0
Slika Evrope koju poznajemo konstantno se menja. Koronavirus nas je pre dve godine paralisao i ograničio kretanje mnogih, ali je postojala nada da će uskoro doći kraj pandemiji. Nade je raspršila nova mutacija koja je nedavno otkrivena, ograničenja se ponovo vraćaju, a Stari kontinent je ponovo podeljen - na one koji se zatvaraju zbog omikrona, i na one koji veruju u moć vakcinacije.
Holanđani sada mogu da pozovu samo dva gosta u svoje domove u okviru novog lokdauna. U Danskoj, gde su maske i druga socijalna ograničenja skoro nestala zahvaljujući uspešnoj kampanji vakcinacije, bioskopi, zabavni parkovi, zoološki vrtovi i drugi objekti su ponovo zatvoreni.
Mišel de Blej (33), koji živi u Terneuzenu, gradu na jugu Holandije, rekao je da podržava te mere, ali je bio kritičan prema onome što smatra nedostatkom jasnoće i doslednosti vlade. Odluka vlade da pošalje školarce kući na božićni raspust nedelju dana ranije dovela je do toga da se mnogi roditelji muče, rekao je on.
„Jednostavno ne znate na čemu ste. Trenutno vlada velika frustriranost među narodom“, rekao je on.
Nasuprot tome, Francuska je isključila blokade, policijski čas ili zatvaranje, dok u ostatku Evrope gotovo svakodnevno stužu nove informacije i pravila zbog brzog širenja varijante omikron. „Francuski izuzetak“, pisalo je u ponedeljak na naslovnoj strani jednog lista „Le Parizijen“, što je egzaktno opisalo smer u kom se Francuska trenutno kreće.
Za sada, Francuska — kao i Španija i, u manjoj meri, Italija — se klade da će visoki stepen vakcinacije i buster doza , zajedno sa ranijim ograničenjima koja su uvedena, biti dovoljna da se omikron suzbije. U međuvremenu, Velika Britanija, Danska i Holandija su u panici, i to s pravom.
U Londonu je prošle nedelje broj slučajeva kovida porastao za 30 odsto, a gradonačelnik je proglasio „veliki incident“ — vanredni status koji oslobađa resurse. Danska sada beleži više od 9.000 novih slučajeva dnevno, što je jedna od najvećih stopa zaraze u svetu, a Holandija je postala prva zemlja u Evropi koja se vratila na potpunu blokadu zbog straha da će njen relativno mali broj internacionalnih bolnica biti zatrpan.
Španija, Italija i Francuska imaju manje slučajeva zaraze kovidom na 100.000 ljudi, nego neki od njihovih severnih suseda, bar za sada.
Antoan Flaholt, direktor Instituta za globalno zdravlje u Ženevi, rekao je da su zemlje u severnoj Evropi „imale tendenciju da budu proaktivnije, u brzom kretanju ne želeći da njihove bolnice budu pretrpane“. Za zemlje na jugu, rekao je on, ograničenja i blokade su „uvek krajnji čin“.
U svim zemljama, politiku vlasti trenutno vode i ekonomske i političke brige, usred neizvesnosti o tome koliki rizik predstavlja nova varijanta. Epidemiolozi su upozorili da čak i ako se na kraju pokaže da omikron izaziva lakše oblike bolesti, njegovo brzo širenje bi i dalje moglo da pošalje ogroman broj ljudi u bolnice.
Upozorenja podsećaju na neke od najneizvesnijih trenutaka u ranoj fazi pandemije, sa porastom broja slučajeva koji ostavlja evropske nacije sa u beznađu. Drugi Božić, koji će građani provesti u izolaciji, već je izvestan u određenim zemljama.
Vlade sada ubrzavaju proces davanja buster doza jer se gomilaju naučni dokazi da su dve doze vakcine nedovoljne da zaustave infekciju, iako se čini da vakcine smanjuju rizik od hospitalizacije i ozbiljne bolesti. Sjedinjene Države pažljivo prate Britaniju i Dansku u potrazi za tragovima šta bi se moglo dogoditi kod kuće, pošto su obe zemlje dobre u praćenju varijanti.
