2
Masovni protesti u Srbiji protiv vlade desničarskog populiste Aleksandra Vučića izazivaju veliku zabrinutost izraelskog premijera Netanjahua. Njegova odluka u nedelju da smeni šefa Šin Beta povećava mogućnost "srpskog trenutka" u Izraelu. Ovako počinje analiza izraelskog Hareca o protestima u Srbiji, koju ovde prenosimo u celini.
Postoji jedno mesto u svetu na koje izraelski premijer Benjamin Netanjahu ovih dana posebno obraća pažnju. To nije Jemen, Sirija ili Iran, već mala država u južnoj Evropi. Slike koje su se tokom vikenda pojavile iz Srbije, zemlje sa nešto manje od 7 miliona stanovnika, predstavljaju najgoru noćnu moru Netanjahua. Ali, da li se one mogu ponoviti i u Izraelu?
Srbija je pod vlašću populističkog desničarskog predsednika Aleksandra Vučića od 2017. godine. Vučić je zemlju odveo u autoritarnom pravcu, šireći sopstvene ovlasti dok je istovremeno suzbijao slobodu medija i pogoršavao stanje građanskih sloboda i ljudskih prava. Često se poredi sa svojim severnim susedom, mađarskim premijerom Viktorom Orbanom; nije slučajno da su obojica bliski saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina.
Vučić je poslednje izbore osvojio u aprilu 2022. godine, s impresivnih 60 procenata glasova. Ali ovih dana njegov opstanak na vlasti je pod znakom pitanja, jer su stotine hiljada ljudi izašle na ulice Beograda, glavnog grada Srbije, protestujući protiv njegove vlade. U subotu uveče, procenjuje se da je čak 325.000 ljudi – ako ne i više – učestvovalo u demonstracijama protiv Vučića, u jednom od najvećih protesta u svetu poslednjih godina.
Talas protesta protiv Vučića počeo je kao reakcija na tragediju koja je zadesila zemlju u novembru 2024. godine, kada se nadstrešnica srušila s krova železničke stanice u Novom Sadu, usmrtivši 15 ljudi i povredivši još dvoje. Niz dokaza ukazuje na umešanost izvođača radova bliskih vlastima i raširenu korupciju. Policija je pokrenula istragu o ovim navodima, a ministar građevinarstva Goran Vesić bio je prinuđen da podnese ostavku.
Međutim, demonstranti optužuju Vučićevu vladu za mešanje u istragu, uskraćivanje ključnih dokumenata i negiranje sopstvene odgovornosti za incident. Iz nedelje u nedelju izlazili su na ulice zahtevajući njegovu ostavku, a ništa što je do sada pokušao nije ih zaustavilo. Vučić je zapretio da će silom ugušiti proteste, ali ta izjava imala je suprotan efekat – dodatno je osnažila demonstrante i povećala njihov broj.
Drama u Srbiji predstavlja „zbir svih strahova“ za Netanjahua, koji je odgovoran za katastrofu hiljadu puta veću od urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Pod njegovim rukovodstvom, više od 1.200 Izraelaca je ubijeno ili stradalo 7. oktobra, a 240 ih je oteto i odvedeno u Gazu; čitave zajednice su uništene i opljačkane. Više od 100.000 Izraelaca postalo je izbeglice u sopstvenoj zemlji, a stotine vojnika su poginule u ratu koji je usledio.
Ipak, od 7. oktobra u Izraelu nije došlo do protesta ni približno sličnih onima u Srbiji, osim jednog velikog skupa početkom septembra 2024. godine, kada je šest izraelskih talaca ubijeno od strane svojih otmičara dok se vojska približavala tunelu u kojem su bili zarobljeni.
Javnost je za to okrivila vladu, smatrajući da nije učinila sve što je mogla da sklopi dogovor kojim bi spasila taoce, kao i da je bezobzirno slala vojsku u delove Gaze gde su taoci držani, uprkos riziku da ih Hamas ubije čim vojnici priđu.
Netanjahu je uspeo da uguši taj talas javnog besa manipulativnim curenjem informacija u nemačke novine Bild, koje su demonstracije prikazale kao „poklon za Hamas“. U danima nakon što je nemački tabloid objavio ovu tvrdnju, navodno zasnovanu na „tajnim Hamasovim dokumentima“, protesti su splasnuli i izgubljen je zamah. Prošla su još četiri meseca, a pritisak novog američkog predsednika Donalda Trampa je porastao, pre nego što je konačno postignut sporazum o oslobađanju talaca.
Zanimljivo je da afera sa Bildom direktno povezuje Izrael i Srbiju. Curenje obaveštajnih dokumenata u Bild nalazi se u središtu tekuće istrage u Izraelu, koja uključuje nekoliko bliskih Netanjahuovih saradnika. Jedan od tih saradnika je Srulik Ajnhorn, Netanjahuov politički savetnik, koji je tražen na ispitivanje u Izraelu zbog svoje uloge u skandalu. On se trenutno skriva u Srbiji – gde savetuje Vučića. Ne bi bilo iznenađenje ako bi se ispostavilo da mu pomaže i u gušenju sadašnjeg talasa protesta.
U Izraelu, glavni razlog zbog kojeg bes javnosti povodom 7. oktobra još uvek nije eskalirao u masovne proteste jeste produžavanje rata i uverenje mnogih Izraelaca da dokle god zemlja ratuje protiv spoljnog neprijatelja, nije vreme za velike demonstracije protiv vlade. Ovo je bilo oličeno u ranom sloganu rata „Zajedno ćemo pobediti“ i formiranju ratne vlade uz uključivanje druge po veličini opozicione partije, predvođene generalom u penziji Benijem Gancem.
Još jedan razlog zašto Netanjahu želi da nastavi rat u Gazi, čak i ako to znači smrt svih preostalih izraelskih talaca, jeste taj što zna da bi primirje oslobodilo mnoge Izraelce dileme „da li je sada pravo vreme za proteste“ i moglo bi da izazove talas demonstracija protiv njega.
Netanjahu bolje od bilo kog izraelskog političara razume rezultate istraživanja javnog mnjenja i zna koliko je za njega trenutno loša situacija. Velika većina Izraelaca krivi njega, zajedno sa vojnim i obaveštajnim vrhom, za neuspehe 7. oktobra. Većina ne smatra da je Izrael pobedio u ratu, a otprilike 80% podržava osnivanje državne komisije za istragu masakra Hamasa – nešto što Netanjahu kategorički odbija, jer zna da bi bio proglašen krivim.
Ključno pitanje glasi: kada će tiha izraelska većina prekinuti svoju apatiju i izaći na ulice? Slike iz Srbije podsećaju da su masovni protestni pokreti teško predvidivi i, jednom kada počnu, još teže ih je zaustaviti.
Mogućnost da se u Izraelu dogodi „srpski trenutak“ postala je mnogo realnija u nedelju, kada je Netanjahu odlučio da smeni šefa izraelske bezbednosne agencije Šin Bet, Ronena Bara. Bar, iako odgovoran za neuspehe 7. oktobra, jedan je od retkih koji stoji između Netanjahua i njegovih totalnih, bez presedana, ovlašćenja koja ugrožavaju opstanak Izraela kao demokratske države.
Netanjahu želi da ga zameni lojalistom koji će biti spreman da koristi specijalne obaveštajne i tehnološke alate agencije ne samo protiv terorista i ekstremista, već i protiv političkih rivala i kritičara. Možda će upravo ova vest konačno probiti branu i poslati Izraelce na ulice – dok još uvek imaju priliku da to učine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
