0
Fikretu Abdiću (82), aktuelnom gradonačelniku Velike Kladuše i osuđenom ratnom zločinacu, uručen je u sredu uveče poziv po crvenoj poternici Interpola. Provobitna informacija, međutim, glasila je da je Abdić uhapšen u svom domu. Zabunu je izazvala Laburistička stranka BiH na čijem je čelu Abdić koja je u sredu objavila „snimak hapšenja“, da bi dan kasnije objavili da je reč o "pokušaju hapšenja". Poternica je raspisana po nalogu iz Zagreba, s obzirom da Hrvatska potražuje Abdića zbog pronevere „teške“ 15 miliona evra.
Iz Državne agencije za istragu i zaštitu (SIPA) juče je saopšteno je da Abdić nije uhapšen i da „kako stvari stoje neće ni biti lišen slobode“.
„Nema mogućnost izručenja, jer to nije obuhvaćeno sporazumom iz 2012. godine. Sudija Suda BiH, takođe, je stava da se Abdić ne lišava slobode, jer se on ne može izručiti”, rekao je direktor Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) Darko Ćulum.
POGLEDAJTE JOŠ:
Abdić je, nakon što su svi regionalni mediji preneli vest o njegovom hapšenju, objavio snimak na Fejsbuku na kojem se vidi kako sedi u kancelariji dok govori kako je „jači od svih“. Iz njegove stranke objavljeno je da su iz agencije SIPA došli da uhapse Abdića, ali da je akcija “naprasno prekinuta bez objašnjenja“.
Abdić i njegov sin Ervin optuženi su od strane suda u Hrvatskoj za sklapanje fiktivnih ugovora o zajmu i sporazuma o prenosu prava vlasništva. Prema optužnici, šteta koju su napravili iznosi gotovo 15 miliona evra.
Kako se navodi u optužnici, Abdić je 2001. godine fiktivno pozajmio 800.000 evra svojoj firmi „Agrokomerc“, a zatim od nje na ime duga preuzeo nekretninu vrednu oko 15 miliona evra. Sinu je 2005. godine dao punomoćje, kako bi potpisao ugovor o kreditu sa založnim pravom na četiri građevine i jedno dvorište u riječkoj četvrti Kozali. Fikret i Ervin Abdić porekli su ove optužbe.
Ovaj slučaj nije prvi, a sudeći po Abdićevoj burnoj prošlosti, ni jedini zbog kojeg se našao iza rešetaka.
Aktuelni gradonačelnik Velike Kladuše bio je „zvezda“ najveće afere koja je tresla SFRJ uoči rata, tokom rata pokušao je da napravi svoju državu unutar države, a posle rata odslužio je višegodišnju zatvorsku kaznu na koju je osuđen zbog formiranja logora u kojima su mučeni njegovi politički neistomišljenici.
Abdić je rođen u selu Donja Vidovska, pored Velike Kladuše. Odrastao zadojen komunizmom, a fakultetska diploma iz oblasti agroekonomije pomogla mu je da stvori poslovno carstvo i ekonomskog giganta nekadašnje socijalističke Jugoslavije – firmu „Agrokomerc“.
Krajem osamdesetih godina 20. veka prvi put je uhapšen. Razlog je bio izdavanje menica „Agrokomerca“ bez pokrića. Afera je potresla ne samo Bosnu i Hercegovinu, već i čitavu tadašnju Jugoslaviju, a Abdić je završio u zatvoru gde je bio od 1987. do 1990. godine.
Boravak iza rešetaka napravio je od Fikreta Abdića bošnjačkog junaka i oca nacije. Po izlasku iz zatvora organizovao je veliki zbor u Velikoj Kladuši i objavio da će pristupiti Stranci demokratske akcije (SDA), koju je predvodio Alija Izetbegović. Tako je počela Babova politička karijera. Na izborima 1990. godine dobio je najveći broj glasova za bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Babo je, ipak, doneo odluku da se povuče u korist partijskog kolege Alije Izetbegovića.
Ipak, ubrzo se Izetbegovićem našao na suprotnim stranama zbog čega je 1993. godine osnovao paradržavu Autonomnu Pokrajinu Zapadnu Bosnu (APZB) na granici sa Srpskom Krajinom. Njeno sedište bila je upravo Abdićeva Velika Kladuša. Abdićev plan bio je da APZB pokrije teritoriju poznatiju kao Bihaćki džep, koja je uključivala opštine Cazin i Bihać. Iste godine, potpisao je sporazume sa Srbima i Hrvatima, da bi, kako je tada rekao, spasao muslimanski narod u Bosni.
Abdić je osnovao logore u kojima su zatočenici bili su ubijani, mučeni, seksualno zlostavljani i premlaćivani. Osim Abdićevih paravojnih snaga, u ratnim zločinima nad Bošnjacima učestvovala je i paravojna jedinica iz Srbije poznata kao Škorpioni.
Ubrzo nakon završetka rata u Bosni i Hercegovini, Abdić je pobegao u Hrvatsku, gde mu je Franjo Tuđman odobrio politički azil. Sud u Bihaću je osudio Abdića za smrt 121 civila i trojice ratnih zarobljenika, i ranjavanja više od 400 osoba, ali je Hrvatska odbila da ga izruči.
Nakon Tuđmanove smrti 1999. godine, sud u Karlovcu ga je osudio na 20 godina zatvora zbog planiranja i organizaciju logora i prihvatnih centara u velikokladuškoj opštini. Godine 2005. u Vrhovnom sudu Hrvatske razmatrana je žalba na presudu, koja je na kraju smanjena na 15 godina. Ipak, Abdić nije izdržao celu kaznu. Iz zatvora je pušten 9. marta 2012. godine, nakon odsluženih 10 godina.
Po povratku u Veliku Kladušu dočekan je sa ovacijama hiljade građane, a četiri godine kasnije, 2016, postao je gradonačelnik sa osvojenih 48 odsto glasova.
BONUS VIDEO Hapšenje u Sarajevu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