U Francuskoj je vlada saopštila da se sada procenjuje da je omikron izazvao stotine slučajeva i da će to biti dominantna varijanta početkom sledećeg meseca. Tokom prošle nedelje prijavljeno u proseku 52.471 slučaj koronavirusa dnevno, prema bazi podataka „Njujork tajmsa“, što je 23 odsto više u odnosu na prosek pre dve nedelje.
Vlada predsednika Emanuela Makrona podstakla je vakcinaciju izdavanjem zdravstvenih propusnica ljudima koji primaju vakcine i uspela je da škole i većinu ustanova ostavi otvorenim. Više od 70 odsto francuske populacije primilo je dve doze, iako oko šest miliona još nije primilo ni jednu dozu cepiva.
Nova ograničenja bi uništila taj uspeh samo četiri meseca pre predsedničkih izbora.
Vlada je usredsređena na pooštravanje ograničenja za nevakcinisane ljude u novoj godini, tako što će francusku zdravstvenu propusnicu učiniti dostupnom samo ukoliko su građani vakcinisani. Trenutno, ljudi mogu dobiti propusnicu sa nedavnim negativnim testom na kovid.
Vlada je takođe skratila period čekanja na buster dozu, tako da je sada moguće cepljenje na četiri do pet meseci.
„To je dosadno, ali ove godine ima barem više božićnog duha nego prošle godine, kada smo imali policijski čas“, rekla je Šerilin Ramos, studentkinja komunikologije koja je sa prijateljem šetala Jelisejskim poljima u Parizu, piše „Njujork Tajms“.
Španija se, takođe, nalazi na spisku zemalja koje se bore protiv novih ograničenja.
Prošle nedelje, zvaničnici su podigli nivo uzbune u zemlji i sada prijavljuju 50 infekcija na 100.000 ljudi, što je najveća stopa u poslednjih nekoliko meseci.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Sa značajno većim ciframa zaraze, imamo manje hospitalizacije i prijema na intenzivnu negu nego pre godinu dana. Prvi zaključak je da vakcinacija funkcioniše i da ovu zdravstvenu krizu može zaustaviti samo nauka“, poručio je premijer Pedro Sančez.
Medicinski stručnjaci se slažu da su Španiju visoke stope vakcinacije izdvojile od drugih evropskih zemalja. Više od 80 odsto zemlje je potpuno vakcinisano. Ipak, neki u javnoj zdravstvenoj zajednici izrazili su rezerve prema trenutnom pristupu vlade. Rafael Vilasanhuan, politički direktor ISGlobala, istraživačkog centra za javno zdravlje u Barseloni, rekao je da, kako zemlje u severnoj Evropi hitno pokušavaju da uspore ovu varijantu, Španija bi mogla da gubi dragoceno vreme da bi je prestigla.
„Nismo u situaciji da možemo da mislimo da je vakcina dovoljna. Na kraju možemo biti u istoj situaciji kao i drugi sa hospitalizacijama“, rekao je on.
Hose Martinez Olmos, bivši španski zdravstveni zvaničnik, koji sada radi kao profesor na Andaluzijskoj školi javnog zdravlja u Granadi, rekao je da dobrovoljne mere možda neće biti dovoljne na duži rok. On smatra da će vlada uskoro morati da uvede nova ograničenja za javne aktivnosti, kao što je ograničavanje kapaciteta u restoranima, hotelima i pozorištima i smanjenje njihovog radnog vremena.
Vlasti u Italiji, takođe razmatraju uvođenje mera, ali se odluka odlaže koliko god je to moguće. Italija je u oktobru postala prva velika evropska zemlja koja je zahtevala „Zelenu propusnicu“ za sve radnike. Od prošle nedelje, ljudi koji putuju u Italiju iz drugih evropskih zemalja moraju da pokažu nedavne negativne brze testove i dokaz o vakcinaciji ili oporavku, inače bi mogli biti u karantinu.
BONUS VIDEO Omikron – novi soj pred vratima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
