme.

Suvalki jaz se pominje kao tačka sa koje Putin može da započne svoj napad na NATO. On je za te svrhe idealan, jer u blizini ima podršku velikog saveznika – Belorusije. Takođe, korišćenje ove tačke za napad omogućilo bi proboj na teritoriju više zemalja, poput Poljske i Litvanije.

Suvalki jaz graniči se sa Kalinjingradom s jedne strane, a ukoliko ruske ili beloruske snage zatvore jaz, to bi prekinulo sposobnost NATO-a da kopnenim putem šalje pojačanja u baltičke države. Zemlje članice Alijanse objavile su scenario, takozvani "Alajans Difens 2025", u koje se prognozira napad Kremlja. Između ostalog, upravo se Kaljingrad i Suvalki jaz pominju kao tačke sa kojih bi Rusija pokrenula napade.

U tom planu se navodi da će Rusija u septembru ove godine početi da gomila svoju vojsku na granici sa Poljskom i Litvanijom kada se pretpostavlja da bi moglo da dođe do eskalacije.

Već u oktobru, Rusija svoju vojsku i rakete srednjeg dometa premešta u Kalinjingrad, a u novembu Rusija bi mogla da započne sukob na tlu NATO-a, u području Suvalki jaza. Sledećeg marta, Rusija bi trupe prebacila na Baltik i u Belorusiju. U maju NATO će odlučiti o merama kako bi bio sprečen ruski napad na Suvalki jaz iz Belorusije i Kalinjgrada.

Komandant NATO-a će na dan X rasporediti 300.000 vojnika na istočno krilo. Scenario se završava 30 dana nakon dana X i nije jasno kako se sukob dalje odvija.

U međuvremenu, članstvo Švedske u NATO-u naširoko je pozdravljeno kao blagodat za Alijansu i udarac Rusiji.

U izjavi za Njuzvik, Dan Frid, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i saradnik u Atlantskom savetu, rekao je da pridruživanje Stokholma NATO-u predstavlja "strateški nazadak" za Rusiju koja "okrivljuje proširenje NATO-a za mnoštvo nedaća, a mnoge Putinove zapadne apologete okrivljuju pretnju proširenja NATO-a Ukrajini za pokretanje ruske invazije".